Svakodnevni stres i napetost mogu nas dovesti do osećaja anksioznosti, koji se mogu manifestovati kroz fizičke i emocionalne simptome. Anksioznost je često povezana sa našim razmišljanjima i načinom na koji doživljavamo svet oko sebe. Upravo zbog toga, naša sposobnost da kontrolišemo svoje misli i emocije može imati veliki uticaj na naš život i dobrobit.
Šta je anksioznost?
Da bismo bolje razumeli kako misli utiču na anksioznost, važno je da znamo šta zapravo predstavlja anksioznost. Anksioznost se može opisati kao osećaj zabrinutosti, straha ili napetosti koji utiče na našu sposobnost da normalno funkcionišemo. Ovo može biti povezano sa različitim situacijama, kao što su društvene interakcije, javni nastupi ili neki drugi događaji koji za nas predstavljaju izazov. Jedan od načina na koji misli mogu uticati na anksioznost jeste kroz takozvane „kognitivne zamke“. To su uverenja koja imamo o sebi i svetu oko nas koja nas navode da reagujemo anksiozno na određene situacije.
Anksioznost je u današnje vreme postala uobičajeni problem. Uprkos tome što se sve više ljudi suočava sa ovim stanjem, mnogi još uvek ne znaju šta je anksioznost i kako da je prepoznaju. Anksioznost se odnosi na osećaj neprijatne napetosti, straha ili brige. Ovo stanje često dovodi do fizičkih simptoma kao što su ubrzano disanje, lupanje srca, napetost mišića i druge neugodne senzacije.
Postoje mnogi faktori koji mogu doprineti razvoju anksioznosti, uključujući genetiku, socijalno okruženje i stresne životne događaje. Međutim, mnogi ljudi nisu svesni da su njihove misli i način života takođe važni faktori u razvoju anksioznosti.
„Kako misliš tako i živiš“
Svako od nas ima neke negativne misli i uverenja koja nas ograničavaju i dovode do anksioznosti. Na primer, možda mislimo da nećemo biti dovoljno dobri, da nećemo uspeti u životu, ili da će se nešto loše dogoditi. Ove misli nas sprečavaju da živimo punim plućima i uživamo u životu. Kada se ovakve misli stalno javljaju, one mogu dovesti do anksioznosti.
Kada se nađemo u situaciji koja nas plaši ili nas čini nervoznim, naš um se fokusira na negativne misli, a telo reaguje tako što proizvodi hormone stresa poput kortizola i adrenalina. Kada se ovo događa, naša reakcija na stres se povećava, a to dovodi do anksioznosti.
Kako da se rešim anksioznosti?
Kako biste se rešili anksioznosti, važno je da naučite kako da promenite svoje misli i životni stil. Nije neuobičajeno da se osećamo preplavljeni u ovom užurbanom svetu u kojem živimo. Neki od nas se bore sa svakodnevnim pritiscima, bilo da su to poslovni ili lični problemi, a to može dovesti do osećaja anksioznosti. Ipak, ne moramo se prepustiti anksioznosti. Postoji niz jednostavnih promena koje možemo da napravimo kako bismo ublažili stres i anksioznost. Ove promene se uglavnom odnose na naš način razmišljanja i naš životni stil.
Prvo, potrebno je da shvatimo da su naše misli važne. Često smo skloni da se fokusiramo na negativne stvari, što nas samo dodatno opterećuje. Umesto toga, treba da se fokusiramo na pozitivne aspekte svog života i da budemo zahvalni na njima. Kada se fokusiramo na pozitivno, lakše ćemo se izboriti sa stresom.
Drugo, važno je da vodimo računa o svom telu. Redovna fizička aktivnost može biti od velike pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti. Pored toga, ishrana igra važnu ulogu u našem emocionalnom zdravlju. Treba da unosimo dovoljno zdrave hrane i tečnosti kako bismo podržali rad našeg organizma i osećali se dobro.
Zatim, bitno je da izbegavamo stvari koje nam stvaraju stres. To može biti bilo šta, od određenih ljudi i situacija do navika koje imamo. Zapravo treba da prepoznamo šta su te stvari i da se potrudimo da ih izbegavamo ili da naučimo kako da se nosimo sa njima na zdrav način.
Takođe, treba u svom životu da imamo ravnotežu. To znači da treba da se potrudimo da izdvojimo vreme za sebe i da radimo stvari koje nas ispunjavaju i čine srećnim. To može biti bilo šta, od čitanja knjiga i gledanja filmova do druženja sa prijateljima ili uživanja u prirodi.
Konačno, važno je da imamo podršku u svom životu. To može biti bilo ko, od prijatelja i porodice do terapeuta ili savetnika. Najvažnije je da se osećamo podržano i da znamo da postoji neko ko nas razume i ko nam može pomoći da se nosimo sa stresom i anksioznošću.
Anksioznost je problem sa kojim se susreće sve veći broj ljudi u današnjem ubrzanom svetu. Svaki drugi čovek ima anksiozne epizode tokom života, a kod nekih se simptomi manifestuju kao stalna briga, strah, napetost i strepnja. Anksioznost utiče na celokupno funkcionisanje organizma, odnosi se na mentalno, emotivno i fizičko zdravlje. Ipak, nije sve tako crno! Anksioznost se može smanjiti jednostavnim promenama u našem životnom stilu. Važno je da vodimo računa o svom telu, da izbegavamo stvari koje nam stvaraju stres, da imamo ravnotežu u svom životu, da se fokusiramo na pozitivne misli i da imamo podršku. Ako primenimo ove savete, možemo živeti život sa dosta manje stresa i anksioznosti.
