Ginkgo biloba, takođe zvano i devojačko drvo, je listopadna biljka poreklom iz Kine. Jedini je poznati živi organizam koiji je preživeo udar atomske bombe koja u toku eksplozije oslobađa temperaturu 40 puta veću od sunčane i približno zračenje od 240 greja. U podnožju jednog od 170 preživelih stabla koja su simbol ponovnog rađanja i obožavanja, stoji natpis „Nikada više Hirošima“. Snaga ove biljke je zadivljujuća, ono beleži vek dug i do 1.500 godina, i predstavlja jedan od najstarijih živih organizama na Zemlji, u trajanju od oko 270 miliona godina. Ginko se od davnina gaji u kineskim i japanskim hramskim vrtovima, a u mnogim delovima sveta cenjen je kao ukrasno drvo otporno na gljive i insekte. Njegov DNK lanac je oko 3,5 puta duži od ljudskog i sadrži više od 40.000 gena, od kojih mu mnogi pomažu da se zaštiti od mogućih pretnji. Dobro podnosi hladno vreme i za razliku od većine golosemenica, može da preživi nepovoljne atmosferske uslove u urbanim sredinama. Stabla se mogu videti i u Srbiji, a u Beogradu neka od njih su u parku Manjež, na Kalemegdanu, u Botaničkoj bašti „Jevremovac“, kao i u arboretumu Šumarskog fakulteta.
Drvo ginka je piramidalnog oblika, sa stubastim, slabo razgranatim stablom do 30 metara visine i 2, 5 metara u prečniku. Napuknuta kora je sivkasta, duboko izbrazdana, a na starijim stablima i plutaste teksture. Listovi ginka su u obliku lepeze i dugi su do 8 cm, ponekad i duplo širi. Dve paralelne nervature lista se prostiru od dugačke peteljke prema ivicama lista. Većina listova je podeljena na dva režnja centralnim zarezom. Od sivo-zelenih do zlatno žutih, listovi ostaju na drvetu do kasne sezone, a zatim brzo opadaju.
Postoje muška i ženska stabla. Muški cvetovi su na kratkim izdancima i imaju oblik rese sa puno prašnika. Na muškim biljkama se na vrhovima kratkih izdanaka obrazuju viseći klasići (cvasti). Ženski cvet ima dugu dršku na čijem se kraju nalaze dva semena zametka. Polenova zrna vetar nosi do ženskog drveća, koje kada je oplođeno razvija žućkasto seme nalik šljivama dugačko oko 2,5 cm, koje se sastoji od velikog unutrašnjeg dela sličnim orašastim plodovima, okružene mesnatim spoljnim omotačem. Zrelo mesnato seme ima veoma neprijatan miris, sličan onom užeglog putera, što žensko drvo čini manje popularnim za gajenje u ukrasnim vrtovima.
Ginkgo se od davnina puno koristio u tradicionalnoj kineskoj medicini u kojoj su primena semena ove biljke opisane i kao lek protiv senilnosti kod starijih članova kraljevskog dvora. Krajem 20. veka, ekstrakt ginka postao je popularan u mnogim zemljama zbog svojih navodnih svojstava poboljšanja pamćenja, a hemijski sastojci biljke se i dalje naučno istražuju kao mogući tretman za Alchajmerovu bolest. Sadrži visoke nivoe flavonoida i terpenoida, koji su jedinjenja poznata po svojim snažnim antioksidativnim efektima. Ginko poboljšava moždanu mikrocirkulaciju, i na taj način unapređuje snabdevenost mozga kiseonikom. Deluje antioksidativno, smanjujući oksidaciju masti i oštećenja nervnih ćelija nastalih usled oksidativnog stresa. Antioksidansi se bore ili neutrališu štetne efekte slobodnih radikala koji su poznati kao visoko reaktivne čestice koje se proizvode u telu tokom normalnih metaboličkih funkcija, kao što je pretvaranje hrane u energiju ili detoksikacija. Takođe, može povećati protok krvi promovišući širenje krvnih sudova i primena se ogleda u lečenju bolesti povezanih sa lošom cirkulacijom. Ginkolidi stimulišu odbrambene mehanizme čime poboljšavaju astmatična i alergijska stanja, bakterijske infekcije kao i stanja posle moždanog i srčanog infarkta. Zbog svoje sposobnosti da poveća protok krvi i smanji upalu, ginko može biti efikasan lek za neke vrste glavobolja i kod respiratornih bolesti. Redovnom i pravilnom upotrebom preparata na bazi ginka možete ublažiti mnoge tegobe povezane sa procesom starenja, a tiču se slabe cirkulacije i demencije. Sva pobrojana svojstva ispoljavju pozitivni efekat na mentalne sposobnosti kod starijih osoba. Sa svojim malim, ali merljivim učinkom, jednokratna doza ekstrakta ginka poboljšava rezultat na testovima pamćenja, a kontinuirano uzimanje poboljšava kratkoročno pamćenje odraslih osoba.
Svetska zdravstvena organizacija je priznala ginko kao sredstvo protiv demencije i Alchajmerove bolesti. Preporučuje se upotreba 40mg ekstrakta lista ginka tri puta dnevno, ali se koristi i 120mg jedanput dnevno. U nekim slučajevima koriste se veće doze, kao kod intenzivnog učenja – 240mg/360 mg. Brinite o sebi na pravi način, jer rešenje koje nudi priroda je zdravo i dobro za vas i vaše pamćenje.
