Da li vas hladni meseci motivišu na duboki zimski san ili vam je snežna belina inspiracija na bavljanje rekreativnim sportom? Zima često podseća na čaroliju: drveće obučeno u belo ruho, sneg škripi pod nogama a zaslepljujuća belina pojačava zimski doživljaj… I sve to zajedno čini zimsku magiju, idealnu  za šetnju i zimske sportove… Ali u realnosti zima nije toliko idilično godišnje doba i beli pokrivač sa sobom može doneti i mnoge moguće neprilike. A opasnosti vrebaju čak i kada snežnog pokrivača uopšte nema.

Ako ste strastveni rekreativac, zimsko doba za vas predstavlja samo dodatni izazov da izađete napolje i uhvatite se u koštac sa niskim temperaturama i otežanim uslovima bavljanja omiljenim sportom. Sankanje, klizanje, hokej, bob, skijanje, vožnja borda, nordijsko skijanje, planinarenje ili duge šetnje, svaka aktivnost može biti od velikog značaja za organizam pod uslovom da je vaše telo spremno, a mišići zagrejani i istegnuti. Nezagrejana muskulatura odražava se negativno na pravovremeni odgovor tela, usporavajući reakcije i na taj način povećavajući opasnost od nezgoda. Ne menjaju se samo sposobnost reagovanja i samoprocena, već se umanjuje i  sposobnost dobre koordinacije.

Ako ste primetili da su vam zglobovi i mišići čvršći po hladnom vremenu, niste usamljeni. Bez obzira da li ste aktivni sportista ili rekreativac, zimska hladnoća može uticati na način na koji vaši mišići i zglobovi reaguju na ono što tražite od njih. Ispod svakog sloja snega krije se potencijalna nevolja. Zbog samo jedne sekunde nepažnje može se desiti da ostatak zime morate provesti u gipsu. Čak i ako ste vrlo pažljivi i oprezni može se desiti da se okliznete i padnete.

Poledica može dovesti do nezgodnog pada i u najboljem slučaju do uganuća, a u najgorem do iščašenja ili preloma kostiju i skočnih ili ručnih zglobova. Svake godine kada padne sneg zbog padova i povreda na snegu i ledu, širom države broj pacijenata na odeljenjima za ortopediju i traumatologiju se duplira.

U prethodnih nekoliko godina, količina snežnog pokrivača se smanjila a i njegova zastupljenost nije ista u svim delovima zemlje – u pojedinim regionima se događa da sneg uopšte ne padne, što ne znači da su povrede tokom zimskih dana isključene.

Kako hladno vreme utiče na povrede i način na koji se vaše telo kreće?

Hladnoća narušava sposobnost tela da efikasno funkcioniše zahtevajući više energije za održavanje normalne telesne temperature. Kada je hladno, telo će učiniti sve što je potrebno da se uveri da je osnovna telesna temperatura konzistentna, omogućavajući mišićima udova i zglobova da izgube najviše toplote ograničavajući dotok krvi do njih. Ovaj proces unutrašnje regulacije čini zglobove nogu i ruku sklonijim povredama po hladnom vremenu.

Čak i kada ne postoji osećaj hladnoće u udovima, niže temperature mogu uticati na hemijske procese u nervima i to na način na koji mišići i zglobovi rade. Pošto mišićna kontrakcija i nervni impulsi zahtevaju niz složenih hemijskih reakcija, koje se odvijaju sporije u hladnijim uslovima, mišići rade manje efikasno na hladnoći. Manje efikasni mišići i sporije vreme reakcije može dovesti do većeg stepena povreda na hladnoći, posebno tokom omiljenih aktivnosti na snegu. Bez njihove uobičajene brzine ili elastičnosti, zglobovi, mišići, tetive i ligamenti su pod većim rizikom od naprezanja, povlačenja, kidanja i drugih vrsta povreda. Hladno vreme takođe može da pogorša postojeće povrede izazivajući naprezanje ili zatezanje mišića ili tetiva na mestima konkretnih povreda.

Kad god temperatura padne ispod 30ﹾC, potrebno je manje energije da izazove suzenje mišića jer je hladnije mišićno tkivo tvrđe i sklonije oštećenju. Jako je bitno pravilno zagrejati mišiće u tipičnim uslovima, ali je još važnije uveriti se da su mišići spremni da se kreću i brzo reaguju po hladnom vremenu. S obzirom da telo čini više usklađenih napora da održi jezgro toplim, mišići možda neće imati dovoljan protok krvi neophodan za održavanje fleksibilnosti koja im je potrebna da bi se prilagodili fizičkoj aktivnosti. Shodno tome, zategnutost će početi da se javlja u celom telu jer hladno vreme I dalje nastavlja svoj uticaj na gubljenje toplote u mišićima i dovode do kontrakcija. Zategnutiji zglobovi ograničavaju uobičajeni opseg pokreta u mišićima, čineći ih podložnijim kidanju ili naprezanju i stvarajući uslove koji mogu dovesti do uklještenja nerava. Koje su to grupe zglobova najugroženije u hladnim uslovima? Kolena: Kako mišići i tkiva koja okružuju koleno postaju tvrđi i manje “podmazani” u hladnim uslovima, ligamenti kolena postaju osetljiviji na kidanje i naprezanje. Na primer, kidanje prednjeg ukrštenog ligamenta je među najčešćim povredama na skijanju jer su ligamenti kolena već podložni povredama na hladnoći. Ramena: Nepravilno zagrejan rameni zglob neće imati neophodan opseg pokreta da bi se dobro izveo bez kidanja ili naprezanja okolnih mišića, tetiva i ligamenata. Povrede ramena, poput puknuća rotatorne manžetne, daleko su verovatnije da će se desiti kada tetive oko ramena nisu dovoljno tople da lako pomeraju ruku. Kukovi: Kao vaš najveći zglob koji nosi težinu, kuku je potrebno temeljno zagrevanje da bi funkcionisao glatko bez oštećenja ligamenata ili povlačenja mišića nogu. Prekomerna zategnutost ili ukočenost od hladnoće može dovesti do velike povrede kuka, poznatek kao labralna ili slap suza. Laktovi: Kao manji zglob, lakat je posebno podložan naprezanjima i drugim povredama. Ukočeni laktovi neće imati fleksibilnost neophodnu da spreče preopterećenje i stres na potpornim tetivama i ligamentima. Osim teških povreda, normalno je da se posle vežbanja na nižim temperaturama osećate više nego obično. Pošto hladno vreme primorava vaše mišiće da rade jače da bi obavili iste zadatke koje bi lakše mogli da obavljaju u toplijem vremenu, mišićno tkivo se više oštećuje na hladnoći, što dovodi do većeg bola.

Spremnost kao vid prevencije

Od trenutka kada padne prvi sneg pa do početka proleća, sve zdravstvene ustanove imaju pune ruke posla sa prelomima i  uganućima. Iskustvo pokazuje da su povredama najpodložnija deca, prilikom sankanja, skijanja i igranja na snegu jer provode najviše vremena na otvorenom, ali i stari, koji su uplašeni, pa nesigurno hodaju, a i njihove kosti su zbog godina već sklonije prelomima jer su u manjoj ili većoj meri zahvaćene osteoporozom. Deca najčešće polome duge kosti – podlakticu, butnu kost ili nadlakticu, a kod starih to je najčešće vrat butne kosti i kičma, prelom obe kosti potkolenice kao i udruženost sa uganućem skočnog zgloba. Ali sklonost ka povredama u zimskim uslovima, nije karakteristična isključivo za najmlađu ili najstariju populaciju, može se povrediti svako.

Vaš kardio-vaskularni sistem i disajni putevi u mnogome karakterišu vaše generalne fizičke predispozicije i resurse organizma za činjene sportskih napora. Posebno je važno povećati izdržljivost ligamenata, zglobova i mišića koji podnose najveće opterećenje, jer su najosetljviji i najčešće stradaju tokom bavljenja sportom. Pre bavljanja zimskim sportovima bitno je vežbama povećati telesnu temperaturu, fizičku izdržljivost, snagu mišića koji omogućavaju zahtevne pokrete, refleksnu sposobnost reakcije na spoljašnje nadražaje i sposobnost pokreta koji omogućavaju da se svaki manevar izvede uz najmanji gubitak energije.

Vrste povreda

Bilo da ste profesionalac, amater ili rekreativac, svako ima ima neku svoju “ahilovu petu” u organizmu koja je sklona povredama. Iako nije kontaktni sport i skijaši mogu zadobiti ozbiljne povrede. Neka istraživanja ukazuju da na 1000 skijaša, dolazi 1 prelom kosti i 5 povreda mekih tkiva. Poznato je da skijaši imaju razvijen grudni koš i ramena, kao i snažan karlični pojas i ligamente kolena, ali to ne znači da su imuni na povrede. Endogene povrede tiču se tkivnih struktura usled premora i prenaprezanja, dok egzogene nastaju delovanjem spoljnih sila. Najčešće su  povrede kolena, natkolenice, skočnih zglobova, ramena, šake i prstiju, glave, lica, stopala, listova, prepona, leđa, preloma kostiju, iščašenja, uganića i istegnuća zglobova… Lista je dugačka, zato je bitna izuzetna koordinacija i spremnost celog tela. Na samom početku bitno je obezbediti se, zato uvek sa sobom imajte preparat iz NEM® linije proizvoda. NEM® krem gel namenjen je za lokalnu primenu, specijalno kreiran za poboljšanje pokretljivosti i olakšanje bolnih stanja mišićno-koštanog sistema.

Uganuća i istegnuća  predstavljaju dva česta vida povrede mekih tkiva. Simptomatologija povreda je slična, ali pogođeni su različiti delovi tela. Ligamenti su tvorevine vezivnog fibroznog tkiva koje povezuju kost sa zglobom i često budu uvrnuti ili pokidani. Na zglobovima članka i ruku su najčešće lokalizacije povreda ovog tipa. Istegnuća nastaju iznenada ili vremenom i to najčešće u donjim regijama leđa ili u mišićnim tetivama zadnje strane natkolenice.

Postoje tri stepena uganuća i jedna preporuka bilo da se radi o elongaciji, laceraciji, rupturi, a to je NEM® krem gel za lokalnu primenu, ublažavanje bola i bolju pokretljivost zglobova.  Nanošenjem gela na kožu osetićete najpre efekat hlađenja, zatim efekat zagrevanja. Efikasan je u problemima uganuća i istegnuća jer sadrži delotvornu mešavinu 6 aktivnih sastojaka koji povoljno utiču na bolna i ukočena mesta, resterećujući napetost u mišićima nakon većih fizičkih napora. Jedinstvenost NEM® krem gela je što u sastavu sadrži: membranu ljuske jajeta u prahu, koja je prirodan izvor proteina, glukozamina, hondroitin sulfata, hijaluronske kiseline i kolagena tipa I, koji ostvaruju protektivno delovanje. Još jedan jako bitan sastojak je i Hotflux® – vanillyl butyl ether – sredstvo za zagrevanje sa niskim profilom iritacije koje poboljšava mikrocirkulaciju i omogućava blagi osećaj zagrevanja koji dugo traje i ne izaziva iritaciju.

Za šta se najčešće koristi NEM® krem gel i kako pomaže? 

Koliko god bili profesionalci u zimskim sportovima, gravitaciju ne možemo prevariti, kao ni sprečiti potencijalne povrede. One najčešće nastaju jer se određeni delovi tela savijaju i meka tkiva pucaju usled trpljenja velikh pritisaka koji nastaju kao posledica određenih pokreta.

Ljubav na duge staze

Brinite o zdravlju vaših zglobova, hrskavice i kostiju i uživajte u omiljenim zimskim rekreativnim sportovima i u budućnosti. Pre svega dobro se informišite, zagrejte pre aktivnosti i kvaliteno istegnite nakon nje. Glavni savet je umerenost i briga o sopstvenom telu. Saslušajte šta vam ono poručuje, jer će vam svaki zglob i mišić dati informaciju o svom ograničenju. Briga o sebi čini život srećnijim na duže staze, zato je bitno da uvek imate odgovarajuću zaštitnu opremu i prirodne preparate uvek uz sebe. Pharmanova se pobrinula za to.

Više o našim preparatima iz NEM porodice, možete pročitati u sledećim tekstovima:
https://pharmanova.rs/vesti/za-slobodu-pokreta/
https://pharmanova.rs/vesti/koraci-kao-oblaci-zaplesimo-ka-jeseni-uz-online-casove-plesa-kod-kuce/
https://pharmanova.rs/vesti/zivot-u-ritmu-bezbolnih-pokreta/

Korisni linkovi:
https://www.skijanje.rs/saveti/medicinski-saveti-za-skijase/povrede-na-skijanju-2/
https://krugzdravlja.rs/povrede-na-snegu-i-ledu/
https://www.gomberamd.com/blog/how-cold-weather-affects-sports-injuries-23105.html
https://www.familyeducation.com/entertainment-activities/best-winter-sports-all-ages