Meteoropatija i kako se nositi sa njom?

Da li često za svoje prolazne tegobe krivite vreme? Možda i niste pogrešili. Malaksalost, bol u zglobovima, neraspoloženost – za sve to mogu biti odgovorne baš vremenske prilike. Hipokrat, antički lekar, tvrdio je da su nagle promene opasne i da je u prirodi sve povezano, te zbog toga treba uzimati u obzir smenu godišnjih doba, pa čak i vetrove.

Šta je to meteoropatija?

Meteoropatiju ne možemo baš smatrati medicinskom dijagnozom. Svakako, naučno je dokazano da klimatski elementi kao što su sunčevo zračenje, vlažnost i temperatura vazduha, ali i brzina vetra utiču na naše zdravlje i dobar osećaj. Zbog toga, neretko budemo umorni, neraspoloženi i razdražljivi. Sa druge strane, koliko će klimatske prilike uticati na nas, zavisi od našeg opšteg zdravstvenog stanja.

Ko su meteoropate?

Meteoropate mogu biti svi. Međutim, postoje i osetljivije grupe. To su uglavnom starije osobe, deca, trudnice, osobe koje imaju problem sa kardiovaskularnim ili respiratornim hroničnim bolestima ili gojazne osobe.

Šta to osećaju meteoropate?

Meteoropate osećaju „simptome“ i po nekoliko dana pre same promene vremena. Ti simptomi mogu biti manjak energije, pospanost, neraspoloženost, razdražljivost, pa čak i  pogoršanje određenih zdravstvenih problema. Nije ni retka pojava da se osete bolovi u zglobovima i u glavi.

Metereološka prognoza ili nešto drugo?

Meteoropate moraju da prate vremensku prognozu, ali ne samo zbog toga da bi proverile kako bi trebalo da se obuku ili da li da nose kišobran, već i zbog nečega što se zove biometeorološka prognoza. Biometeorologija je oblast koja izučava uticaj vremena i klime na život i zdravlje čoveka. Biometeorolozi daju svoju vremensku prognozu koja služi za lakše planiranje dana ili aktivnosti kod osoba koje su meteorološki osetljive.

Šta sve može da utiče na nas?

Vetar

Jak vetar kod meteoropata može izazvati glavobolju, depresiju i nesanicu. Sa druge strane, topao vetar može da ima negativan uticaj na mentalno zdravlje. Zatim, postoji i olujni vetar. On pojačava migrenu.

Vlažnost vazduha i vazdušni pritisak

Niski vazdušni pritisak, ali i vlažno i vetrovito vreme naručito su štetni za ljude koji boluju od artritisa. Olakšanje može doći samo sa kišom i grmljavinom jer podiže atmosferski pritisak.

Sunce

Sunce nije samo odličan prijatelj dobrog raspoloženja, nego i zdravlja. Naravno, svi već znamo da je sunce važno za proizvodnju vitamina D u našem organizmu, ali je ono  zaduženo i za regulaciju krvnog pritiska, funkcionisanje kostiju i mišića.

Prevencija?

Kako vreme ne možemo da kontrolišemo, onda moramo da vodimo brigu o sebi i da na taj način ublažimo efekat vremena na naše telo. Jedna od stvari koju možemo da uradimo jeste da povedemo računa o svojoj ishrani. Ona bi trebalo da bude zdrava, raznovrsna i da uključuje što više vitamina, voća, povrća i zdravih žitarica, ali i dosta vode. Naravno, pomaže i svaki vid fizičke aktivnosti – pa čak i šetnja.

Dakle, iako ne možemo da se suprotstavimo vremenu i klimatskim faktorima, možemo ublažiti njihov uticaj na nas. Za to je presudna briga o sebi, zdrava ishrana, hidriranost i fizička aktivnost. Zato, prošetajte se, upijte energiju koju vam sunce daje, ali i uživajte uz toplu šolju čaja. Videćete da uopšte nije tako teško.

Podeli ovaj članak

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on email