Koliko je ko sladak ne može se pouzdano izmeriti, ali glikemijskim indeksom (GI) koji od 80-ih godina važi za sistem vrednovanja hrane koja sadrži ugljene hidrate, možemo utvrditi koliko brzo svaka hrana utiče na nivo šećera (glukoze) u krvi, a samim tim i količinu hormona insulina koji se, posledično izlučuje u krvotok. Zasniva se na pojmu glikemijskog indeksa i meri ukupnu glikemijsku reakciju (na simpatiju 😊) na neku namirnicu ili obrok  (GL= GI/100 x grama ugljenih hidrata po porciji). To u praksi znači da možete direktno upoređivati uticaj dve različite namirnice na nivo šećera u krvi uz pomoć upoređivanja glikemijskog opterećenja uobičajenih porcija tih namirnica. Jednostavno rečeno, GI meri koliko se nivo šećera u krvi povećava u rasponu od 2 do 3 sata nakon jela.

Neke namirnice sa niskim GI, kao što su namirnice od celog zrna, voće, povrće, pasulj i sočivo, su namirnice koje treba jesti kao deo zdrave, uravnotežene ishrane. Međutim, korišćenje glikemijskog indeksa za odlučivanje o tome da li su hrana ili kombinacije hrane zdrave može biti pogrešno. Hrana sa visokim GI nije nužno nezdrava i nije sva hrana sa niskim GI zdrava. Na primer, lubenica i ponekad paškanat su hrana sa visokim GI, dok čokoladna torta ima nižu GI vrednost. Takođe, namirnice koje sadrže ili su kuvane sa mastima i proteinima usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata, smanjujući njihov GI. Na primer, čips ima niži GI od krompira kuvanog bez masti. Međutim, čips ima puno masti i treba ih jesti umereno.

Nekontrolisana proizvodnja hormona pankreasa u dužem vremenskom periodu izazvanog nepodobnom hranom može da uzrokuje brojne štetne posledice po zdravlje: povećanje apetita i gojaznost, poremećaj regulacije nivoa šećera u krvi, pa i pojavu dijabetesa, porast nivoa triglicerida i ‚‚lošeg” holesterola, i pad vrednosti ‚‚dobrog” holesterola. Zato je bitno da napravimo razliku između  loših ugljenih hidrata u koje spadaju oni čiji je glikemijski indeks veći od 50 pa naglo povećavaju nivo šećera u krvi (glikemiju) dovodeći do lučenja velike količine hormona pankreasa, insulina. Glikemijski indeks dobrih ugljenih hidrata manji je od 50. Oni sporije podižu nivo šećera u krvi, pa se stoga i insulin izlučuje u vrlo malim količinama.

Može li glikemijski indeks pomoći osobama sa dijabetesom?

Glikemijski indeks može biti koristan za ljude sa dijabetesom tipa 2, jer unošenje hrane sa niskim GI može pomoći u kontroli glukoze u krvi. Međutim, moraju se uzeti u obzir i drugi faktori. Istraživanja su pokazala da količina ugljenih hidrata koju pojedete, a ne njihov GI rejting, ima najveći uticaj na nivo glukoze u krvi nakon obroka. Važno je jesti zdravu, izbalansiranu ishranu koja sadrži malo masti, šećera i soli i puno voća i povrća.

Da bismo bolje razumeli GI indeks, moramo da razumemo da svi ugljeni hidrati, od skroba do običnog šećera (koji se obično naziva „konzumnim šećerom“), imaju osnovnu biološku osobinu, tj. mogu da se svare i pretvore u glukozu u našem telu. Uobičajena zabluda u opštoj javnosti je da izbegavanjem „običnog šećera“ mogu da izbegnu dijabetes i da vode računa o svom „šećeru“ u krvi.

Naše telo ima obaveznu potrebu za glukozom u zavisnosti od metaboličkih zahteva našeg tela. Obično je to oko 200 grama dnevno. Naš mozak u potpunosti zavisi od glukoze i kiseonika. Održavanje konstantnog nivoa glukoze u krvi važno je za naše zdravlje i dobrobit. I niski i visoki nivoi mogu biti opasni, ponekad čak i fatalni. Ako se osećate letargično i gladno nakon napornog rada, to je najverovatnije zbog niskog nivoa glukoze u krvi.

Nivo šećera u krvi ispod 40 mg/dl (poznato kao „hipoglikemija“ u medicinskom smislu) uzrokuje komu, stupor, pa čak i smrt. Nivo šećera u krvi više od 180 mg/dl (poznato kao „hiperglikemija“ u medicinskom smislu) uzrokuje dugotrajne komplikacije dijabetes melitusa.

Nivoi iznad 300 do 500 mgs/dl mogu izazvati acidozu i dovesti do stanja kome. Ako imate višak glukoze, on će se skladišti i najčešće pretvoriti u mast. Hrana sa visokim GI čini da se u početku osećate veoma energično, ali kako se masti povećavaju, vremenom postajete tromi.

Istraživanja su pokazala da se održavanje optimalnog nivoa šećera u krvi dugoročno isplati. Na taj način smanjujete rizik od srčanih oboljenja, sprečavate nastanak dijabetes tipa 2 i druge ozbiljne neželjene efekte. Život bez preteranog unosa šećera takođe može biti sladak i lep. Brinite o sebi.

Korisni linkovi:
https://www.medindia.net/patients/patientinfo/glycemic-index.htm#conclusions
https://www.nhs.uk/common-health-questions/food-and-diet/what-is-the-glycaemic-index-gi/