Alchajmer – tupa oštrica zaborava

Smehom strah otreamo često, jer ne želimo da poverujemo da baka ili deka, ili nama najdraži, stvarno ne mogu da se sete našeg imena. Prirodna reakcija na prve znake nečijeg zaboravljanja je smeh. Kada njihovo zaboravljanje postane učestalo, strah tada otera smeh i stanje postaje realno. Problem osobe da prizove u pamćenje nazive predmeta, današnji datum, pa čak i ko su im najbliži članovi porodice, je znak da je surova oštrica mača zaborava presekla sposobnost mozga da pamti I da se seća. Nažalost, zaključak je često taj da drage osobe pate od bolesti vezene za gubitak pamćenja.

Svi ponekad zaborave gde su spustili stvari, ključeve od automobila ili ime osobe koju su upravo upoznali. Određeni stepen problema sa pamćenjem, kao i skroman pad drugih veština razmišljanja, prilično je čest deo procesa starenja. Međutim, postoji razlika između normalnih promena u pamćenju i gubitka pamćenja povezanih sa Alchajmerovom bolešću i srodnim poremećajima.

Kod normalnih promena, neke studije govore u korist toga da pamćenje ostaje netaknuto, ali da se naša sposobnost da određene sadržaje prizovemo u svest vremenom polako menja. Sa druge strane, zaboravljanje može da se posmatra i kao jedinstven sistem koji nam pomaže da učimo, tako što filtriramo informacije i organizujemo ih po piroritetu, od straijih i manje potrebnih ka novijim i korisnijim. Neka istraživanja kažu da su sva sećanja i dalje tu kod nas, čekajući da dospeju u sadržaj naše svesti, pa čak i ona koja nam je teško ili se čini nemogućim prizvati. Opasnost sa evociranjem sećanja je ta da mogu da se jave i ona lažna, proizišla iz konstruisanja prošlosti prisećanjem. Prisećanje na mnoge načine može pomoći da reinterpretiramo prošlost i time uticati i na naše viđenje budućnosti. Pamćenje je relativno nestabilno, iako verujemo da ako nam je nešto važno ili zanimljivo, nema šanse da ćemo to zaboraviti.

Alchajmerova bolest je progresivni neurološki poremećaj koji uzrokuje smanjenje mozga (atrofiju) i umiranje moždanih ćelija. Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije ili kontinuiranog opadanja razmišljanja, normiranog ponašanja i društvenih veština koje utiču na sposobnost osobe da funkcioniše nezavisno. Rani znaci uključuju poteškoće u pamćenju nedavnih događaja ili razgovora. Kako bolest napreduje, uz pogoršanje pamćenja razvijaju se i drugi simptomi. U početku, osoba sa Alchajmerovom bolešću može biti svesna da ima poteškoća sa pamćenjem stvari i organizovanjem misli.

Jedan od uzroka nastanka boesti su i proteini koji ne funkcionišu optimalno, što onda remeti rad moždanih ćelija (neurona) i pokreće niz toksičnih događaja. Neuroni tada bivaju oštećeni, gube veze jedni sa drugima i na kraju umiru. Naučnici veruju da je kod većine ljudi Alchajmerova bolest uzrokovana kombinacijom genetskih i životnih faktora koji utiču na mozak tokom vremena. Manje od 1% oboljenja uzrokovano je specifičnim genetskim promenama koje garantuju da će osoba razviti bolest.

Studije su pokazale da očuvane veštine razmišljanja u kasnijem životu kod ljudi smanjuju rizik od Alchajmerove bolesti. Osobe povezane sa učešćem u društvenim događajima, radnjama povezanim sa čitanjem, plesom, igranjem društvenih igara, stvaranjem umetnosti, sviranjem instrumenta i drugim aktivnostima koje zahtevaju mentalno i društveno angažovanje, imaju veće izglede da ne obole od ove bolesti.

U prevenciji demencije, ali i za bolje pamćenje, pomažu nam biljke i preparati koji sadrže antioksidanse, koji povoljno deluju na naš centralni nervni sistem, poboljšavajući cirkulaciju, otklanjajući napetost i nagomilani stresa. Ekstrakt lista biljke Ginkgo biloba sadrži brojna aktivna jedinjenja kao što su flavonoidne heterozide, ginkolidi i bilobalidi koji utiču na fluidnost krvi i mikrocirkulaciju. Ova jedinjenja iz biljke pomažu da se povećava dotok kiseonika i hranljivih materija mozgu, što je od posebne važnosti kod starijih osoba, ali i kod svih osoba kod kojih je smanjen kapacitet za njihovo iskorišćenje. Upotreba ginka se preporučuje kao nutritivna podrška održavanju optimalne cirkulacije i kognitivne sposobnosti.

Brojne studije potvrđuju da je aktivni društveni život ključ mentalne dugovečnosti. Čitanje knjiga, učenje stranog jezika i slične aktivnosti omogućavaju obradu velike količine informacija čime se razvija vizualna i motorička memorija, asocijativno razmišljanje i sposobnost kontrole pažnje. Brinite o sebi na zabavan način uz partiju šaha, domina ili rešavanje zagonetki u dobrom društvu, u kom će vaše pamćenje biti pobuđeno i dugo aktivno.

Korisni linkovi:
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/alzheimers-disease/symptoms-causes/syc-20350447#:~:text=Overview,person’s%20ability%20to%20function%20independently.
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/alzheimers-disease/in-depth/memory-loss/art-20046326
https://www.psihoverzum.com/10-cinjenica-o-ljudskom-pamcenju/

Podeli ovaj članak