circles

Kardiovaskularna oboljenja, zdravlje srca

Četvrtak, 08 Juni 2017 00:00

Veliki deo populacije, kako naše, tako i globalne zabrinut je za svoje srce. Postoji i dobar razlog za ovu brigu, budući, da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok mortaliteta na svetu.

Kardiovaskularna oboljenja se najšire definišu kao niz bolesti srca i krvnih sudova. Srčani mišić, treba da funkcioniše dobro, da bi pumpao krv kroz ljudsko telo, a atrerije i vene treba da su elastične, bez opstrukcija, da bi mogle, da omoguće dotok krvi do ćelija.

Prema podacima svetske zdravstvene organizacije(WHO), 17,5 miliona je umrlo od kardiovaskularnih oboljenja(CVDs-KVO), dok je prognoza, da će do 2030 godine skoro 23,6 miliona ljudi umreti zbog KVO.

Tabela 1, Glavni faktori rizika za razvoj Kardiovaskularnih oboljenja

Povišeni krvni pritisak Pušenje Fizička neaktivnost, Gojaznost Starenje
Povišeni nivo holesterola u krvi Loša, nezdrava ishrana Diabetes Genetska predispozicija

Najkraće prevencija kardiovaskularnih oboljenja se svodi na :

Vežbajte regularno

Održavajte zdravu težinu, smanjite abdominalno salo

Prestanite da pušite

Pijte, ako već pijete, veoma umereno, čaša crnog vina uveče

Kontrolišite stres

Jedite zdravo

Redovno kontrolišite svoje zdravlje kod kardiolaoga

Dobra vest je da možete drastično smanjiti svoj rizik za KVO ,redovnom fizičkom aktivnošću, zdravim životnim stilom, koji isključuje loše navike i uključuje pravilnu i zdravu dijetu

Pravilna ishrana, zdrav životni stil su ključni faktori u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. EFSA(EUROPIAN FOOD SAFETY AUTHORITY- Evropska uprava za bezbednost hrane), je podržala niz nutrijenata, koji naučno dokazano imaju korisne efekte na rad srca i krvnih sudova. Oni imaju odobrene zdravstvene tvrdnje.Deluju na različit način : neki snižavaju holesterol,drugi pomažu održavanjem zdravih krvnih sudova, smanjuju inflamaciju koja se smatra osnovnim uzrokom aterosklerotičnih promena ili deluju direktno na rad srca.

                                      

Antioksidansi

Poznato je da su inflamacija i oksidativni stres dva glavna uzročnika u procesu nastanka ateroskleroze.Antioksidansi redukuju oksidativni stres te mogu sniziti nivo inflamacije u organizmu.Veza izmedju ishrane bogate antioksidansima i dijete koja prevenira KVO, poznata je decenijama.

Neke vrste voća i povrća imaju naročito visok nivo antioksidanasa. Konzumiranje ove super hrane( bobičasto crveno voće) povezano je sa smanjenjem rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti.Bobičasto voćei povrće, crvene do ljubičaste boje, kao: borovnice, maline, kupine, cvekla imaju najveći antioxidantni kapacitet zahvaljujući visokom sadržaju polifenola-antocijanja, od kojih i potiče boja ovih nutrijenata. Postoji niz radova koji dokumentuju efekte prečišćenih antocijana iz standardizovanih biljnih ekstrakata na faktore rizika kardiovaskularnih oboljenja, kao što je poboljšanje lipidnog profila( snižavaju loš, a podižu nivo dobrog holesterola) u krvi naročito kod osoba koje imaju povišen ukupan holesterol.

Vitamini B grupe

Predstavljaju raznorodnu grupu u vodi rastvornih jedinjenja, sa mnogobrojnim funkcijama u organizmu. Tako niacin( vit.B3), dokazano dovodi do smanjenja visokog nivoa holesterola te na taj način utiče na redukovanje progresa ateroslerotičnih promena . Vitamini: (B9- folati), (B6-piridoksin), (B12-cijanokobalt amin) učestvuju u metabolizmu homocisteina i održavaju ga u fiziološkim granicama. Povišeni nivoi homocisteina smatraju se faktorima rizika za nastanak kardio vaskularnih bolesti, budući da dovode do oksidativnog stresa u krvnim sudovima što se ispoljava na agregaciji izmenjenih imunih ćelija na zidovima krvnih sudova što dovodi do nastanka plaka i smanjenju lumena krvnog suda , kao i njegove elastičnosti.Tako da, je fortifikovana ishrana i suplementacija sa folatima, vitaminomB12 i B6 preventivno najbolji način održavanja homocisteina na fiziološkom nivou, kako bi se sprečili štetni efekti inflamacije ukoliko je on povišen.

Vitamin D

Vitamin D je u grupi vitamina za koje je uradjen najveći broj studija. EFSA je odobrila brojne zdrastvene tvrdnje za fiziološku ulogu ovog vitamina.To je u ulju rastvorni vitamin koji je esencijalan za održavanje mineralne ravnoteže u telu, kalcifikaciju kostiju i kao takav je izuzetno bitan u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja.Kao i skeletni mišići, tako i srčani mišić ima receptore za vitamin D.Sniženi nivoi vitamina D u detinjstvu mogu dovesti očvršćavanja arterija te predstavljaji mogući faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja kod odraslih osoba.Mnogobrojna istraživanja o ulozi vitamina D za kardiovaskularno zdravlje, pokazala su da njegov suboptimalni nivo povećava prevalencu za nastanak KVO, uključujući hipertenziju, oboljenja srčane arterije i šlog.Sa druge strane optimalni nivo vitamina D u ljudskom organizmu, može pomoći u očuvanju elastičnosti krvnih sudova i tako smanjiti rizik nastanka hipertenzije

Vitamini C i E

Antioksidantno dejstvo vitamina C i E, smanjuje oksidativni stres organizma. Deficit vitamina C je povezan sa razvojem plaka u arterijama. Slično je i sa vitaminom E, budući da se ovi vitamini ne mogu sintetisati u organizmu, već se moraju uneti hranom.

Vitamin C je esencijalan za mnoge enzimske procese u organizmu. Studije pokazuju vezu izmedju povećanog unosa ovog vitamina bilo ishranom, bilo suplementacijom sa smanjenjem rizika za KVO uključujući srčana oboljenja, povišeni krvni pritisak i moždani udar.

Srčana oboljenja nastaju kada je dotok krvi u srce poremećen. Obično do toga dovode aterosklerotične promene sa formacijama plaka na untrašnjem zidu arterija. Studije su pokazale da povećani unos C vitamina, može smanjiti rizik nastanka KVO uključujući srčana oboljenja, povišeni krvni pritisak i moždani udar. Rezultati, druge studije, govore u prilog tome, da dvomesečni povećani unos Cvitamin može pomoći održavanju normalnog krvnog pritiska i čak dovesti do njegovog značajnog smanjenja.Ovi efekti nastaju usled širenja krvnih sudova.

Ukratko povećani unos C vitamina je je jednostavan način prevencije KVO, pogotovo, ako se ima u vidu da je 40% evropske populacije ima neodgovarajući unos ovog nutrijenta.

Vitamin E je moćan biološki antioksidans, koji štiti naše ćelije, tkiva i organe od oštećenja uzrokovanih oksidativnim stresom.Takodje, vitamin E je neophodan za zaštitu EPA i DHA od oksidacije, te povećan unos omega 3 polinezasićenih masnih kiselina zahteva i povećan unos vitamina E.Ovaj vitamin se ne može sintetisati u organizmu te se mora uneti hranom ili susuplementacijom. Osim ostalih benefita vitamin E je povezan i sa smanjenjem rizika za nastanak KVO, budući da smanjuje posledice oksidativnog stresa.Takodje doprinosi održavanju arterijske elastičnosti, a studije dokazuju da zajedno sa drugim vitaminima, antioksdansima, može smanjiti krtost koja se već ispoljila u zidovima arterija.

Bez obzira na kritičnu važnost vitamina E za zdravlje srca, skorašnja istraživanja pokazuju da unos vitamina E opada i da većina globalne populacije ima snižene nivoe ovog nutrijenta, odnosno da je njegov unos ispod preporučenog.

Koenzim Q10, ovaj nutrijent je već dugi niz godina u fokusu naučnika koji se bave zdravljem i KVO. Bez obzira što se sintetiše u organizmu, dodatni unosi doprinose povećanju nivoa ovog enzima u cirkulaciji.U srčanom tkivu je nadjena njegova visoka koncentracija, a smatra se da mu je glavna fiziološka funkcija snabdevanje ćelija energijom.Budući da se njegova sinteza u ljudskom organizmu smanjuje starenjem, suplementacija postaje veoma bitna. Klinička ispitivanja pokazuju veoma umeren uticaj na smanjenje krvnog pritiska, ali sa druge strane velika studija je dokazala da se njegovom upotrebom praktično prepolovio broj velikih kardio vaskularnih dogadjaja, kod pacijenata koji su imali umeren ili ozbiljan rizik mortaliteta.

Omega 3 polinezasićene masne kiseline

Prirodni izvori ovih dugolančaih polinezasićenih masnih kiselina : EPA i DHA su morske ribe severnih mora kao i tzv morska hrana( račići, kril ..)ne sintetišu se u ljudskom organizmu i moraju se unositi ili sa hranom ili sa suplementima. Ulaze u sastav mnogih ćelijskih membrana, kao npr, trombocita. Trombociti su odgovorni za proces koagulacije krvi, ali i za nastanak ugrušaka u krvnim sudovima.Dokazano je da populacija koja ima redovan preporučeni unos EPA i DHA , smanjuje rizik srčanog i moždanog udara.Takodje istraživanja pokazuju da EPA i DHA, smanjuju razvoj arterijskog plaka i krvnih ugrušaka, koji mogu dovesti do začepljenja krvnog suda. Viši nivoi EPA i DHA su povezani sa smanjenim mortalitetom pacijenata sa srčanom bolešću i to posebno starije populacije. Najnovija meta-analiza iz januara 2017 godine, pokazuje da redovan unos EPA i DHA, signifikantno smanjuje rizik srčanih dogadjaja, pogotovo u populaciji koja ima povišen nivo holesterola i triglicerida u krvi. 2016 godine EFSA je odobrila zdravstvene tvrdnje za EPA i DHA i to da doprinose zdravlju srca kao i održanju normalnog nivoa triglicerida u krvi kao i krvnog pritiska.Za postizanje kardioprotektivnog efekta dnevni unos EPA i DHA, treba da je veći od 250mg.Najboljim izvorom se smatraju dijetetski suplemeniti ili obogaćena hrana.

Polifenoli

Polifenoli su raznorodna grupa biološki aktivnih jedinjenja u koja spadaju flavonoidi, fenolne kiseline, flavoni, proantocijani ,antocijani, za koje postoji niz radova koji dokazuju njhovo kardioprotektivno dejstvo.

Tako polifenoli crnog i zelenog čaja,( flavonoli) poboljšavaju sposobnost krvnih sudova , da reaguju na promene protoka krvi nastale usled povišenog krvnog pritiska.

Glukorafanin i sulforafan , polifenoli, koji su zastupljeni uzelenom povrću porodice Kupusnjača

( Brassicaceae) kao, što su kelj, brokoli, kupus snižavaju nivo holesterola, a takodje imaju i antinflamatorni efekat putem njihovog antioksidativnog dejstva.

Flavonoidi citrusa, takodje deluju antiinflamatorno te treba uzeti u obzir njihov kardioprotektivni efekat

Kvercetin, koji je bogato zastupljen u ekstraktu dobijenom iz ljuske crnog luka, po skorašnjim studijama, snižava krvni pritisak kod osoba koje imaju blagu hipertenziju, takodje doprinosi očuvanju krvnih sudova

Peršun, sadrži biološki aktivne sastojke, koji imaju antioksidantno dejstvo,takodje deluje antiagregacijski na trombocite

Rasveratrol, kompleks polifenola iz crnog/crvenog vina, koji je bio predmet niza studija zbog tzv. francuskog paradoksa: Francuska populacij, koja je veliki uživalac u vinu, ima daleko manje KVO nego što bi bilo za očekivati, ako se uzme u obzir količina zasićenih masti u njihovoj ishrani. Tako je u skorašnjim studijama, dokazano da suplementacija sa rasveratrolom može sniziti krvni pritisak, nivo holesterola, kao i šećera u krvi.

Kakao prah i polifenoli koji ulaze u njegov sastav mogu imati pozitivan efekat na dijabetičare koji takodje spadaju u u rizičnu grupu za KVO. Dnevno konzumiranje 27grama crne čokolade obogaćene sa 850mg flavan-3-ol-a i 100mg isoflavona, tokom jedne godine dovelo je do signifikantnog smanjenja insulinske rezistencije kao i smanjenja nivoa šećera u krvi .Dnevni unos 25 g crne čokolade sa min 70% kakao praha ispoljava pozitivne efekte polifenola-flavan-ola, na smanjenje nastanka rizika za KVO, a takodje studije pokazuju da dovode do sniženja nivoa ukupnog holesterola ipovećanja nivoatzv dobrog holesterola- HDL-a

Aronija, borovnica, malina i drugo crveno bobičasto voće kaoi njhovi preparati zbog visokog sadržaja polifenola- antocijana ispoljavaju brojne pozitivne efekte na KVO, tako jedna od brojnih studija pokazuje da konzumiranje 200 ml soka aronije tokom četiri nedelje dovodi do sniženja krvnog pritiska i holesterola..

 

 

Karotenoidi –lutein,likopen, betakaroten

Grupa biološki aktivnih jedinjenja koje povrću daju njihovu žutu narandžastu i crvenu boju. Žuti slatki kukuruz, šargarepa i paradajz poznati su po visokom sadržaju beta karotena, likopena i luteina.U organizmu deluju kao antioksidansi i njihov povećani unos pokazuje poboljšanje biomarkera odgovornih za KVO

Novi u vodi rastvoran ekstrakt paradajza ima odobrene zdravstvene tvrdnje( EFSA) I to da inhibira agregaciju trombocita i poboljšava protok krvi.

Dijetetska vlakna i beta-glukani

Dijetetska vlakna su nesvarljivi delovi hrane obično poreklom iz voća ili žitarica celog zrna. Mogu biti u vodi rastvorna i nerastvorna. Za zdravlje sca su naročito značajna u vodi rastvorna vlakna. Njihov mehanizam dejstva je odavno proučen i svodi se na vezivanje žučnih soli koje se ne uključuju u metabolizam, na taj način se organizam stimuliše da proizvodi nove žučne kiseline u jetri iz holesterola, te se posledično smanjuje nivo holesterola u cirkulaciji. Unos(3g dnevno) dijetetskih vlakana kao što su beta-glukani iz ovsa dokazano smanjuje nivoe LDL holesterola, odnosno pomaže održavanju normalnog nivoa holesterola u krvi(EFSA)

Fitosteroli

Biljni stanoli i steroli, najčeće poznati kao fitosteroli su prirodno zastupljeni u nekim namirnicama, a pogotovo u orašastim plodovima i biljnim uljima.Oni su strukturno slični holesterolu, deluju tako što inhibiraju apsorpciju holesterola iz tankog creva. Postoje odobrene zdravstvene tvrdnje( EFSA) da dnevni unos od1.5-3g stanola/sterola smanjuje nivo holesterola, doprinoseći na taj način zdrvlju srca.

Minerali

Neki minerali posebno su značajni sa aspekta KVO.Tako su Kalijum i Natrijum neophodni za funkcionisanje ćelija uopšte, a povećani unos kalijuma, pogotovo kod pacijenata koji inače imaju smanjen unos ovog minerala može značajnouticati na kontrolu hipertenzije

Magnezijum, bitan neurotransmiter, održava normalnim kontrakcije mišića uključujući i srčani mišić.Doprinosi normalizaciji srčanog ritma.

Biljni preparati

Maslinovo ulje, hladno cedjeno, sastavni je deo mediteranske dijete sadrži polifenole koji doprinose smanjenju oštećenja lipidnih frakcija krvi od oksidativnog stresa.

Hladno cedjena ulja kao: Maslinovo ulje, ulje lana, ulje susama, Bundevino ulje, ulje semenki groždja, imaju visok sadržaj polinezasićenih masnih kiselina linoleinske, gama linoleinske koje imaju antiinflamatorni efekat, smanjenjem inflamacije doprinose zdravlju krvnih sudova

Orasi imaju dokazanu zdravstvenu tvrdnju ( EFSA) da dnevni unos od 30 g, doprinosi očuvanju elastičnosti krvnih sudova

Sok cvekle,skorašnja studija je pokazala da dnevni unos ovog soka povećava nivo Azotnog oksida

( modulator dilatacije krvnih sudova) u plazmi, a takodje doprinosi sniženju hipertenzije.

Zeleni čaj je prirodni izvor polifenola epikatehina , studije su pokazale da svakodnevni unos ovog čaja1 o dve šolje doprinosi smanjenju rizika za nastanak KVO

Ginkgo biloba i njegovi stndardizovani preparati sadrže brojna biološki aktivna jedinjenja(flavonoidne glikozide, ginkolide, bilobaide) koji održavaju i poboljšavaju perifernu i moždanu cirkulaciju, smanjujući rizik nastanka ozbiljnih KV dogadjaja.

Redovna kontrola kod lekara specijaliste, zdrav način života i ishrane, suplementacija sa odgovarajućim nutrijentima, definitivno mogu uticati na smanjenje nastanka KVO i takodje ublažiti već nastale promene.Što ranije počnete, efekti će biti bolji.