Svake godine milioni ljudi traže najbrži način da izgube kilograme i vrlo često se ispostavlja da taj izbor nije nužno i najzdraviji po osobu koja se upšta u ovaj eksperiment. Promoteri dijeta obećavaju brze rezultate, a uporni zagovornici svemoguća svedočenja. Mnoge od dijeta namenjene su ljudima koji možda već imaju problem sa težinom ili osetljivost na neke od sastojaka iz namirnica, kao i perfekcionistima sa negativnom slikom o sebi koji već traže sledeću, budući da razne industrije plasiraju uvek nove i „bolje” dijete od prethodne. Pre nego što odlučite da se upustite u bilo koju novu avanturu ishrane, uradite svoj domaći zadatak kako biste razumeli šta je ta dijeta zaista i da li je bezbedna, i efikasna za vas. Da bismo vam pomogli da započnete istraživanje, evo pregleda nekih od popularnih kategorija:

1. Dijeta bez glutena – dijeta novog doba

Dijeta bez glutena ili možda još bolje rečeno ishrana bez glutena je trenutno jedna od najpopularnijih u svetu. Generalno je jedna od terapijskih dijeta koja je napravljena za pacijente sa celijakijom (poremećaj absorbcije glutena, tj. belančevina prisutnih u brašnu od pšenice, raži i ječma), ili za ljude sa blažom netolerancijom na gluten. Ali, ova dijeta se pokazala i kao odlična dijeta za pročišćenje organizma i kod potpuno zdravih osoba, pa čak i pristojan gubitak kilograma.

Dakle, ne morate nužno da imate celijakiju ili preosetljivost na gluten da biste krenuli na ovu dijetu. Umesto toga, ljudi usvajaju dijetu bez glutena kako bi smršali. Izbegava se sva hrana koja sadrži pšenicu, ječam i raž kao što su testenine i tradicionalna peciva, dok se promoviše celovita hrana poput voća, povrća, pasulja, sočiva, mlečnih proizvoda, zdravih masti i semena. U ovu dijetu uključeno je mnogo namirnica od celog zrna, a to su uvek zdravi izbori.

U bezglutenskoj dijeti dozvoljene su sve namirnice koje prirodno ne sadrže gluten: meso, riba, mleko, jaja, voće, povrće, krompir, pirinač, kukuruz.

Postoji tendencija da se izbegava upakovana i prerađena hrana, koja obično ima visok sadržaj natrijuma i konzervansa. Sada je dostupan širok izbor upakovane hrane bez glutena što je velika prednost, ali i mana, jer mnoge od njih sadrže puno više šećera i masti nego hrana koja prirodno sadrži gluten. Sa pozitivne strane, ako se odlučite da izbacite gluten, ne morate da brinete. Možete uvek naći veliki broj zdravih i ukusnih namirnica koje su prirodno bezglutenske.

Prelaskom na bezglutensku ishranu dolazi do značajnih promena u organizmu:

• normalizacija sluznice tankog creva,
• telo apsorbuje i iskorišćava hranjive sastojke,
• normalizuje se telesna težina,
• poboljšava se opšte zdravstveno stanje.

U sprovođenju ove dijete postoji i dosadna strana procesa, a to je čitanje etiketa na svim vrstama namirnica, koje će usloviti značajne promene u vašoj ishrani. Ukoliko imate problem sa zdravljem i već razvijenu prosetljivost, ne morate držati striktnu bezglutensku dijetu uz GastroRegular® Gluten koji pomaže kod otežanog varenja glutena i osećaja nadutosti, grčeva, kao i nedovoljne ispražnjenosti creva. Enzimi koji ulaze u sastav ovog preparata razgrađuju istovremeno i druge proteine prisutne u hrani, poput mleka, oraha, ribe, soje, čime se omogućava brža razgradnja glutena pod uticajem ovog preparata.

2. Keto dijeta

Ketogena dijeta, ili keto dijeta, je dijeta sa malo ugljenih hidrata i visokim sadržajem masti. Može biti efikasna za gubitak težine i određena zdravstvena stanja, što je ustanovljeno u mnogim sprovedenim studijama. Keto dijeta je posebno korisna za gubitak viška telesne masti bez gladovanja, kao i za poboljšanje dijabetesa tipa 2 ili metaboličkog sindroma.

U osnovi telo može da radi na dva različita goriva. Jedno je glukoza, koju dobijamo iz ugljenih hidrata (pirinač, krompir, hleb, voće…), a drugo su masti (maslinovo ulje, avokado, orašasti plodovi…). Keto dijeta je dijeta sa toliko niskim unosom ugljenih hidrata da se telo bukvalno mora preorjentisati uglavnom na korišćenje masti za gorivo. Dakle, masti menjaju ugljene hidrate i postaju osnovni izvor energije. Ova redukcija ugljenih hidrata izaziva telo da uđe u metaboličko stanje ketoze. Kada je telo bez ili sa vrlo malo šećera (glukoze), masti se pretvaraju u jetri u energetske molekule – ketone. Ketoni menjaju ulogu glukoze i fiziološki procesi nesmetano nastavljaju da se odvijaju, posebno se misli na nervni sistem jer mozak funkcioniše na glukozi ili u ovom slučaju na ketonima. Zato se ova dijeta i naziva keto (ketogena) dijeta.

Postoje različite vrste ketogene dijete, uključujući:

• Standardna ketogena dijeta: Ova dijeta je bazična i ona na koju ljudi prvo pomisle kada se spomene “ketogena dijeta”. Ona podrazumeva vrlo nizak unos ugljenih hidrata, ograničen unos proteina i vrlo malo ugljenih hidrata. Otprilike, razmere su: 70% masti, 20% proteina i 10% ugljenih hidrata, ili manje. Standardna ketogena ishrana je vrlo popularna i često izučavana u formi različitih medicinskih istraživanja.
• Ciklična ketogena dijeta: Ova dijeta uključuje periode više unosa ugljenih hidrata, kao što je 5 ketogenih dana nakon kojih slede 2 dana sa visokim sadržajem ugljenih hidrata. To može da bude i razmera 6:1 dan. Za najbolje rezultate, nije preporučljivo da se standardna keto dijeta prati manje od 5 dana.
• Ciljana ketogena dijeta: U ciljanoj keto dijeti sva pravila su ista kao i u standardnoj, ali je dozvoljen unos ugljenih hidrata u periodima pre i posle treninga. Razlog je jednostavan – u obroku pre treninga telo treba da se obezbedi sa što više energije, a ugljeni hidrati su najbolji u tome da brzo podignu energetske nivoe. Posle treninga, ugljeni hidrati i proteini potrebni su telu radi izgradnje mišića.
• Proteinska ketogena dijeta: Ova keto dijeta je slična standardnoj, ali uključuje više proteina. Odnos je često 60% masti, 35% proteina i 5% ugljenih hidrata. Pritom, dozvoljeni su i životinjski i biljni izvori proteina.

Jelovnik keto dijete uključuje sledeće namirnice:

• Meso (piletina, govedina, ćuretina, svinjsko meso), riba (sve vrste ribe) i morski plodovi.
• Jaja – mogu biti spremljena na bilo koji način, ona su odličan izvor proteina.
• Masti – hladno ceđeno maslinovo ulje (za salate), ulje od košpice grožđa, laneno ulje, kokosovo ulje (za spremanje).
• Mlečni proizvodi – punomasna pavlaka, sir, maslac, jogurt, a sa mlekom treba biti umeren jer sadrži mlečni šećer.
• Povrće – kupus, krastavac, spanać, karfiol, kelj, brokoli, luk, salata, paprike, tikvice, paradajz i sve ostalo što raste iznad zemlje.
• Orašasti plodovi – orasi, lešnici, bademi, kikiriki, laneno seme, semenke bundeve, čia semenke.
• Voće – limun, dinja, maline (ostalo šumsko voće), a drugo voće treba izbegavati.
• Napici – voda, kafa i čaj (bez šećera).

Iako početak ketogene dijete može biti izazovan, postoji nekoliko saveta i trikova koje možete koristiti da biste je olakšali i izdržali do samog kraja, odnosno do idealnog broja na vagi. Prvenstveno se dobro informišite o samoj dijeti, kako ona može uticati na vaš organizam, o svim mogućim neželjenim reakcijama. Planiranje i spremanje obroka unapred može takođe biti od koristi i pomoći vam da uštedite dodatno vreme tokom cele nedelje. Mnogi sajtovi, blogovi o hrani, aplikacije i kuvari nude recepte i ideje za obroke prilagođene keto dijeti koje možete da koristite kako biste napravili sopstveni prilagođen meni za svaki dan.

3. Sirova ishrana – raw food

Broj ljudi okupljenih oko ideje ishrane bazirane na sirovoj, neprerađenoj hrani tokom godina se razvio u jedinstven pokret koji karakteriše posebna ideologija. Prema ovom specifičnom režimu, hrana se nikada ne kuva iznad 45 stepeni celzijusovih, kako bi se enzimi namirnica održali netaknutima, stavljajući tako naglasak na hranu kao što su sveže voće i povrće, orašasti plodovi, semenke, začinsko bilje… Neograničeni izbori uključuju hleb, pasulj, sočivo, testeninu, meso i jaja.

Ovakav vid ishrane se bazira na unosu sledećih namirnica:

• Sve sveže voće
• Sve sirovo povrće
• Sirovi orasi i semenke
• Sirova žitarica i mahunarke, proklijala ili natopljena
• Suvo voće i meso
• Bademovo mleko
• Hladno ceđeno maslinovo i kokosovo ulje
• Sirova jaja ili mlečni proizvodi, po želji
• Po želji sirovo meso ili riba

Unošenjem sirove hrane u organizam svom telu pružate čitav spektar zdravih sastojaka u jednom obroku. Ovakva hrana je lakše svarljiva, obzirom na to da u sebi sadrži enzime koji potpomažu varenje. Pobornici sirove ishrane tvrde da na ovaj način dobijate upravo onu količinu energije neophodnu za pravilan rad vašeg organizma i da uz pomoć ovakvog načina ishrane možete izlečiti razne bolesti. Takođe, uz pomoć lako svarljivih namirnica, čuvate vitalnu energiju organizma i “odmarate” želudac od teških sastojaka koje treba obraditi. Samim tim, vaše telo ima više energije i elana i neće vam biti potrebne nezdrave slatke “pauze” kojima biste vraćali energiju i dodavali sebi kilograme. Sirova hrana sadrži veliki broj vlakana i antioksidansa, pa je odlična za prevenciju raznih bolesti. Kao bonus ovakvom načinu ishrane dodaju se i brojni drugi benefiti, poput čiste kože, zdrave i bujne kose, čišćenje tela od otrova, smanjivanje bubuljica i bora.

Ipak, pored svih benefita, ovaj vid ishrane ima i svoje lose strane. Neki sledbenici ovakve ishrane odlučuju da konzumiraju nepasterizovano mleko i sir, zajedno sa sirovom ribom i mesom. Konzumiranje nepasterizovane mlečne hrane i nekuvane ribe i mesa može dovesti do bolesti koje se prenose hranom kao što su Listerija i Ešerihija koli. Režim preporučuje konzumaciju svežeg voća i povrća, kao i zdrave masti iz orašastih plodova i semenki. Zahtevna strana ove dijete je ta koja iziskuje zamornu pripremu obroka i posebnu obradu. Eliminisanje brojnih grupa namirnica uključujući žitarice, mahunarke i životinjske proizvode tokom dužeg vremenskog perioda, može dovesti do nedostataka vitamina u organizmu. Takođe, može biti jako izazovno biti konstantno disciplinovan, jesti van kuće, što podrazumeva nositi svoju hranu odobrenu dijetom na razne društvene događaje, dešavanja i zabave.

Brinimo o sebi i svojoj ishrani na prirodan, neopsesivan način, jer ukoliko budemo stalno pratili šta i koliko jedemo, postoji opasnost od razvitka mehaničkog odnosa prema hrani i sagledavanje unosa kroz cifre i gramažu. Osluškujmo svoje telo, poklonimo mu poverenje i izbegnimo začarani krug opsesivnog prejedanja ili izbegavanja hrane i obroka. Pre podvrgavanju bilo kakvom režimu ishrane, posavetujte se sa nutricionistom koji će vam dati prave smernice kako da promenite način ishrane i da izgubite višak kilograma, ne ugrožavajući svoje zdravlje. Znajte i da uz prave preparate dijeta nije nužno i jedino rešenje vašeg problema.

Na koje još načine možete uspešno da brinete o sebi, pronađite u nekom od naših blog tekstova: https://pharmanova.rs/brini-o-sebi/

Korisni linkovi:
https://celijakija.rs/ishrana/
https://www.stetoskop.info/pravilna-ishrana/keto-dijeta
http://dijeta.in.rs/ketogena-dijeta
https://cakeiteasy.rs/zdrava-ishrana/sirova-ishrana/