Pre nekoliko dana, u jednom Beogradskom kafiću, sedim, pijem kafu i shvatim da se čuje samo muzika. Ne bi to bilo čudno, da nisam bio ubeđen da sam iza sebe video grupu mladih ljudi koja je malo pre toga ušla u kafić. Okrećem se i imam šta da vidim. Njih sedmoro sede za jednim velikim stolom, svako gleda u svoj telefon i niko ni sa kim ne razgovara. Pomislim „možda je naišao takav momenat“, međutim ni posle 10 minuta ništa se nije promenilo. Momci su sedeli još pola sata, gledali u svoje pametne uređaje, prozborili po neku reč i otišli. To je možda i najtužnija scena koju sam video u poslednje vreme. To su momci u prvoj polovini dvadesetih, dakle nisu mnogo mlađi od mene. Sumnjam da je tih desetak godina razlike nešto mnogo učinilo. Ali ja sam u tom periodu imao veliku borbu da dođem do reči od svojih drugara. Danas se to sve promenilo. Boriš se da dođeš do tišine.
Ono što sam primetio jeste da svi ti momci ne deluju kao da su se ikada bavili sportom. Meni je to neshvatljivo. Pre tehnološke revolucije koja se dogodila sa pojavom društvenih mreža, mi smo kao deca konstantno bili na sportskim terenima. Ne želim da zvučim sad kao neki džangrizavi starac koji priča kako je u njegovo vreme sve bilo super, ali zaista smo voleli sport. Danas ako nema novca, nema ni sporta. Deca se planiraju za određene sportove gde mogu da ostvare finansijsku korist. Ljubavi u sportu više kao da nema. Ali sport nije samo dobar zbog rekreacije i zabave, on je izuzetno važan i za očuvanje telesnog zdravlja. Sport doprinosi da se osećamo bolje u svojoj koži, smanjimo stres i povećamo samopouzdanje. A manje stresa znači više zdravlja. Naravno stres možete smanjiti i konzumacijom nekih kvalitetnih suplemenata na biljnoj bazi, kao što je Atensa. Ali priznaćete, nikad nije previše zdravlja i premalo stresa. Zato učimo decu da se bave sportom.
Ako vas deca nekada upitaju zašto da se bave sportom ako ne mogu biti Novak Đoković, ispričajte im priču o Ljubici Otašević. Naša slavna košarkašica koja se proslavila igrama za čuvenu košarkašku generaciju Crvene Zvezde u periodu od 1951-1975, nije bila samo talentovana već je zbog aktivnog bavljenja sportom plenila svojim duhom i lepotom. Još se priča da je slavni nobelovac Ivo Andrić pratio košarku samo zbog nje. Međutim, o njenoj lepoti se tu ne završava priča. Toliko lepa i vedra žena, zapala je za oko nikom drugom nego čuvenom glumcu Keri Grantu. Oni su postali jako dobri prijatelji i Ljubica je postala sastavni deo Holivuda. Šta je poenta priče? Zdravlje i lepota dolaze kroz sport. Materijalna korist nije jedina korist koju imate od bavljenja sportom. Nema tog suplementa na tržištu koji može da zameni sve benefite koje sport nosi sa sobom. Ako smo negde pogrešili u skorijoj prošlosti, onda je to bilo kada smo pomislili da je samo materijalno bitno. Zdrav čovek ima milion želja, a bolestan samo jednu.
