Znate kako kažu, najveći neprijatelj našeg naroda je promaja. E to je moj problem ukratko. Ne može da prođe jedno otvaranje prozora u kolima a da mene ne zaboli glava. Postao sam dosadan i svojim kolegama koji sa mnom svakodnevno putuju na posao, a mogu reći da sam i sam sebi dosadio. Ali šta da se radi, svi imamo nekog protivnika. Zbog tog ljutitog neprijatelja zvanog promaja, ja sam postao pokretna apoteka sa lekovima protiv bolova. Priznaćete, niti je zdravo niti je normalno da čovek pije toliko lekova. Probao sam naravno da se konsultujem sa raznim lekarima, čak sam došao i do terapeuta, ali pomoći nije bilo. A onda se desila muzika. Naime jednom dok sam u očaju zbog bola u glavi sedeo u sobi a nisam imao lek protiv bolova, slučajno sam pustio muziku. I to ne bilo koju već maestra Ludviga van Betovena. Njegovu devetu simfoniju. Ljudi, ne mogu da vam opišem taj osećaj. Bol je prestala. Uživanje u muzici nemačkog maestra pomoglo mi je da bol u glavi prođe. Veličanstveno.
Ono što je mene mučilo jeste shvatanje da je istu simfoniju u filmu „Clockwork orange“ Stenlija Kjubrika, slušao glavni protagonista kome je ta muzika izazivala potrebu za agresijom. Da ne bih prošao kao negativac u filmu slavnog režisera, počeo sam malo više da se raspitujem o tome kako muzika utiče na moj bol u glavi. I našao sam odgovor: MUZIKOTERAPIJA! U pitanju je naučna disciplina psihijatrije koja je zasnovana na primeni psihoterapijskih tehnika u svrhu lečenja. Drugim rečima, naučnici su otkrili da uz pomoć muzike možemo stimulativno uticati na postizanje fizičkih, emocionalnih, mentalnih, društvenih i kognitivnih pozitivnih promena na ljudsko zdravlje. Osim toga, terapija muzikom se ne bazira na određenoj vrsti muzike kako bi se postigao terapijski efekat, već se svi muzički žanrovi mogu koristiti u podsticanju pozitivnih promena osobe. E sad, kako je kod mene zapao baš Betoven a ne nešto od Bijelog Dugmeta ili Balaševića, to već ne znam.
Znam ljude koji se takođe leče muzikom i taj spektar muzičkog lečenja je jako širok. Jedan drugar kaže da ga opušta Metalika. Nisam kompetentan za hevi metal muziku ali u meni bi tako agresivna muzika mogla da izazove samo potrebu za napuštanjem prostorije u kojoj se sluša. Šalim se naravno. Neki ljudi uživaju i u hitovima Bore Drljače. Šta fali, sve je to normalno dokle god podstiče nešto dobro u ljudima. Uostalom, o ukusima se ne raspravlja. Ima li šta lepše nego videti ljude na koncertu filharmonije kako spokojni i smireni uživaju u izvođenju klasične muzike? Čak i posle koncerta pomenute Metalike, ljudi sa koncerta izlaze srećni. I u tome je poenta cele priče: muzika je lekovita. Ona leči ljudsku dušu ali i podstiče pozitivne promene u fizičkom zdravlju. Moje lečenja bola u glavi kroz muziku Ludviga van Betovena je najbolji pokazatelj kako to muzika može da vas izleči. Nije samo bol u glavi stvar koju rešava muzika. Stres, kao najveći neprijatelj modernog doba se može lečiti muzikom. Koliko puta se opuštate slušajući muziku sa slušalicama na ušima? Priznaćete, često. Postoje preparati poput Atense koji pomažu u otklanjanju stresa, i često je moj izbor umesto pomenute muzike, pogotovo kad nsiam u mogućnosti da je slušam..
I da zaključim ovu moju kratku ispovest o borbi sa promajom obzirom da smo našli rešenje svih problema. Sad kada se vozim sa kolegama na posao, oni otvore prozor a ja pustim Betovena. I svima je dobro. Njima ulazi svež vazduh a mene glava na boli. Živela muzika!
