95% Sreće dolazi iz stomaka

Da li ste znali da preko 95 % zaliha serotonina, poznatog i kao periferni serotonin, se proizvodi u našim crevima. Periferni serotonin ne prelazi krvno-moždanu barijeru, delujući u crevima kao hormon koji pomaže varenje. Proizveden u vašem gastrointestinalnom traktu, periferni serotonin ima vrlo različit, ali podjednako bitan posao: on pomaže u kontroli kontrakcije creva i sekrecije tečnosti, a takođe se vezuje za mrežu ćelija koje čineći talase električnih aktivnosti koji guraju hranu kroz naš probavni sistem. Zdravlje našeg stomaka direktno utiče na proizvodnju hormona sreće, zato u daljem tekstu pročitajte kako možete pomoći sebi i neometanom radu digestivnog trakta.

Kada se naruši crevna flora – probiotik, prebiotic ili sinbiotik?

Telo čoveka nastanjuje nekoliko biliona bakterija, a u zdravom organizmu ravnoteža se uspostavlja u prevladavajućem odnosu „dobrih“ nad „lošim“ (patogenim) bakterijama. Kada se ova razmera značajno poremeti, dolazi do gastrointestinalnih problema. Kao posledica hroničnog  stresa, nekontrolisanog uzimanja antibiotika i lošeg načina ishrane, dolazi do poremećaja crevne flore i sve većeg porasta alergijskih i autoimunih oboljenja.

Probiotik

Reč probiotik podstiče iz grčkog jezika i znači “za” (pro-) i “život” (-bios) i koristi se za definisanje živih nepatogenih organizama i njihovih korisnih efekata na domaćine. To su živi bakterijski organizmi, koji zaustavljaju stvaranje toksičnih supstanci. Probiotici naseljavaju niže delove tankog i debelog creva i pomažu u varenju hrane, resorpciju hranljivih materija iz creva, sintezu vitamina… Naša ishrana ima ključan uticaj na sastav crevne flore, a njeno zdravlje možemo da održavamo i uzimanjem probiotskih bakterija. Probiotici se uzimaju sa fermentisanom hranom, kao što su npr. jogurt i kefir te kiseli kupus, ali i u obliku dodataka ishrani. Najbolje vreme za uzimanje probiotika je 15 do 30 minuta pre jela, jer želudačna kiselina utiče na njihovu apsorpciju. Ako probiotik uzmete posle obroka, njegovo dejstvo se smanjuje usled porasta želudačne kiseline.

Prirodni izvori probiotika nalaze se u sledećim namirnicama:

  • Jogurt – najpoznatiji izvor „dobrih“ bakterija koji održava zdravu ravnotežu bakterija u crevima.
  • Kefir od fermentisanog mleka po ukusu i strukturi sličan je jogurtu, sadrži probiotske kulture i obilje vitamina i minerala.
  • Fermentisani meki sirevi, na primer gauda.
  • Miso supa sadrži više od 100 vrsta probiotskih bakterija, ima malo kalorija, a puno vitamina B i antioksidanasa.
  • Nepasterizovani kiseli kupus bogat je korisnim mikroorganizmima i enzimima.

 

Prebiotik

Prebiotici nisu živi organizmi već materije koje ljudski organizam ne razgrađuje. Njihova razgradnja započinje tek u debelom crevu pod uticajem bakterija. Njihovi razgradni produkti uništavaju patogene organizme i podstiču rast normalne crevne flore. Najpoznatiji prebiotik je inulin – polisaharid sastavljen od D-fruktoze i u maloj količini D-glukoze. Inulin stimuliše rast bakterija mlečno – kiselinskog vrenja (probiotika). Dakle, prebiotici su hrana za odabrane bezopasne mikroorganizme u crevima (uključujući i probiotske mikroorganizme) i mogu da se koriste kao alternativa probioticima ili kao dodatna podrška probioticima.

Neki od izvora prebiotika uključuju: majčino mleko, soja, izvore inulina (kao što su topinambur, koreni cikorije itd.), sirovi zob, nerafinisana pšenica i ječam, nesvarljivi ugljeni hidrati, a posebno nesvarljivi oligosaharidi. Prebiotici poput inulina i pektina pokazuju nekoliko zdravstvenih prednosti kao što su smanjenje učestalosti i trajanja dijareje, ublažavanje upale i drugih simptoma povezanih sa crevnim poremećajem creva. Oni su takođe uključeni u povećanje bioraspoloživosti i unosa minerala, smanjenje nekih faktora rizika od kardiovaskularnih bolesti i promovisanje sitosti i gubitka težine, čime se sprečava gojaznost.

Prebiotike možemo konzumirati sa hranom ili u obliku dodataka ishrani. U namirnice koje sadrže veću količinu prebiotika spadaju: crveni i beli luk, špargle, artičoka, brokoli, kupus, karfiol, kelj i med. Među prebiotike spadaju i polisaharidi, npr. inulin, koji je sastavni deo banana i artičoka, kao i skrob, koji se nalazi u krompiru, pirinču i zelenim bananama. Da bi se postigli pozitivni efekti probiotika na zdravlje, treba uzimati bar nekoliko grama vlakana dnevno.

Po sastavu probiotik i prebiotik, DuoBiotic® pospešuje funkciju creva i reguliše varenje, pomaže u održanju zdrave mikroflore creva i ponovno uspostavlja prirodni sastav narušene mikroflore, učestvuje u jačanju imuniteta i povoljno utiče na zdravlje organizma. DuoBiotic® se preporučuje odraslima i deci starijoj od 3 godine: kod poremećene funkcije creva, osobama sa lošim navikama u ishrani, osobama koje su pod stalnim stresom.

 

Sinbiotik

Sinbiotik predstavlja kombinaciju probiotika i prebiotika. Probiotici i prebiotici deluju sinergistički (pojačava im se dejstvo). Prebiotici su izvor hrane za probiotske bakterije u crevima, što im omogućava da lakše prežive, a probiotici u prisustvu prebiotika takođe imaju veću otpornost na različite faktore iz okoline.  Reč „sinbiotik” aludira na sinergizam, baš zato što ovaj termin označava udruživanje PRO i PREbiotika u cilju najboljeg učinka po zdravlje creva. Zdravstvene koristi uključuju: povećan nivo laktobacila, bifidobakterija i uravnoteženu mikrobiotu creva, poboljšanje funkcije jetre kod pacijenata sa cirozom, poboljšanje imunomodulatorne sposobnosti, prevenciju translokacije bakterija i smanjenje translokacije bakterija kod regularnih i bolničkih infekcija kod hirurških pacijenata. Probiotici, prebiotici i sinbiotici imaju sistemske dugoročne efekte na zdravstveni metabolizam i imuni sistem domaćina.

Važno je napomenuti da je u normalnim okolnostima, pri raznovrsnoj, izbalansiranoj ishrani uz očuvanu ravnotežu crevne mikroflore, unos prirodnih prebiotika i probiotika najčešće u potpunosti adekvatan. Sva stanja koja narušavaju ovu prirodnu ravnotežu zahtevaju našu intervenciju i podršku putem unosa probiotičkih preparata. Kod nepravilne ishrane svakako prednost treba dati sinbioticima, jer na taj način omogućavamo pun efekat unetih probiotičkih sojeva.

Budite PROaktivni, brinite o sebi i PRE pojave određenih gastrointestinalnih problema upotrebom sinergičkog sinbiotskog DuoBiotic® preparata.

Više o preparatu DuoBiotic možete pročitati na linku: https://pharmanova.rs/vesti/kad-bakterije-naruse-ravnotezu/

Za više korisnih i interesantnih informacija, kao i kako da svakodnevno pravilno brinete o sebi, čitajte u našim blog tekstovima, koje smo pažljivo pripremili za vas: https://pharmanova.rs/brini-o-sebi/

Podeli ovaj članak