Svi smo se bar jednom u životu susreli sa osećajem straha. To je prirodna reakcija na opasnost i služi nam kao mehanizam za preživljavanje. Međutim, neki ljudi se suočavaju sa osećajem straha koji je preteran i neprikladan za situaciju u kojoj se nalaze. Ovaj tip straha naziva se panični strah.

Panični strah može biti vrlo intenzivan i izazvati fizičke simptome poput lupanja srca, znojenja, drhtanja, osećaja gušenja ili stezanja u grudima, mučnine i vrtoglavice. Osobe koje pate od paničnog straha često se osećaju nemoćno i izgubljeno, a ova vrsta straha može ozbiljno uticati na njihovu sposobnost da obavljaju svakodnevne aktivnosti.

Faktori koji utiču na razvoj paničnog straha

Postoji nekoliko faktora koji mogu doprineti razvoju paničnog straha. Jedan od njih je genetika – određeni ljudi su skloniji anksioznosti i paničnom strahu zbog nasleđenih gena. Bliski rođaci koji pate od anksioznih poremećaja povećavaju rizik da i ostali članovi porodice razviju ovaj poremećaj.

Stresni životni događaji, poput gubitka posla, razvoda ili gubitka bliske osobe, takođe mogu izazvati panični strah. Osobe koje su izložene visokom nivou stresa na duži vremenski period mogu postati podložnije ovom poremećaju.

Pored toga, biološki faktori kao što su hormonski disbalansi, neravnoteža neurotransmitera u mozgu i neki medicinski poremećaji, mogu takođe uticati na razvoj paničnog straha.

Socijalni faktori poput negativnih iskustava u detinjstvu, zlostavljanja i zanemarivanja mogu takođe doprineti razvoju anksioznosti i paničnog straha.

Iako su ovi faktori važni za razumevanje uzroka paničnog straha, važno je napomenuti da se ovaj poremećaj može pojaviti kod bilo koga, bez obzira na starost, pol ili životne okolnosti. Stoga je važno tražiti pomoć stručnjaka ukoliko se primete simptomi paničnog straha.

Simptomi paničnog straha / napada

Panični napad je iznenadni i intenzivni napad straha koji može da se javi iznenada, bez očiglednog razloga. Simptomi paničnog napada mogu biti vrlo zastrašujući i intenzivni, te se mogu manifestovati na različite načine. Neki od najčešćih simptoma paničnog napada uključuju:

• Srčane palpitacije ili ubrzan rad srca
• Znojenje
• Drhtanje
• Osećaj gušenja ili nedostatka vazduha
• Osećaj slabosti i vrtoglavice
• Mučnina ili gastrointestinalni problemi
• Osećaj nelagodnosti, straha i panike
• Osećaj gubitka kontrole ili ludila
• Osećaj utrnulosti ili trnjenja u udovima

Ovi simptomi mogu se javiti u kombinaciji ili odvojeno, a njihov intenzitet i trajanje mogu varirati od osobe do osobe. Prepoznavanje simptoma paničnog napada je važno kako bi se rano prepoznalo prisustvo ovog poremećaja i započelo sa adekvatnim tretmanom. Osobe koje su sklonije paničnim napadima mogu primetiti pojačanu anksioznost ili strah, često praćen fizičkim simptomima koji mogu da prethode napadu.

Ukoliko primetite da vaše telo reaguje na stres na način koji nije uobičajen, ili ako iskusite simptome koji liče na opisane simptome paničnog napada, preporučuje se da se obratite lekaru ili psihijatru radi procene i preporuke adekvatnog tretmana.

Kako se izboriti sa napadima?

Iako panični napadi mogu biti vrlo zastrašujući, postoji nekoliko načina na koje čovek može da ublaži napad panike i lakše ga prevaziđe. Evo nekih od načina koji se mogu primeniti u ovakvim situacijama:

• Duboko disanje: Jedan od načina da se smiri telo i um je duboko disanje. Disanje treba usporiti i produžiti, uz fokusiranje na udah i izdah.
• Progresivno opuštanje mišića: Tehnika progresivnog opuštanja mišića može biti korisna u smanjenju napetosti u telu koja se javlja tokom napada panike. Ova tehnika uključuje svesno opuštanje i napetost mišića u različitim delovima tela.
• Fokusiranje na realnost: Kada se javi napad panike, fokusiranje na realnost može biti od pomoći. Važno je podsetiti sebe da se radi o prolaznom napadu i da će proći.
• Povezivanje sa spoljnim svetom: Kontakt sa spoljnim svetom može pomoći u osećaju prisutnosti i stvarnosti. Može se fokusirati na zvukove, mirise ili druge spoljne stimulanse.
• Traženje podrške: Važno je razgovarati sa bliskim osobama ili stručnjacima, kako bi se izrazio strah i stres koji se javljaju tokom napada panike.

U nekim slučajevima, osobe koje pate od paničnog poremećaja mogu se odlučiti za lekove koji će pomoći u smanjenju simptoma paničnog napada. Uvek se preporučuje da se posavetujete sa lekarom ili psihijatrom kako biste dobili savet o najboljem tretmanu za vaše specifične potrebe.

Stručna pomoć

Ljudi koji često doživljavaju napade panike i koji se suočavaju sa simptomima paničnog poremećaja trebalo bi da razmotre zakazivanje pregleda i konsultacija sa psihijatrom ili drugim stručnjakom za mentalno zdravlje. Ako napadi panike postanu učestaliji i intenzivniji, mogu postati teški za kontrolu i mogu ozbiljno uticati na svakodnevni život.

Osim toga, ako se pojave i drugi simptomi anksioznosti, kao što su stalna briga, strah, nesanica ili opsesivne misli, to bi takođe mogao biti znak da treba zatražiti pomoć. Mnogi ljudi koji doživljavaju panične napade takođe se suočavaju sa depresijom, pa ako se pojave i simptomi depresije, to bi takođe trebalo da bude razlog da se potraži pomoć.

Psihijatar vam može pomoći u utvrđivanju uzroka paničnih napada i pružiti odgovarajući tretman. To može uključivati kognitivno – bihevioralnu terapiju, lekove ili kombinaciju oba. Terapija može pomoći u učenju tehnika za upravljanje anksioznošću i stresom, dok lekovi mogu pomoći u smanjenju simptoma paničnih napada.

Kada govorimo o paničnom strahu i napadima panike, važno je imati na umu da ova stanja nisu ništa čime treba da se stidimo. Čak i ako se ne suočavate sa redovnim napadima panike, anksioznost i promene raspoloženja mogu uticati na vaš svakodnevni život. Stoga je važno da sebi dozvolimo da osetimo ove emocije i da znamo kada je vreme da potražimo pomoć. Mnogi ljudi se boje da potraže pomoć, ali zapamtite da je to znak snage, a ne slabosti.

Briga o mentalnom zdravlju jednako je važna kao i briga o fizičkom zdravlju. Važno je da se o sebi brinemo na sveobuhvatan način, uključujući pravilnu ishranu, dovoljno sna, redovnu fizičku aktivnost i brigu o mentalnom zdravlju.