Pozdrav dobri ljudi. Evo, na satu otkucava jedan sat posle ponoći a ja se trudim da skoncentrišem svoje misli i napišem par rečenica koje će Vam privući pažnju. Trudim se da svojim čitaocima uvek otvorim prostor za razmišljanje o nekim temama koje su im bliske ali ipak ne razmišljaju o njima dovoljno. I baš ovako, u kasne sate, dok sedim ispred svog lap topa i gledam u belu pozadinu na kojoj treba da ispišem ove rečenice, shvatam da upravo pijem svoju šestu kafu za danas. Šta da radimo, život je postao previše brz da bi ga mogli pratiti bez kofeina. Međutim da li je to zaista tako? Kakve su posledice?

Postoji priča da je čuveni francuski književnik Onore de Balzak preminuo usled prevelike količine kafe koju je konzumirao. Još uvek se priča po ulicama Pariza, da je Balzak mogao da popije i po 50 kafa dnevno. Navodno bio je jako produktivan i pisao je po 16 sati dnevno, a da bi ste toliko vremena provodili produktivni morate koristiti određene stimulanse koji povećavaju koncentraciju. Naravno siguran sam da u zvaničnim dokumentima ne piše da je umro od kafe već od srčanog udara i posledica svog jako lošeg zdravstvenog stanja. Čovek kome kafa zameni vodu sigurno ne može biti šampion zdravog života. Mučili su ga problemi sa probavom, dijabete i naravno srce koje mu je na kraju i došlo glave. Mada moram priznati, kao neko ko je celo svoje srce dao pisanju, nekako je surovo da ga je baš srce koštalo života u 51. godini.

E sad pošto sam i sam pisac, zanima me koliko ja to kafe smem da unesem u svoj organizam a da ne prođem kao šarmantni francuski romanopisac? Najbolji prijatelj modernog čoveka, gospodin Gugl, kaže mi da kafa produžava život ali da od nje ipak mogu prerano umreti. Sada ćete svi misliti da mi se od previše kafe pomutilo u glavi i da ne znam šta pišem ali neverovatna su pretraživanja na internetu. Pola članaka koje nađete veličaju uticaj kafe na zdravlje i savetuju vam da je konzumirate svaki dan. Druga polovina pak tvrdi da je kafa jako loša i da je ne treba uzimati nikako. Ja se uvek setim saveta svoje bake koja mi je, kad sam bio mali, govorila da ne pijem kafu inače će da mi poraste rep. Evo 30 godina kasnije, nakon nekoliko hiljada kafa, od repa ni traga ali nikad se ne zna.

Kafa je zaista jedno divno bezalkoholno piće koje mi u stresnim situacijama pomaže da se opustim i unesem dovoljne količine kofeina koje će mi pomoći da se fokusiram na rad. Bilo da je turska ili nes, sa mlekom ili bez njega, kafa je sastavni deo naših života. Međutim danas postoje i neki mnogo zdraviji suplementi koji nam dolaze iz farmaceutskih kuća a pomoću kojih dobijamo sličan efekat. Brz tempo života, veliki broj obaveza i stalni život po stresom teraju nas da nađemo rešenje za brzo opuštanje. Ja sam donekle pronašao rešenje u Farmanovinoj magičnoj formuli poznatoj kao Atensa, koja smanjuje stres. Jedna kesica dnevno pomaže mi da teške i naporne dane prebrodim mnogo lakše. Žao mi je što Balzak nije imao prilike da živi u današnje vreme. Možda bismo danas imali mnogo više njegovih romana da je mogao makar polovinu kafa da zameni proizvodima kao što je Atensa.

I tako ja privodim tekst kraju u ove kasne sate, ispijajući još jednu kafu, ali ne zato što pokušavam da ostanem budan već zato što prosto uživam u kafi. Ponovo ću se osvrnuti na reči svoje bake koja mi je govorila: „Sine, najvažnije je da imaš osećaj za meru“. I zato se trudim da znam kad je dosta, da ne bih došao u situaciju da kao naš slavni junak Balzak, da pišem roman za tri večeri uz pomoć 50 kafa. Bez namere da svoje skromno umeće sa rečima poredim sa velikim piscem, završavam svoju kafu, odlazim na spavanje i ostavljam Vas da razmislite malo o tome koliko kafa konzumirate dnevno. Čitajte Balzaka. Pronađite meru.