Postoje situacije u kojima telo pošalje poruku toliko direktno da čovek poželi da je nije čuo. Jedan jači kašalj, napad kijanja, smeh u pogrešnom trenutku i desi se „mala nezgoda“. Nije prijatno, često je praćeno stidom i željom da se što pre zaboravi, ali važno je reći: gubitak kontrole nad mokrenjem pri naporu nije retkost, i nije nešto što zaslužuje ćutanje.

Urološki gledano, to je često znak da se menja odnos između pritiska u stomaku i sposobnosti bešike/uretre da taj pritisak „izdrže“. Zimi se ovaj problem neretko pojača, jer kašalj i kijanje postaju svakodnevica.

Šta se dešava kada „procuri“ par kapi?

Najčešći scenario koji ljudi opisuju je sledeći: nema nagona za mokrenjem, nema bola, nema infekcije, ali prilikom kašljanja, kijanja, skakanja, trčanja ili podizanja tereta dođe do nevoljnog oticanja urina. To se u medicini zove stres urinarna inkontinencija.

Reč „stres“ ovde ne znači psihološki stres, već fizički napor. Kada kašlješ ili kijaš, naglo raste pritisak u stomaku, a taj pritisak se prenosi na bešiku. Ako su mišići karličnog dna oslabljeni ili potpora mokraćne cevi (uretre) nije stabilna, uretra ne može dovoljno čvrsto da se „zatvori“ u tom trenutku i dolazi do curenja.

Ovo je važna razlika u odnosu na takozvanu urgentnu inkontinenciju, gde osoba ima iznenadan, jak nagon za mokrenjem i ne stigne do toaleta. Kod stres inkontinencije, problem nije nagon, već mehanika.

Zašto se češće javlja baš zimi?

Zima sama po sebi ne uzrokuje inkontinenciju, ali često pojača ono što već postoji. Respiratorne infekcije, kašalj, kijanje, upale sinusa, sve to znači češće i jače naprezanje trbušnog zida. Ako postoji i najmanja slabost karličnog dna, zima to lako izvuče na površinu.

Uz to, hladnoća kod nekih ljudi pojača osećaj učestalijeg mokrenja, a navike zimi često nisu najbolji saveznik: manje se krećemo, više sedimo, pijemo manje vode da ne bi često išli u toalet, a sve to indirektno utiče na tonus mišića i funkciju donjeg urinarnog trakta.

Ko je u većem riziku?

Stres urinarna inkontinencija se može javiti i kod muškaraca i kod žena, ali je značajno češća kod žena, jer je anatomija karlice drugačija, a životne faze i događaji poput trudnoće i porođaja ostavljaju trag na mišićima i ligamentima karličnog dna.

Rizik je veći kod osoba koje su imale vaginalne porođaje, kod onih sa viškom telesne mase (jer je stalno prisutan veći pritisak na karlično dno), u perimenopauzi i menopauzi (zbog promena u tkivu usled manjka estrogena), kao i kod osoba koje se bave sportovima sa skokovima i jakim udarima o podlogu. Ponekad i dugotrajan zatvor, koji podrazumeva naprezanje, doprinosi slabljenju karličnog dna.

Posledice koje nisu samo fizičke

Iako deluje kao „mala nezgoda“, posledice mogu biti mnogo veće. Ljudi počnu da izbegavaju smeh „iz sveg glasa“, odustanu od trčanja, grupnih treninga, dužih šetnji ili putovanja gde nisu sigurni da će imati toalet pri ruci. Neko počne preventivno da nosi uloške, što može dovesti do iritacije kože i dodatne nelagodnosti. Drugi smanje unos tečnosti, što može paradoksalno pogoršati stanje urinarnog trakta i povećati rizik od infekcija.

Najveći problem je što se mnogi zatvore u tišinu i onda prođe godina, dve, tri, a „mala nezgoda“ postane uobičajena. A u velikom broju slučajeva postoji prostor da se stanje poboljša.

Šta može da pomogne: od vežbi do ciljane podrške

Kod stres urinarne inkontinencije, osnova su vežbe karličnog dna (Kegelove vežbe). Kada se rade pravilno i dovoljno dugo, mogu značajno poboljšati kontrolu. Ključ je u pravilnoj tehnici i redovnosti. Kod nekih ljudi je korisno raditi i sa fizioterapeutom specijalizovanim za karlično dno, jer pogrešna tehnika može da dovede do toga da se „steže pogrešno“ ili da se preopterete drugi mišići.

Pored toga, važni su i praktični faktori: regulacija telesne mase kada postoji višak, rešavanje zatvora, umerena fizička aktivnost koja jača muskulaturu, kao i smanjenje navika koje iritiraju bešiku (previše kofeina i gaziranog, na primer).

I onda dolazimo do pitanja: postoji li nešto što može da bude dodatna podrška, posebno u periodu kada se problem pojača (na primer tokom zime)?

Rešenje je u semenu tikve i izoflavonima iz soje

Utidry je preparat namenjen podršci kod urinarne inkontinencije, posebno kada se radi o blagim do umerenim tegobama i kada osoba želi da utiče na kontrolu mokrenja i funkciju donjeg urinarnog trakta.

Njegova uloga je da bude dodatna, ciljana podrška. Kod ljudi koji imaju stres inkontinenciju, najčešći cilj je da se smanji učestalost „nezgoda“ i da se vrati osećaj sigurnosti u situacijama koje inače provociraju curenje – kašalj, kijanje, smeh, fizički napor.

Važno je imati realna očekivanja: preparati ovog tipa imaju najviše smisla kada su deo šireg plana – uz vežbe karličnog dna, korekciju navika i, po potrebi, konsultaciju sa lekarom. Tada doprinos može biti vrlo praktičan: manje neprijatnosti, manje ograničenja i više slobode u svakodnevnom kretanju.

Bešika ne „izdaje“, ona signalizira

Kada pri kašlju, kijanju ili smehu dođe do curenja urina, to nije razlog za sramotu, već signal da je potpora donjeg urinarnog trakta oslabljena i da karlično dno traži pažnju. Zima to često pojača, jer donosi više naprezanja u vidu kašlja i kijanja, ali problem može postojati i van sezonskih infekcija.

Dobra vest je da se stres urinarna inkontinencija u velikom broju slučajeva može ublažiti. Vežbe karličnog dna su osnova, navike su važan faktor, a Utidry je tu kao dodatna podrška za bolju kontrolu mokrenja i veću sigurnost u svakodnevnim situacijama. Cilj je da se vrati sloboda – da se smeh ne meri oprezom i da zima prođe bez stalnog planiranja „šta ako“. Brini o sebi.