Aktuelno

Primena fitoestrogena I balans ženskih hormona – Dr sci med Jelica Bjekić Macut

$alt
Aktuelno

Primena fitoestrogena I balans ženskih hormona – Dr sci med Jelica Bjekić Macut

Fitoestrogeni su pokazali mnoge povoljne efekte po zdravlje kao što su ublažavanje simptoma menopauze i smanjen rizik od osteoporoze. Takođe je pokazano da smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti, metaboličkog sindroma, šećerne bolesti tip 2, raka dojke i drugih formi kancera. Zbog tih svojstava fitoestrogeni su sastojak mnogih dijetetskih suplemenata i alternativa supstitucionoj terapiji estrogenima.

Autor:

Šta su fitoestrogeni?

Fitoestrogeni su biljni derivati koji se nalaze u različitim biljkama, naročito soji. To je široka grupa jedinjenja koje su strukturno slične određenim ženskim polnim hormonima. Navedena sličnost im omogućava da se vežu za estrogene receptore i tako izazivaju antiestrogene i estrogene efekte. Prva zapažanja o delovanju fitoestrogena potiču iz Zapadne Australije kada je primećeno da su ovce koje su se hranile biljkama bogatim izoflavonom imale problem sa fertilitetom što je shvaćeno kao deo njihove prirodne odbrane od prenaseljenjosti.

Poslednjih decenija pažnju su privukli sojini izoflavoni zbog takozvanog Japanskog fenomena. Pokazano je da u populaciji ljudi iz Japana postoji manja incidenca raka dojke zbog ishrane koja je bogata sojom, dok se kod iseljenika u Zapadni svet incidenca izjednačava sa stanovništvom zbog promene u ishrani. Sa druge strane postoji i opasnost od antiestrogenih dejstava fitoestrogena, jer postoji sumnja da oni mogu delovati kao endokrini disruptori i tako izazvati potencijalno loša dejstva na zdravlje, te je pitanje da li su fitoestrogeni dobri ili loši za zdravlje još uvek tema mnogih debata.

Većina fitoestrogena pripada grupi fenola kojoj pripadaju i izoflavoni i koji su najviše istražena grupa. Izoflavoni se nalaze i bobičastom voću, vinu, žitaricama i orasima, ali su najzastupljeniji u soji i drugim mahunarkama, kao i u crvenoj detelini. Glavni predstavnici izoflavona su genistein, daidzein, glycitein, formononetin i biochanin A.

Kako deluju fitoestrogeni?

Glavni mehanizam delovanja fitoestrogena jeste sposobnost vezivanja za estrogeni receptor. Postoje dva glavna tipa estrogenog receptora Erα i Erβ. Aktivacija Erα u dojci i uterusu stimuliše proliferaciju ćelija neophodnu za rast i održavanje tkiva, ali takođe može imati ulogu u neograničnenom rastu, naročito kod Erα zavisnih maligniteta dojke kod kojih se u 70% postiže odgovor na antiestrogenu terapiju antagonistima npr. tamoksifenom. Erβ pokazuje kontraefekat stimulaciji proliferacije ćelija posredovanoj Erα. Pojedini fitoestrogeni mogu imati različit efekat na npr. uterus gde je zastupljenija alfa forma receptora nego u prostati gde je zastupljenija beta forma receptora. Kroz proučavanje literature nađeno je da se fitoestrogeni potentnije vežu za beta formu estrogenog receptora.

Pri smanjenjom stvaranju estrogena (postmenopauza) aktivni metaboliti fitoestrogena vežu se za receptore i pokazuju delovanje slično, ali znatno slabije estradiolu. Kod povišenih nivoa estrogena (perimenopauza) aktivni metaboliti fitoestrogena vežu se za receptore i tako smanjuju mogućnost vezanja samog estrogena.

Osteoporoza nakon menopauze

Osteoporoza je sistemsko oboljenje koštanog sistema koje se karakteriše redukcijom koštane mase, što smanjuje čvrstinu koštanog tkiva i povećava lomljivost. Komplikacije osteoporoze su lomovi kosti koji nastaju spontano ili na najmanju traumu. Osteoporoza se daleko češće javlja kod žena nego kod muškaraca, a upravo nedostatak estrogena u postmenopauzi je najčešći uzrok osteoporoze. Kada se govori o osteoporozi kao epidemiji misli se prvenstveno na postmenopauzalnu osteoporozu.

Kako nastaje osteoporoza?

Kost je veoma metabolički živo tkivo u kojem se stalno od rođenja do smrti odvijaju dva uzajamno vezana procesa: proces razgradnje i proces izgradnje kosti. U vreme detinjstva i adolescencije do 25 ili 30 godine života u kostima nadvladava proces izgradnje što omogućava da kost raste u dužinu i širinu ali i da postaje gušća. Najveću gustinu kost dobija do tridesete godine života. Od tridesete do četrdesete godine života održava se ista gustina kosti jer je razgradnja kosti jednaka izgradnji pa nema neto gubitka koštane mase. Nakon četrdesete godine kod oba pola razgradnja kosti postaje veća od izgradnje. Pojavljuje se mali, spori i u početku neprimetan gubitak kosti koji traje do smrti, i posledica je starenja.

Kod žena već u perimenopauzi, a značajnije u postmenopauzi počinje brza i jača razgradnja kosti u odnosu na izgradnju kao posledica nedostatka estrogena. Postemenopauzalna osteoporoza nastaje kod žena od 50 do 65 godine starosti. U procesu postmenopauzalne razgradnje kosti prvenstveno su zahvaćene trabekularne kosti, posebno kičmeni pršljenovi i kosti podlaktice, ali i rebra i kosti nadlaktice i sve ostale kosti.

S obzirom da nedostatak estrogena povećava razgradnju kosti moglo bi se pretpostaviti da će se osteoporoza javiti kod svake žene u postmenopauzi. Iako sve žene ulaze u period estrogenskog deficita, neće se kod svake žene u postmenopauzi razviti osteoporoza. Ukoliko se menopauza prirodno javi pre četrdesete ili se jajnici operacijom odstrane, kod te pacijentkinje veoma rano nastupa faza brzog gubitka koštane mase pa je i logično očekivati veoma malu gustinu koštane mase oko 60 godine života, čak i ukoliko je pacijentkinja imala zadovoljavajuću gustinu na početku menopauze ili spada u grupu „slow bone losers“. Ovo je razlog zbog kojega ranu menopauzu smatramo značajnim faktorom rizika i imamo obavezu da te pacijente dobro informišemo o preventivnoj terapiji.

Fitoestrogeni i osteoporoza

Novim istraživanjima, pronađene su moguće alternative hormonske supstitucione terapije, upravo pomoću fitoestrogena! Podaci istraživanja pokazali su uticaj fitoestrogena na koštanu masu. Oni sudeluju u prevenciji osteoporoze i ublažavaju njene simptome, smanjuju rizik od srčanih bolesti, i pozitivno utiču na simptome menopauze smanjujući njihov intenzitet.

Direktna veza fitoestrogena i jačanja kostiju

Poznata je i smanjena učestalost osteoporoze i lomova vrata bedrene kosti u jugoistočnoj Aziji, gdje je povećano konzumiranje hrane od soje. Danas se delovanje fitoestrogena dokazuje kliničkim studijama. Mnogo je studija koje pokazuju in vitro delovanje fitoestrogene na ćelije kosti, a sve više je i onih istraživanja koja to delovanje potvrđuju.

Crvena detelina (Trifolium pratense) je biljka koja je veoma zastupljena na našim prostorima, a sadrži visok procenat fitoestrogena. U medicinske svrhe koriste se cvetni vrhovi iz kojih se proizvodi ekstrakt. Ekstrakt crvene deteline sadrži četiri izoflavona – genistein, daidzein, biokanin, formononetin.

Izoflavoni su slični humanim estrogenima i zato se preporučuju ženama u periodu menopauze kao neškodljiva alternativa hormonskoj terapiji. Istraživanja pokazuju da 40 mg izoflavona iz crvene deteline na dan može redukovati učestalost i jačinu valunga čak za 48,5%.

Komentari

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *