Burnout sindrom

Teško da možemo da se setimo kada smo tačno počeli da budemo stalno „zauzeti“. Imamo sve više posla i odgovornosti, radimo sve duže i radimo na sve višim nivoima stresa, a naš um i telo plaćaju cenu. Burnout je posledica upravo takvog užurbanog stila života.

Burnout sindrom ima ozbiljne posledice i na fizičko i mentalno zdravlje. Ovaj sindrom znači da se iscrpljujemo i gubimo svu radost koju smo nekada imali u svom poslu. Nažalost, ova situacija postaje sve češća.

Iako ne postoji jednoznačan odgovor na to kako se nositi sa ovim sindromom, postoje jasni okidači na koje možete paziti i tehnike koje će vam pomoći da izbegnete, ublažite i oporavite se od simptoma.

Šta je Burnout?

Postoji razlika između iscrpljenosti nakon dugog radnog dana i trajnog umora koji je posledica ovog sindroma.

Burnout predstavlja psihološki sindrom koji se javlja kao produženi odgovor na hronične međuljudske stresore na poslu.

On je daleko više od pukog stresa, burnout izaziva ogromnu iscrpljenost, osećaj cinizma i odvojenosti od posla i osećaj neefikasnosti i nedostatka postignuća.

Burnout predstavlja totalni gubitak motivacije i energije bez znakova olakšanja. Najnovija Međunarodna klasifikacija bolesti Svetske zdravstvene organizacije čak navodi burnout kao zvanični „profesionalni fenomen“.

Međutim, još uvek postoje brojne predrasude u vezi sa ovim sindromom. One uzrokuju da ga mnogi ljudi ignorišu.

Kako prepoznati burnout sindrom?

Postoje tri vrste burnout sindroma.

Očigledni krivac su naši radni dani. U većini slučajeva, kada ljudi govore o burnout sindromu, oni misle na profesionalni burnout. Međutim, postoje i drugi faktori koje bi trebalo uzeti u obzir.

Prvi tip burnout sindroma je uzrokovan prekomernom samokritičnošću, neurozom i perfekcionizmom. Drugim rečima, kada sebi postavljate izuzetno visoke standarde ili verujete da ništa što radite nije dovoljno dobro.

Drugi, interpersonalni, tip burnout sindroma je uzrokovan odnosima sa drugima na poslu ili kod kuće.

Treći tip burnout sindroma povezuje se sa lošom organizacijom, ekstremnim zahtevima i nerealnim rokovima zbog kojih se osećate kao da mnogo toga ne možete da postignete i da je vaš posao u opasnosti.

Kako se boriti protiv ovog sindroma?

Prvi način jeste razumevanje faktora koji tome doprinose: ljudi, procesi i osobine ličnosti koje vas nerviraju. Međutim, takođe je važno zapamtiti da se za nastajanje ovog sindroma retko možete okriviti samo vi. Predrasude su te koje doprinose da se ljudi osećaju kao da je to isključivo uzrokovano njihovim sopstvenim opterećenjem ili nesposobnošću da se nose sa stresom. Ali u mnogim slučajevima faktori su van naše kontrole.

Glavni znaci i simptomi sagorevanja:

1. Hronični umor i fizička i emocionalna iscrpljenost

Prva stvar koju biste mogli da primetite je konstantan umor. Na ovaj način burnout i depresija dele mnoge iste simptome. U stvari, ako se ne zaustavi, burnout može brzo da se razvije u hroničnu depresiju.

2. Cinizam i odsutnost

Ako je osećaj odsutnosti i cinizma konstantan ili ako ste neprestano zaokupljeni mislima kako da pobegnete od posla i projekata (čak i kada ste van posla ili sa prijateljima i porodicom), onda je već sasvim izvesno da patite od burnout sindroma.

3. Nedostatak rezultata i osećaj neefikasnosti na poslu

Burnout utiče na vaš rad i na to kako doživljavate svoju vrednost. Možda ćete početi da osećate apatiju, možda ćete osećati da ste neefikasni i neprestano ponavljati pitanje „Šta je poenta?“

Šta možemo učiniti da ublažimo, zaustavimo, preokrenemo ili stanemo na put burnout-u?

Burnout nastaje kao posledica hroničnih stresora. Ukoliko se svakodnevno suočavate sa što više stresora, to je veći rizik od burnout sindroma. Evo nekih ideja kako da se izborite sa ovim neprijateljem.

Na primer, ako se suočavate sa nerealnim rokovima, morate da iskreno razgovarate sa svojim menadžerom. Objasnite svoje trenutno opterećenje, sastavite listu prioriteta sa menadžerom, kako biste mogli da odgovorite na zadate rokove i ukoliko ste u mogućnosti delegirajte deo zadataka.

Napravite raspored sa odvojenim vremenom da biste se svakodnevno posvetili svom najvažnijem cilju.

Morate da vratite kontrolu nad svojim vremenom.

Redovno preispitujte svoje prioritete kako biste bili sigurni da su oni realni i validni.

Naravno, i dalje možete raditi više stvari dnevno. Ali, bitno je odvojiti ono „što morate učiniti“ od ostatka aktivnosti.

Odvojite vreme koje će vam biti potrebno za rešavanje jednog jasnog i najvažnijeg zadatka za taj dan. 1-2 sata efektivnog rada osiguraće vam da napredujete u nečemu važnom.

Ne zaboravite na pravljenje pauza. Prednosti pauza, jasno su dokumentovane i još su važnije kada se osećate umornima. Odvojite samo 5–10 minuta na svakih 90 minuta da biste se protezali, šetali i razgovarali sa drugima. Ako možete, izađite napolje, jer to može da ublaži mentalni umor i pomogne vam da lepše spavate noću.

Dakle, brinite o sebi i provedite malo vremena sami kako biste se oporavili od društvenih zahteva posla i kuće, posvetite se svojim hobijima.

Podeli ovaj članak

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on email