Promena sezone nije samo pitanje temperature i odeće koju nosimo. Promena sezone znači i promena onoga što jedemo.

Leti se jede drugačije. Salate, voće, svež paradajz, krastavac, lubenica, šljive. Sve to ide skoro bez razmišljanja. Creva dobijaju vlakna koja su im potrebna, bakterije imaju od čega da žive, sve funkcioniše uglavnom kako treba.

A onda dođe jesen, pa zima. Salata nestaje s tanjira. Zamenjuju je testa, varivo, pečeno, kuvano. Porcije postaju teže, obroci topliji, a vlakna, tiho i bez najave, nestaju s menija.

Creva to osete. Samo ne odmah.

Šta se zapravo dešava ispod površine

U crevima živi oko 38 biliona bakterija, broj koji je približan broju naših sopstvenih ćelija. Nije to folklor ni preterivanje. To je činjenica koju je nauka potvrdila i koja menja način na koji razumemo zdravlje.

Te bakterije nisu neutralne. One aktivno utiču na varenje, imunitet, raspoloženje, nivo energije. Neke od njih proizvode vitamin K2, kratkolančane masne kiseline i materije koje hrane samu sluznicu creva. Drugim rečima, crevna flora nije samo pratilac zdravlja. Ona je deo onoga što zdravlje čini mogućim.

Ali ona mora da se hrani. I to specifičnom hranom.

Prebiotici su posebna vrsta supstanci koje naš organizam ne može da svari, ali ih korisne crevne bakterije fermentuju i koriste kao hranu. Inulin i fruktooligosaharidi su najpoznatiji prebiotici. Ima ih u bananama, luku, belom luku, špargli, artičoki i mahunarkama. Ovsene pahuljice su dobar izvor vlakana, uključujući beta-glukan. Leti se jedu redovno i nesvesno. Zimi, skoro da ih nema na tanjiru.

Bez prebiotika, korisne bakterije nemaju od čega da žive. Populacija im opada. A tamo gde korisnih bakterija bude manje, onim manje korisnim ostaje više prostora.

Zašto je zima posebno težak period za creva

Zima nosi nekoliko faktora koji zajedno pritiskaju crevnu ravnotežu.

Ishrana je siromašnija vlaknima i bogatija teškim, prerađenim namirnicama. Manje se krećemo, što usporava crevnu peristaltiku. Zimi su respiratorne infekcije češće. Antibiotici ne deluju na prehladu i grip, ali kada ih lekar propiše zbog bakterijske infekcije, mogu uticati i na korisne crevne bakterije i promeniti sastav mikrobiote.

Pored toga, zimi se pije manje vode. Creva za normalan rad trebaju i hidrataciju, ne samo vlakna. Dehidracija usporava tranzit hrane kroz creva i otežava njenu razgradnju.

Sve to zajedno čini zimu sezonom kada creva rade pod povećanim pritiskom, a dobijaju manje od onoga što im treba. Rezultat je poznat: nadimanje, oteženost, neredovnost, osećaj da varenje ne funkcioniše kako bi trebalo.

Razlika između prebiotika i probiotika

Ovde se često pravi zabuna, pa vredi objasniti još jednom.

Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se unose u odgovarajućoj količini, pružaju korist za zdravlje. To mogu biti određene bakterije, ali i kvasci. Pojedini proizvodi sa živim kulturama mogu biti izvor probiotika, dok nije svaka fermentisana namirnica ujedno i probiotik.

Prebiotici su hrana za te bakterije. Bez prebiotika, i domaće i unete bakterije nemaju od čega da žive. Mogu biti tu, ali ne mogu da napreduju.

Kad se unose zajedno, dejstvo je pojačano. Probiotik donosi bakterije, prebiotik im daje gorivo, a one zajedno ne samo da opstaju nego se i razmnožavaju i vrše svoju funkciju.

DuoBiotic: prebiotik i probiotik u jednoj kapsuli

DuoBiotic donosi oba elementa u jednom preparatu.

DuoBiotic kombinuje probiotički kvasac Saccharomyces boulardii i prebiotik inulin. Jedna kapsula sadrži pet milijardi živih ćelija kvasca i 250 mg inulina. Saccharomyces boulardii je prirodno otporan na kiselu sredinu želuca, dok inulin služi kao hrana određenim korisnim bakterijama u debelom crevu.

Kapsula je formulisana tako da štiti sadržaj od kiselosti u gornjem delu digestivnog trakta.

Preporučuje se uzimanje tokom antibiotske terapije i nakon nje, jer antibiotici ne prave razliku između korisnih i štetnih bakterija i mogu brzo i značajno da poremete crevnu ravnotežu. Preporučuje se i kao zimska prevencija, upravo zbog promena u ishrani koje dolaze sa sezonom. I kod učestalih probavnih tegoba koje postaju hronične, DuoBiotic pruža sistematičnu podršku, a ne samo privremeno olakšanje.

Creva i imunitet su jedna priča

Vredi pomenuti još jednu vezu koja se često preskače.

Najveći deo imunološkog tkiva koje proizvodi antitela nalazi se upravo u crevima. Crevna sluznica nije samo barijera koja sprečava prolaz bakterija. Ona je aktivan imunološki organ koji stalno komunicira s bakterijama u lumenu creva i na osnovu toga reguliše imunski odgovor.

Kad je crevna flora u ravnoteži, taj razgovor ide dobro. Imunitet reaguje na prave pretnje i ne preteruje na pogrešne. Kad flora nije u ravnoteži, imunitet može biti i preaktivan i premalo aktivan u pogrešnim situacijama.

Zimi, kad su respiratorni virusi svuda oko nas, crevna ravnoteža je važan deo odbrane.

Telo se ne menja, ali se ishrana menja

Nisi bolestan zbog zime. Nisi slabiji. Telo radi isto što i uvek.

Ali kad mu smanjiš vlakna, usporiš kretanje i dovedeš ga pod infektivni pritisak, creva počinju da reaguju na načine koji nisu ugodni. Nadimanje, nepravilna stolica, osećaj težine posle jela, sve su to signali da nešto nije u ravnoteži.

Nije potrebno da se promeni ceo jelovnik. Ponekad je dovoljno da se doda ono što zima oduzima. Brini o sebi.

Pharmanova DuoBiotic dostupan je u apotekama.