circles

Pomozite sebi, zaštite mozak, izoštrite fokus, aktivirajte pamćenje

Utorak, 31 Januar 2017 00:00

Poznato je, da naše mentalne sposobnosti neminovno opadaju starenjem. Svi bismo hteli, da se to dogodi što kasnije i da dugo ostanemo mentalno mladi i zdravi. Demencija i Alchajmerova bolest nisu normalni deo starenja, već oboljenja koja se mogu dobiti, ili pak ne.

Demencija  nije specifična  bolest, već je to uopšteni termin, koji opisuje širok spektar simptoma povezan sa slabljenjem pamćenja i drugih veština mišljenja, dovoljno ozbiljnih da  ugrozi sposobnost osobe u bavljenju dnevnih aktivnosti.

Alchajmerova bolest, je najčešći tip demencije, koji uzrokuje probleme sa pamćenjem, mišljenjem i ponašanjem  obolele osobe. Simptomi se obično manifestuju polako i pogoršavaju tokom vremena, dok ne postanu dovoljno ozbiljni da ugroze dnevno funkcionisanje bolesnika. Najčešće se javlja kod osoba starijih od 65 godina, ali može se ispoljiti i kod znatno mlađih osoba.

Na tabeli je dat prikaz nekih znakova i razlika  između Alchajmerove demencije i tipičnih promena uslovljenih starošću.

Znaci Alchajmerove bolesti Znaci uslovljeni starošću
Loša procena i donošenje odluka Donošenje pogrešne odluke
Nesposobnost upravljanja budžetom Ponekad zaboravi da plati neki mesečni račun
Ne zna koji je datum i/ili godišnje doba Zaboravi koji je dan danas i seti se kasnije
Teškoće u razgovoru Ponekad zaboravi, odnosno ne može da nađe pravu reč u razgovoru
Zatura stvari, ali je nesposoban da vrati film unazad i da ih ponovo nađe Zatura stvari s vremena na vreme, kasnije ih obično pronalazi

Mnogi eksperti veruju da se Alchajmerova bolest javlja kao posledica kompleksnih interakcija između gena i faktora rizika. Starost, porodična istorija, nasleđe, genetska predispozicija su faktori rizika koje ne možemo promeniti.

Sada istraživači otkrivaju i mnoge druge faktore rizika povezanih sa slabljenjem mentalnih sposobnosti i razvojem Alchajmerove bolesti, na koje možemo da utičemo, generalno, vodeći zdrav život.

Povrede glave, a naročito one ozbiljnije prilikom kojih je došlo do gubitka svesti, ili ponovljene, mogu biti ozbiljna veza sa budućim faktorom rizika nastanka oboljenja.

Veza srce-glava, postoje brojni radovi, koji povezuju zdravo srce sa zdravim mozgom. Rizik nastanka Alchajmerove bolesti, drugih oblika demencije i potenciranja promena uslovljenih starošću, se povećava ukoliko postoje oboljenja srca i krvnih sudova, uključujući i povišen krvni pritisak, moždani udar, dijabetes, povišen nivo holesterola, gojaznost. Takođe studije pokazuju da aterosklerotični krvni sudovi (plakovi, zadebljanja, smanjena elastičnost), postaju podložniji ispoljavanju moždanih oboljenja nakon moždanog udara ili drugog oštećenja. Vidi se da se ovi faktori zapravo svode na lošu moždanu cirkulaciju i slab dotok krvi i kiseonika u mozak, što dovodi do slabe prokrvljenosti moždanog tkiva.

Drugi potencijalno rizični faktori za slabljenje moždanih funkcija, mentalnog kapaciteta i eventualno ispoljavanje dementnih oboljenja, i potenciranja stanja koja su uslovljena starošću svode se na sledeće:

Izloženost različitim toksičnim materijama bilo iz hrane i pića, okruženja, kao što su tragovi teških metala, pesticida, herbicida.

Postoje radovi koji pokazuju vezu između upotrebe široko korišćenog veštačkog zaslađivača Aspartama, koji generiše slobodne radikale, i izumiranja ćelija mozga. Slični su podaci i za hranu koja sadrži veće iznose voćnog šećera fruktoze ili znatno povećane količine saharoze.

Dokazano je da čak i umerena konzumacija alkohola, što bi značilo za žene 1 čaša vina (125ml) ili 30-40ml žestokog pića dnevno, a za muškarce dvostruki unos, dugoročno dovodi do oštećenja i odumiranja neurona.

Izloženost elektromagnetnom zračenju, poreklom od mobilnih telefona, povećava propustljivost krvnomoždane barijere, tako da ona postaje propustljiva za mnoge štetne materije. Ova zračenja takođe mogu dovesti do promena na DNK strukturi.

Neumerena i loše izbalansirana ishrana dovodi do prekomerne telesne težine što uzrokuje probleme sa srcem, a dalje i sve posledice opisane u vezi zdravo srce-zdrav mozak.

Pušenje, loša navika za koju su odavno opisani svi negativni efekti, dovodi do kontrakcija krvnih sudova mozga, smanjenog unosa kiseonika…

Nedostatak dnevnog svetla može dovesti do depresivnih stanja, koja loše utiču na moždanu aktivnost.

Ljudskom organizmu, pa tako i mozgu je neophodan odmor, odnosno san, tokom kojeg je lučenje kortizona na najnižem nivou. Poznato je da povišeni nivo kortizona koji se javlja prilikom stresa, može oštetiti i kognitivne funkcije.

Oštećenja sluha izazvana dugotrajnom upotrebom slušalica sa tonom na maksimumu, povezana su kod starijih osoba sa gubitkom moždane mase i simptomima dementnih stanja.

Sve ovo deluje prilično obeshrabrujuće zar ne?

No postoji i priličan broj mera, bez obzira na starenje, koje možemo sami da uradimo za sebe, kako bismo što duže sačuvali naš mozak i njegove funkcije u dobroj formi.

Glava gore, izbegavajte sve situacije koje mogu dovesti do povrede glave i mozga jer one povećavaju rizik opadanja kognitivnih funkcija i demencije. Koristite pojas za vezivanje, kacige ako se bavite biciklizmom ili kontaktnim sportom, preuzmite korake koji će prevenirati padove.

Redovne kardiovaskularne vežbe, ubrzavaju rad Vašeg srca i povećavaju dotok krvi i kiseonika u mozak. Naravno niko ne misli, da treba da treba da trčite maraton, radi se o umerenoj fizičkoj aktivnosti, prilikom koje, se lagano preznojite i ne osećate nikakve uznemirujuće simptome (gubitak daha, bol u grudima, ruci, mučninu ili slično). Konsultujte vašeg kardiologa za pravu preporuku. Uobičajeno je, da se preporučuje brz hod u trajanju od 30 do 45 minuta dnevno, minimum 3-4 puta nedeljno. Niz studija pokazuju vezu između fizičkog vežbanja i smanjenja rizika opadanja mentalnih sposobnosti.

Čuvajte vaše srce prilagođenom ishranom - Važeći radovi sugerišu da ovakva ishrana osim što štiti srce čuva i vaš mozak. Ona uključuje ograničene dnevne unose zasićenih masti, isključuje upotrebu trans masti i preporučuje korišćenje nezasićenih masti poreklom iz biljnih ulja koja se koriste termički neobrađena. Takođe je limitiran unos šećera, a insistira se na voću, povrću i i žitaricama celog zrna. Postoje dve najšire korišćene dijete i to DASH (dijetetski pristup u zaustavljanju hipertenzije) i Mediteranska dijeta. Obe se svode na veći unos povrća i voća, manje nezdravih masti, manje šećera.

Sledite svoje srce - evidencije pokazuju da faktori rizika za kardiovskularne bolesti i moždani udar:gojaznost, povišeni krvni pritisak, dijabetes imaju negativan uticaj na kognitivno zdravlje.Vodeći računa o svome srcu istovremeno brinete i o svom mozgu.

Prestanite sa pušenjem, prestanak pušenja može smanjiti nastanak rizika opadanja kognitivnih funkcija na isti nivo kao i kod onih koji nikada nisu pušili.

Spavajte dovojlno, nesanica može dovesti do problema u pamćenju i mišljenju, uspavljujte se sa čašom toplog mleka, uz knjigu i bez televizije.

Vodite računa o svom mentalnom zdravlju, budući da neke evidencije pokazuju vezu između depresije i kasnijeg pada mentalnih funkcija. Budite socijalno aktivni, družite se sa ljudima, brinite o nekom, naučite neku novu veštinu (kurs jezika, ples, komjuter, slikanje, karte …).

Koristite tzv. bijlne i mineralne neuronutrijente, dijetetske suplemente, koji mogu pomoći u ishrani vašeg mozga, izoštravanju fokusa, kratkoročnom i dugoročnom pamćenju, budući da dovode do poboiljšanja cirkulacije i dotoka kiseonika u moždano tkivo.

Preparati koji sadrže standardizovane suve ekstrakte lista Ginka Bilobe se tradicionalno koriste već dugi niz godina. Mehanizam dejstva još nije potpuno razjašnjen, ali se smatra da štite ćelije mozga od oštećenja direktno, povećavajući protok krvi i indirektno neutralizacijom slobodnih radikala. U preporučenom dnevnom unosu,dovode do poboljšanja oslabljenih kognitivnih funkcija, koje su nastale kao posledica starenja, a takođe poboljšavaju kvalitet života u slučaju blage demencije. Koriste se kod blage do umerene cerebr ovaskularne insuficijencije. Pomažu očuvanju memorije i drugih mentalnih performansi uslovljenih starošću. Doprinose mentalnom zdravlju, održavanjem fokusa, kratkotrajnog pamćenja tokom stresa, kao i dugoročnog pamćenja i jasnog mišljenja.

Preparati koji sadrže standardizovane suve ekstrakte Zlatnog korena, su poznati adaptogeni, doprinose lakšem prilagođavanju organizma na emocionalni stres ili fizičke napore,stimulišu nervni sistem. Doprinosi boljoj cirkulaciji krvi i snabdevanju ćelija kiseonikom i drugim nutrijentima, što je povezano sa očuvanjem kognitivnih funkcija.

Sibirska Aronija i drugo crveno voće, (borovnica, malina, brusnica i drugo bobičavo voće) sveže, sušeno ili u obliku standardizovanih dijetetskih suplemenata zbog visokog sadržaja polifenola, a posebno antocijana, koji su odgovorni za antioksidantnu aktivnost plodova i proizvoda dobijenih iz njih. Smatra se da plod aronije , kao i preparati dobijeni od njega imaju najveći antioksidantni potencijal, kao i kapacitet veziivanja slobodnih radikala i da je on veći od ostalih sličnih crvenih plodova. Kako, mnogi istraživači direktno dovode u vezu oksidativni stres organizma sa nastankom niza hroničnih oboljenja ljudi (kardiovaskularna, metabolička, autoimuna), pa se smatra da će redovan unos preparata aronije sa visokim sadržajem polifenola dugoročno doprineti mentalnom zdravlju.

Cink, Pantotenska kiselina, kao i omega3 masna kiselina (DHA), kada se koriste u preporučenom dnevnom unosu, doprinose normalnoj funkciji mozga i mentalnim performansama.

Sada sigurno niste više, tako obeshrabreni, jer vidite, da postoji niz mera koje preduzimate sami, da bi vam što duže bilo dobro i da bi vaš mozak i u poznim godinama radio kao sat.

I da ne zaboravimo: prilikom kupovine, ovih kao i svih drugih dijetetskih suplemenata uvek konsultujte vašeg farmaceuta vezano za preporučene dnevne unose, odnosno NRV, nutritivne referentne vrednosti, kao i eventualne interakcije sa lekovima koje već koristite.

Dragana B. Mihailović/ Mag.farm.-spec