Hormoni su nezaobilazan i veoma bitan deo mozaika našeg organizma. Od njih zavisi sve. Koliko ćemo biti raspoložene, umorne, kakav će nam biti apetit, sposobnost začeća i rađanja, menopauza.

Otprilike 100 hormona “živi” u našem telu. Hormoni predstavljaju prenosioce poruka putem krvi i na taj način pomažu normalno funkcionisanje organizma. Hormoni regulišu mnoge telesne funkcije – seksualni nagon, reprodukciju, rast, metabolizam, nivo šećera u krvi i holesterola, glad, varenje, žeđ, sagorevanje i skladištenje masti.

Uloga hormona je metabolička, produktivna i reproduktivna. Kada su hormoni u ravnoteži naše fizičko ali i psihičko zdravlje je u ravnoteži. Ukoliko dođe do disbalansa hormona, čak i laganog, naše telo se buni i disbalans se odražava na fizičko stanje našeg organizma a doživljava se emocijama.

Adrenalin

Adrenalin je hormon koji se oslobađa u telo nekoga ko oseća ekstremne emocije, zbog čega osoba ima više energije. Adrenalin je poznat kao jedan od hormona stresa. Njegova najbitnija funkcija je da pripremi telo za izazovne situacije i da nam olakša brže donošenje odluka kada smo pod pritiskom. Kada naše telo oslobađa previše adrenalina, možemo imati visok krvni pritisak, vrtoglavice, ubrzano kucanje srca, napade panike, lupanje srca, a možemo biti i razdražljivi.

Adrenokortikotropni hormon (ACTH)

Adrenokortikotropni hormon (ACTH) je hormon koga luči prednji režanj hipofize i igra važnu ulogu stimulišući proizvodnju kortizola. On je odgovoran za način na koji naše telo reaguje na stres. ACTH se izlučuje u krvotok u nekoliko povremenih impulsa tokom dana i prenosi se po telu. Nivoi adrenokortitropa su visoki ujutru kada se probudimo, da bi tokom dana bili u opadanju. To se naziva dnevni ritam ovog hormona. Kada stigne do nadbubrežne žlezde, vezuje se za receptore koji uzrokuju to da nadbubrežne žlezde izlučuju više kortizola, što dovodi do viših nivoa kortizola u krvi. A kortizol povratno povećava nivo hemijskih jedinjenja koja izazivaju povećanje nivoa drugih hormona kao što su adrenalin i noradrenalin.

Aldosteron

Aldosteron igra važnu ulogu u kardiovaskularnom zdravlju i može biti uzrok endokrine hipertenzije. Tokom trudnoće njegova količina u krvi se povećava kako bi se zapremina plazme povećala, što je presudno za održavanje zapremine cirkulišuće krvi, krvnog pritiska i uteroplacentalne perfuzije. Sve ovo je izazvano povećanom proizvodnjom estrogena u placenti. Nivo aldosterona ostaje visok tokom trudnoće što može da ukazuje na njegovu ulogu u regulaciji razvoja placente i fetusa. Iako je nivo ovog hormona visok u trudnoći, žene ne razvijaju hipertenziju.

Angiotenzin

Angiotenzin je uobičajeno ime za četiri hormona i igra važnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska. On stimuliše proizvodnju aldosterona i zadržava natrijum u telu. Glavni rezultati uticaja ovih hormona jesu veća količina krvi, povećan krvni pritisak, kao i povećano zadržavanje natrijuma u telu. U bubrezima, zadržavanje natrijuma izazvano angiotenzinom menja način filtriranja krvi, što dovodi do povećane ponovne apsorpcije vode da bi se povećala količina krvi. Zbog toga, ovaj hormon povećava krvni pritisak.

Anti-Milerov hormon (AMH)

Anti-Milerov hormon (AMH) proizvode reproduktivna tkiva – kod muškaraca testisi, kod žena jajnici. Njegova uloga i nivo variraju u zavisnosti od pola i uzrasta. Ima važnu ulogu u razvoju muških polnih organa jer blokira, još u toku embrionalne faze, razvoj jajovoda (Milerovih kanala) iz kojih nastaju ženski polni organi, istovremeno stimulišući razvoj muških reproduktivnih organa. Kod muškaraca, nivo ovog hormona ostaje povišen do puberteta, nakon čega počinje da opada. Kod devojčica, nivo AMH ostaje nizak do puberteta, a nakon toga jajnici počinju sa proizvodnjom hormona, dostižući najviši nivo tokom reproduktivnog perioda žene. Nivo ovog hormona sa godinama blago opada u toku reproduktivnog perioda žene, da bi nakon menopauze postao nemerljiv.

Gastrin

Gastrin je direktno odgovoran za oslobađanje želudačne kiseline koja razgrađuje proteine u hrani koju jedemo. Proizvode ga G ćelije (gastrinske ćelije) koje se nalaze u zidovima stomaka i tankog creva. Tokom jela, gastrin utiče na stomak da oslobodi stomačnu kiselinu. Ona omogućava našem telu da razgradimo proteine i vitamine iz hrane. Takođe, ovaj hormon ima ulogu sličnu dezinfekciji – on ubija većinu bakterija, koje ulaze u organizam putem hrane i spečava razvijanje infekcije u crevima. Pored toga, gastrin pomaže da se luče dovoljne količine enzima u jetri, ali i da se isprazni žuč kako bi se bolje apsorbovala hrana u tankom crevu.

Grelin

Grelin je važan probavni hormon koji kontroliše apetit. Male količine ovog hormona oslobađaju se i u tanko crevo, pankreas i mozak. Pored svojih brojnih funkcija, najbitnija je ona koja reguliše apetit, povećava unos hrane i skladištenje masnih ćelija. Upravo ova funkcija je i razlog zbog kojeg je dobio naziv „hormon gladi.“ On takođe utiče na lučenje hormona rasta iz hipofize. Ovaj hormon je takođe bitan za kardiovaskularni sistem i kontrolisanje lučenja insulina. On stimuliše prelazak glikogena u glukozu koja se oslobađa u krvotok, ali i smanjuje potrošnju glukoze kako bi mogla da se izluči u krvotok.

Glukagon

Glukagon, peptidni hormon, proizvodi ga pankreas da bi regulisao glukozu u krvotoku. Proizvode ga alfa ćelije koje oblažu beta ćelije a koje luče insulin. Uloga ovog homona jeste da utiče na nivo glukoze u krvi i da se postara da on ne padne. Dakle, osnovno dejstvo ovog hormona je povećanje koncentracije glukoze u krvi, što znači da ima hiperglikemijsko dejstvo. Po ovoj karakteristici je hormon suprotnog dejstva – antagonist insulinu. Pored toga, izaziva i razgradnju masti i povećanje koncentracije slobodnih masnih kiselina u krvi.

GLP 1

Peptid sličan glukagonu 1 (GLP-1) je hormon koji se proizvodi u tankom crevu i koji stimuliše proizvodnju insulina i sprečava stvaranje glukagona, čime snižava šećer u krvi. On potpomaže osobađanje insulina iz pankreasa i povećava broj beta ćelija koje stvaraju insulin, dok smanjuje osobađanje glukagona. Takođe ovaj hormon je odgovoran za osećaj sitosti.

Dehidroepiandrosteron (DHEA)

Dehidroepiandrosteron (DHEA) je važan hormon prethodnik. Sam po sebi ima mali biološki efekat, ali ima snažne efekte kada se pretvori u druge hormone koji se koriste za reprodukciju. On uglavnom nastaje od holesterola koji se nalazi u spoljnom sloju nadbubrežnih žlezda, poznatijem kao kora nadbubrežne žlezde. Međutim, male količine ovog hormona proizvode se i u testisima i jajnicima. Dehidroepiandrosteron je kod žena važan izvor estrogena – on obezbeđuje oko 75% estrogena pre, a 100% estrogena u telu nakon menopauze.

Dihidrotestosteron

Dihidrotestosteron podstiče razvoj muških karakteristika. Količina dihidrotestosterona prisutnog u telu iz dana u dan zavisi od količine prisutnog testosterona. Kada je nivo ovog hormona visok, onda je naše telo veće, ali može doći i do hirzutizma (povećanog rasta dlaka na licu) i rasta stidnih dlaka, prestanka ciklusa i povećanja akni. Kada se luči previše dihidrotestosterona može doći i do abnormalnih promena genitalija. Ako je lučenje ovog hormona kod devojčica umanjeno, onda se može odložiti njihov ulazak u pubertet.

Eritropoetin

Eritropoetin podržava proizvodnju i održavanje eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), a ona su bitan deo našeg života. Ovaj hormon se proizvodi u bubrezima kako bi se podstakla proizvodnja crvenih krvnih zrnaca. Eritropoetin prvo stimuliše koštanu srž, a zatim štiti crvena krvna zrnca kako se ne bi uništila kada se nalaze u telu. Oni koji imaju visok nivo ovog hormona imaju hroničan nizak nivo crvenih krvnih zrnaca. Neki od simptoma kada imamo visok nivo eritropoetina jesu svrab, vrtoglavica, bol u zglobovima i umor. Sa druge strane, nizak nivo ovog hormona pojavljuje se kod osoba koje boluju od hroničnih bolesti bubrega. Manjak crvenih krvnih zrnaca dovodi do anemije.

Estradiol

Estradiol je najjači od tri estrogena i važan igrač u ženskom reproduktivnom sistemu i najčešći tip za žene u reproduktivnom dobu. On je jedan od hormona koji utiču na menstrualni ciklus žene, ovulaciju i njenu sposobnost da zatrudni. Ključno je da nivo ovog hormona bude optimalan kako bi reproduktivni organi bili zdravi, ali i kako bi naše kosti bile jake.

Estriol

Estriol je estrogeni hormon, sporedni ženski polni hormon. Promoviše rast materice i postepeno priprema žensko telo za porođaj. Ovo je hormon estrogena. Tokom trudnoće žene luče hormone koje su presudne kako za zdravlje majke, tako i za zdravlje deteta. Estriol je tokom trudnoće jedan od hormona koji se luči u ubedljivo najvišem nivou. Njegov nivo se čak povećava tokom trudnoće i dostiže svoj maksimum pre porođaja. Njega proizvodi placenta. Dakle, ovaj hormon priprema majku za porođaj i za dojenje. Takođe, ovaj hormon je bitan i zbog toga što njegov nivo ukazuje na zdravlje bebe, jer se druge hemikalije skladište u jetri u formi estriola. Nivo ovog hormona počinje da raste već u osmoj nedelji trudnoće.

Estrogen

Estrogen je jedan od dva glavna polna hormona koje žene imaju. Ovaj hormon se luči pre svega u jajnicima, međutim jedan deo proizvode i nadbubrežne žlezde i masne ćelije. Estrogen je odgovoran za redovnost menstruacije, menopauzu, reproduktivni sistem, pa čak i zdravlje kostiju i krvi. Nivo ovog hormona opada i raste tokom života, međutim, potrebno je pripaziti na bilo koji disblans u nivou ovog hormona. Previše estrogena može izazvati depresiju, ali i povećati rizik za razvoj raka dojke ili raka materice. Takođe, visok nivo estrogena povezuje se sa gubitkom kose. 

Svaka žena ima polne hormone – i estrogen i progesteron i testosteron, ali je estrogen njen i stvaralac i čuvar. Estrogen je odgovoran da se svaka devojčica pretvori u devojku, a svaka devojka u ženu ili majku. On je čini lepom, zategnutom, nasmejanom vitalnom i jakom. Nažalost on je u kasnijoj životnoj dobi polako i napušta i svaka žena prelazi u baku. U trenutku napuštanja, svaka žena može naći alternarnativu u prirodi u obliku fitoestrogena koji mogu da produže ženstvenost i vitalnost i da očuvaju zdravlje mnogih organa.

Estron

Estron se luči u jajnicima, masnom tkivu i nadbubrežnim žlezdama. Ima slabiju biološku funkciju nego estradiol. Glavni je tip hormona estrogena, smatra se rezervoarom i može se pretvoriti u estradiol kada je potrebno. Povećana proizvodnja estrona se može javiti kod žena sa rakom dojke i kod muškaraca koji se leče od raka testisa ili prostate (što smanjuje proizvodnju testosterona). Niski nivoi estrona uzrokuju osteoporozu, umor, vreline, gubitak libida i depresiju.

Insulin

Hormon insulin je neophodan za život, jer predstavlja centralni hormon u regulaciji mnogih metaboličkih procesa koji ćelijama pružaju potrebnu energiju. Insulin je polipeptidni hormon koji stvara pankreas – organ koji se nalazi iza stomaka. U pankreasu postoje specijalizovana mesta koja se zovu Langerhansova ostrvca (termin insulin potiče od latinskog ’’insula’’ što znači ostrvo). Langerhansova ostrvca se sastoje od različitih vrsta ćelija, koje stvaraju hormone, a najčešće su to beta ćelije koje proizvode insulin. Insulin se zatim oslobađa iz pankreasa u krvotok da bi mogao doći do različitih delova tela. Insulin ima mnogo efekata, ali uglavnom kontroliše kako telo koristi ugljene hidrate koji se nalaze u određenoj hrani.

Ljudsko telo ugljene hidrate razgrađuje kako bi proizvelo glukozu. Glukoza je glavni izvor energije u ćelijama. Insulin omogućava ćelijama u mišićima, jetri i masti (masnom tkivu) da uzimaju ovu glukozu i koriste je kao izvor energije kako bi mogle pravilno da funkcionišu. Bez insulina, ćelije ne mogu da koriste glukozu kao izvor energije i počinju nepravilno da rade. Dodatna glukoza koju ćelije ne koriste pretvoriće se i skladištiti kao mast, kako bi se mogla koristiti za obezbeđivanje energije kada je nivo glukoze previše nizak. Pored toga, insulin ima još nekoliko metaboličkih efekata (poput zaustavljanja razgradnje proteina i masti).

Za normalan metabolizam glukoze i održavanje homeostaze u organizmu najvažnija su dva međusobno tesno povezana procesa:

1. Insulinska senzitivnost – sposobnost insulina da smanji nivo glukoze u krvi i
2. Normalna funkcija beta ćelija pankreasa – sposobnost ovih ćelija da oslobode adekvatnu količinu insulina u cilju održavanja normalne koncentracije glukoze u krvi.

Ukoliko dođe do smanjenja insulinske senzitivnosti na dejstvo insulina, zdrave beta ćelije pankreasa odgovaraju povećanjem lučenja insulina u cilju sprečavanja povišenog šećera u krvi. U slučaju da beta ćelije izgube ovu funkciju dolazi do patološkog stanja.

Kalcitonin

Kalcitonin je jedan od najbitnijih hormona koji kontroliše nivo kalcijuma i kalijuma. Takođe, u periodima menopauze može doći do manjka ovog hormona. Nedostatak ovog hormona može biti bitan faktor za nastanak osteoporoze – gubitku gustine kostiju u postmenopauzi. Žene sa sindromom policističnih jajnika (PCOS) ne luče dovoljne količine kalcitonina, što se dovodi u vezu sa regulacijom apetita. Takođe smanjeno lučenje ovog hormona igra ulogu u učestalosti prejedanja i prekomernoj težini žena sa policističnim jajnicima. 

Kortizol

Kortizol se često naziva „hormonom stresa“, jer telo luči više kortizola kao reakciju na stresne situacije. Kortizol je hormon koji je poznat kao steroidni hormon koji proizvodi nadbubrežna žlezda. Kortizol reguliše metabolizam, krvni pritisak i deluje protivupalno. Visok novo kortizola može izazvati hipertenziju, anksioznost, gubitak sna i autoimune probleme, dok nizak nivo kortizola ima kao posledicu nizak krvni pritisak, slabost i umor. Istraživanja, takođe, pokazuju da se ženama u menopauzi tokom valunga povećava nivo kortizola. Povećan nivo ovog hormona je karakterističan i za menopauzu i za postmenopauzu.

Leptin

Leptin je hormon koji je presudan za kontrolu apetita i težine. Oslobađa se iz masnih ćelija adipoznog tkiva. Leptin šalje signale hipotalamusu. On ne utiče na unos hrane od obroka do obroka, već deluje na promenu unosa hrane i dugoročno kontroliše potrošnju energije. Leptin ima značajnije dejstvo kada gubimo težinu, a nivo hormona opada. Ovo podstiče ogroman apetit i povećani unos hrane. Ovaj hormon nam pomaže da održimo normalnu težinu, a nažalost, za one koji su na dijeti otežava gubitak kilograma. Budući da leptin proizvode masne ćelije, količina oslobođenog leptina direktno je povezana sa količinom telesne masti. Što pojedinac ima više masti, to će više leptina biti u njegovom krvotoku. Nivoi leptina se povećavaju ukoliko pojedinac tokom određenog vremenskog perioda poveća količinu masti i obrnuto.

Luteinizirajući hormon (LH)

Luteinizirajući hormon (LH) kontroliše muški i ženski reproduktivni sistem. Luteinizirajući hormon, poput folikulostimulišućeg hormona (FSH), je gonadotrofični hormon koji proizvode i oslobađaju ćelije u prednjoj hipofizi. Od ključne je važnosti u regulisanju funkcije testisa kod muškaraca i jajnika kod žena.

Kod žena, luteinizirajući hormon ima različite uloge u dve polovine menstrualnog ciklusa. U jednoj od prve dve nedelje ciklusa, luteinizirajući hormon stimuliše folikule u jajniku da proizvode ženski polni hormon – estradiol. Luteinizirajući hormon takođe, ukoliko dođe do oplodnje, stimuliše corpus luteum (žuto telo) da proizvodi progesteron, koji je potreban za razne faze trudnoće.

Melanocit-stimulirajući hormon (MSH)

Melanocit-stimulirajući hormon je zajedničko ime za grupu peptidnih hormona koje proizvode koža, hipofiza i hipotalamus. Kao odgovor na ultraljubičasto (UV) zračenje, hipofiza i koža pojačavanju njegovo lučenje, a ovo igra ključnu ulogu u stvaranju obojene pigmentacije u koži, kosi i očima. Melanocit-stimulišući hormon se proizvodi od istog molekula kao i adrenokortikotropni hormon pro-piomelanokortin (POMC). Iako imenovan po stimulativnom dejstvu koji ima na pigmentne ćelije, melanocit proizveden u hipotalamusu takođe može smanjiti apetit tako što utiče na receptore u njemu. Leptin, hormon koji se oslobađa iz masnih ćelija pojačava ovaj efekat. Melanocit takođe utiče na niz drugih procesa u telu: deluje protivupalno, može uticati na oslobađanje hormona aldosterona koji kontroliše ravnotežu soli i vode u telu, a takođe utiče i na seksualno ponašanje. 

Melatonin – hormon sna

Melatonin je hormon koji reguliše naš ciklus spavanja i buđenja i ponekad se koristi kao dodatak ishrani. Stvaranje i oslobađanje melatonina iz epifize se odvija u skladu sa jasnim dnevnim (cirkadijskim) ritmom, a nivoi su najviši noću. Jednom kada se proizvede, melatonin se izlučuje u krvotok i likvor – cerebrospinalnu tečnost (tečnost oko mozga i kičmene moždine) i prenosi signale udaljenim organima. Melatonin se prenosi cirkulacijom iz mozga u sve delove tela. Tkiva koja eksprimiraju proteine, a koji se nazivaju receptori specifični za melatonin, mogu da otkriju najviši nivo melatonina koji cirkuliše tokom noći i signalizira telu da je noć. Nivoi melatonina tokom noći su najmanje deset puta veći od dnevnih koncentracija. Pored cirkadijalnog ritma, nivoi melatonina imaju i sezonski ritam, sa višim nivoima u jesen i zimu, kada su noći duže, a nižim u proleće i leto. Melatonin uglavnom proizvodi epifiza i, iako se čini da nije od ključne važnosti za ljudsku fiziologiju, on ima čitav niz različitih efekata kada se uzima kao lek.

Noradrenalin

Noradrenalin ili norepinefrin je hormon i neurotransmiter koji povećava puls i krvni pritisak, razgrađuje masnoće i još mnogo toga. Jedan je od hormona stresa. Kao reakcija na stresnu situaciju dolazi do aktivacije simpatičkog sistema i lučenja ovog hormona. Pod uticajem ovog neurotransmitera dolazi do: usmeravanja pažnje, ubrzanja rada srca i povećanja njegove snage, suženja krvnih sudova perifernog tkiva, proširenja zenica, inhibicije rada creva i bešike i rasta tonusa mišića. Noradrenalin priprema organizam za borbu ili beg.

Oksitocin

Oksitocin se stvara u hipotalamusu, a u krvotok ga izlučuje zadnja hipofiza. Izlučivanje zavisi od električne aktivnosti neurona u hipotalamusu – oslobađa se u krv kada se ove ćelije aktiviraju. Dve glavne funkcije oksitocina u telu su kontrakcija materice tokom porođaja i laktacije. Oksitocin stimuliše kontrahovanje mišića materice i takođe povećava proizvodnju prostaglandina, što dodatno povećava kontrakcije. Proizvedeni oksitocin ponekad se daje da bi se podstakao porođaj ako nije započeo prirodnim putem, ili se može koristiti za pojačavanje kontrakcija kao pomoć porođaju. Takođe, oksitocin se često daje da bi se ubrzao put placente i smanjio rizik od jakog krvarenja kontrahovanjem materice. Zaslužan je za stvaranje jake veze mame i bebe, jer tokom dojenja, pospešuje kretanje mleka kroz kanale dojke, omogućavajući mu da ga bradavica izluči. Oksitocin je takođe prisutan kod muškaraca i ima ulogu u transportu sperme i stvaranju testosterona u testisima. Oksitocin u mozgu deluje kao hemijski prenosnik i ima važnu ulogu u mnogim ljudskim ponašanjima.

Oksitocin je hormon koji se luči u situacijama kada uspostavljamo bliske odnose jedni sa drugima, kada se poveravamo nekome ili saosećamo sa nekim. Često se kaže da je on i glavni hormon zadužen za to da postanemo roditelji, jer ne samo da ženama omogućava porođaj i dojenje, već se luči i tokom intimnih odnosa partnera, odnosno i pri samom začeću. Zbog svih aspekata u koje je “upleten” nazivaju ga hormonom ljubavi, sreće, poverenja, čak i maženja. Smatra se da lučenje ovog hormona pomaže mamama da u rizičnim situacijama trezveno i bez intenzivnog straha zaštite i pomognu svom detetu. Istraživanja su pokazala da iako se ne porođaju i ne doje bebe, tate razvijaju odnos sa svojim bebama noseći ih, mazeći, uspavljujući. Baš u tim trenucima njihova tela budu preplavljena ovim hormonom ljubavi, što je i dokaz prirode da je tatama mesto u aktivnom odgajanju dece i da u tome stoje rame uz rame sa mamama.

Paratireoidni hormon (PTH)

Paratireoid je važan u razvoju kostiju. Luči se iz četiri paraštitne žlezde – male žlezde u vratu, koje se nalaze iza štitnih žlezda. Paratiroidni hormon utiče na nivo kalcijuma u ​​kostima, crevima i bubrezima i odgovoran je za održavanje nivoa kalcijuma u ovim strukturama u organizmu ali i u krvi. On povećava nivo ovog minerala kada je njegov nivo nizak. Na taj način smanjuje se rizik propadanja kostiju, a povećava stvaranje novih ćelija. Takođe, ovaj hormon utiče na to da ne izgubimo kalcijum, time što pomaže da se sintetiše dovoljna količina vitamina D. Slično tome, paratireoidni hormon utiče na apsorpciju kalcijuma utičući na apsorpciju vitamina D.

Progesteron

Progesteron je ženski hormon koji reguliše menstrualni ciklus i presudan je za trudnoću. Ovaj homon se luči iz malih paratireoidnih žlezda koje se nalaze iza tiroidne žlezde. On nije isključivo ženski hormone, a ni njegovo delovanje se na ograničava na pol i reprodukciju. Progesteron je pre-kursor za većinu drugih steroidnih hormona. Priprema ženu za trudnoću i porođaj, dominantan je u drugoj polovini menstrualnog ciklusa jer stimuliše rast endometrijuma za prihvat embriona ukoliko je došlo do začeća, ali reguliše i “ljuštenje endometrijuma” ukoliko do trudnoće ne dođe, odnosno menstruaciju. 

Funkcionisanje progesterona ima ključnu ulogu jer doprinosi zdravlju urinarnog trakta, reguliše šećer u krvi, učestvuje u očuvanju gustine kostiju, reguliše tečnost u tkivima i deluje diuretički, utiče na zdravlje nervnog sistema i moždane funkcije, osigurava zdrav san, važan je za očuvanje organizma u stresnim situacijama, deluje sedativno i antidepresivno, a u trudnoći i analgetski, reguliše proizvodnju hormona štitne žlezde, jača imuni sistem, učestvuje u pretvaranju masti u energiju. Manjak progesterona može izazvati česte promene raspoloženja, gubitak koncentracije, nastanak teskobe ili depresije, glavobolje, napetost u grudima, slab san ili nesanicu, hroničan umor, prouzrokovati da simptomi predmenstrualnog sindroma postanu izraženiji, uzrokovati neredovne cikluse ili izostanak menstruacije, anovulacija, nemenstrualno krvarenje. Viši nivo progesterona najčešće uzrokuje osetljivost grudi, suvoću vagine, promene raspoloženja, letargiju, potištenost, usporenu probavu, povećanje lučenja kortizola pa time posredno utiče i na pojačan apetit i abdominalno nakupljanje masnoće.

Pomaže u regulisanju ciklusa, ali je njegov osnovni zadatak priprema materica za trudnoću. Nakon ovulacije svakog meseca, progesteron pomaže da se zadeblja sluzokoža materice i pripremi za oplođenu jajnu ćeliju. Ukoliko ne dođe do oplodnje jajne ćelije, nivo progesterona ponovo pada i menstruacija počinje. Ukoliko se pak oplođena jajna ćelija implantira u zidu materice, on pomaže u održavanju sluzokože materice tokom trudnoće. Takođe je neophodan za razvoj grudi i dojenje, a dodatno dopunjuje i neke efekte estrogena, drugog ženskog polnog hormona. U početku ga izlučuju jajnici, a otprilike osam nedelja nakon implantacije embriona u matericu, lučenje preuzima posteljica. Zovu ga još i “čuvar trudnoće”, jer progesteron sprečava prerane kontrakcije, odnosno relaksira mišiče materice. Ovaj hormon opušta mišiće i zglobove i ojačava karlicu, što predstavlja pripremu za porođaj. Progesteron usporava crevnu peristaltiku što može uzrokovati zatvor. Osim što bebi osigurava “zdrav i siguran dom” u materici, progesteron podiže telesnu temperaturu. Nakon porođaja, nivo ovog hormona opada i normalizuje se tek kod ponovne pojave ovulacije i menstrualnog ciklusa.

Prolaktin (PRL)

Prolaktin ili luteotropin, je hormon koji pomaže sisarima da proizvode mleko. Ima više od 300 funkcija u telu, koje se mogu podeliti na: reproduktivne, metaboličke i bihevioralne. On takođe utiče na održavanje imunog sistema. On se proizvodi u materici, imunim ćelijama, mozgu, grudima, prostati i masnom tkivu. Glavna uloga ovog hormona kod žene jeste da pripremi ženu za dojenje, održi funkciju dojenja, ali i da reguliše menstrualni ciklus. Povišeni nivo prolaktina dovodi se u vezu sa izostajanjem ovulacije i teškoćama ostajanja u drugom stanju.

Serotonin – hormon sreće

Da li ste se ikad zapitali koji je hormon odgovoran za vaše raspoloženje i osećanja? Serotonin je ključni hormon koji stabilizuje naše raspoloženje, osećaj blagostanja i sreće. On je neurotransmiter koji se nalazi u centralnom nervnom sistemu, trombocitima, kao i u digestivnom traktu. Ali, takođe je odgovoran za koncentraciju i našu sposobnost učenja, kvalitet sna i varenje. Nizak nivo ovog hormona može da dovede do depresije, migrenoznih napada, insomnije i povećanja telesne težine, dok uvećan nivo serotonina dovodi do osećaja zbunjenosti, uznemirenosti i letargije. Dakle, serotonin reguliše naše emocije i kada se luči optimalni nivo serotonina, onda se osećamo emotivno stabilno, srećno i smireno.

Folikulostimulirajući hormone (FSH)

Folikulostimulirajući hormon (FSH) je hormon koji se stvara u hipofizi – maloj žlezdi u mozgu. Utiče na stvaranje i stimulaciju sazrevanja polnih ćelija, podstiče rast Grafovog folikula u jajniku, ali utiče i na regulisanje menstrualnog ciklusa kod žena u dejstvu sa luteizirajućim hormonom (LH). Kod muškaraca FSH, povećava proizvodnju androgena  -vezujućeg proteina u Setolijevim ćelijama semenika i nužan je za spermatogenezu. Vrednosti FSH kod muškaraca su konstantne, dok se kod žena menjaju u zavisnosti od perioda menstrualnog ciklusa, a najveću vrednost ima prilikom ispuštanja jajne ćelije. FSH naglo raste nakon desete godine života i sa njegovim  rastom dolazi do prve menstruacije kod žena.

Holecistokinin

Holecistokinin utiče na regulaciju varenja. Ovaj hormon deluje na dve vrste receptora, koji se nalaze u crevima i centralnom nervnom sistemu. Glavna funkcija ovog hormona jeste da utiče na varenje i regulaciju apetita. On poboljšava varenje usporavajući pražnjenje energije koju unosimo hranom. Takođe, holecitoskinin podstiče proizvodnju žuči i njeno lučenje. Povezan je i sa osećajem sitosti , što može da utiče na centre za apetit u mozgu i da odloži pražnjenje želuca.

Hormon koji oslobađa gonadotropin

Hormon koji oslobađa gonadotropin (GnRH) spada u grupu peptidnih hormona i luči improvizovane reproduktivne hormone – luteinizujući hormon (LH) i folikulostimulišući hormon (FSH). Specijalne nervne ćelije u hipotalamusu proizvode i luče hormon koji oslobađa gonadotropin. Ovaj hormon se putem malih krvnih sudova prenosi do hipofize gde stimuliše stvaranje FSH i LH hormona. Ovi hormoni ulaze u cirkulaciju i utiču na testise i jajnike tako što pokreću i održavaju njihove reproduktivne funkcije. Folikulostimulišući hormon i luteinizirajući hormon kontrolišu nivoe hormona koje testisi i jajnici proizvode (testosteron, estradiol i progesteron). Takođe, važni su u stvaranju sperme kod muškaraca i sazrevanju i oslobađanju jajne ćelije tokom svakog menstrualnog ciklusa kod žena. 

Hormon rasta (GH)

Hormon rasta (GH) je supstanca koja kontroliše rast našeg tela. On je odgovoran i za reprodukciju ćelija i njihovu regeneraciju. Dok deca luče visoke nivoe ovog hormona, odraslima je potreban u manjim količinama kako bi održali zdravlje tkiva, kostiju i mišića. Hormon rasta se oslobađa u krvotok iz prednjeg režnja hipofize. Hipofiza takođe stvara druge hormone koji imaju različite funkcije od hormona rasta. Hormon rasta utiče na više delova tela da bi podstakao rast kod dece. Jednom kada dođe do fuzije epifizne ploče (tkivo između epifize i dijafize odgovorno za rast kostiju), hormon rasta neće povećati visinu. Kod odraslih, on ne podstiče rast već pomaže da se održava normalna struktura tela i normalan metabolizam tako što potpomaže održavanje nivoa glukoze u krvi. Hormon rasta se ne oslobađa kontinuirano, on se oslobađa u više ’’naleta’’ na svakih 3-5 sati. Ovo oslobađanje kontrolišu dva hormona koja se oslobađaju iz hipotalamusa: hormon koji luči hormon rasta, odnosno koji stimuliše hipofizu da oslobađa hormon rasta, i somatostatin čija je uloga da inihibira to oslobađanje.

Humani horionski hormon gonadotropin (HcG)

Da li ste se ikad zapitali kako testovi za trudnoću kod kuće mogu da otkriju da li ste trudni? Hormon humanog horionskog gonadotropina (HcG) važan je u ranim fazama trudnoće. Humani horionski hormon gonadotropin je hormon koji stvaraju ćelije koje se nalaze oko embriona koji raste. Ove ćelije na kraju formiraju placentu (posteljicu). Humani horionski hormon gonadotropin se može detektovati u urinu 7-9 dana nakon fertilizacije pošto se embrion zakači i uđe u matericu; on formira osnovu većine testova trudnoće.

Tokom menstrualnog ciklusa, kada se jajna ćelija oslobodi iz jajnika tokom ovulacije, ostaci folikula jajnika (koji su okruživali jajnu ćeliju) formiraju novu, privremenu polnu žlezdu koja se zove corpus luteum koja luči progesteron. Ako nakon dve nedelje jajna ćelija ostane neoplođena, corpus luteum prestaje da luči progesteron i raspada se. Hipofiza zatim luči folikulostimulišući hormon (FSH) (i u manjoj meri luteinizirajući hormon LH) da bi se pokrenuo sledeći menstrualni ciklus. Međutim, u slučaju da je jajna ćelija oplođena i da je embrion začet, neophodno je da corpus luteum nastavi da luči progesteron dok se ne formira placenta. Bitno je da corpus luteum nastavi da luči progesteron jer gubitak progesterona dovodi do cepanja zidova materice (menstruacije), što sprečava embrion da se tu pomeri. Humani horionski hormon gonadotropin je embrionalni hormon koji omogućuje da corpus luteum nastavi da luči progesteron tokom prva tri meseca trudnoće.

Hormoni štitaste žlezde

Štitasta žlezda je jedna od najvažnijih žlezdi u našem organizmu. Svaka ćelija u našem telu ima receptore za signale (hormone) štitne žlezde. Predstavlja žlezdu sa endokrinim (unutrašnjim) lučenjem i smeštena je u vratnom delu. Govorimo o najvećoj žlezdi u ljudskom telu. Opisuje se kao žlezda oblika leptira, potkovice ili štita. Nalazi se ispod grkljana, a ispred i sa strane dušnika. Sastoji se iz levog i desnog režnja koji su povezani suženjem. Meke je i elastične konzistencije, a zdrava žlezda teži 10 – 20 g. Pričvršćena je za tiroidnu hrskavicu grkljana i pokreće se pri svakom gutanju.

Na njen rad direkto utiče hipofiza sistemom povratne sprege – hipotalamus izlučuje tireotropin-oslobađajući hormon, koji stimuliše hipofizu da proizvodi tiroidno-stimulirajući hormone; ovaj hormon stimuliše proizvodnju tiroidnih hormona – tiroksina i trijodotironina, od strane štitne žlezde. Kada se povećaju nivoi T3 i T4 hormona, oni sprečavaju oslobađanje tireotropnog-oslobađajućeg hormona i tiroidnog hormona. Sistem povratne sprege omogućava telu da održava konstantan nivo tiroidnih hormona u telu.

Štitasta žlezda oslobađa trijodtironin (T3) i tiroksin (T4). Ovi hormoni igraju važnu ulogu u regulaciji težine, nivoa energije, unutrašnje temperature, rasta kože, kose, noktiju. Hormoni štitne žlezde učestvuju u metabolizmu ćelija. Smatraju se jednim od najvažnijih hormona ljudskog organizmaa, vezuju proteine, podstiču veću potrošnju energije, učestvuju u ubrzanom rastu mladih osoba, njihovom aktivnošću, povećava se i aktivnost drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem, odnosno lučenje insulina, glukokortikoida, podstiču se rast i razvoj mozga kod beba. Smatra se da ako postoji smanjena proizvodnja ovih hormona tokom prvih nekoliko godina života, to možе dovesti do mentalne zaostalosti. Učestvuju u razgradnji masti i masnih tkiva. Normalno funkcionisanje žlezde obezbeđuje i pravilan rad srca, a povećava se i srčana snaga i frekvencija. Normalna seksualna funkcija nezamisliva je bez normalne aktivnosti ova dva hormona štitne žlezde.

Tironin (T3)

Tironin (T3) predstavlja aktivnu formu hormona, čak je pet puta aktivniji od tiroksina. Njegov poluživot traje samo 1 dan, a proizvodi se u manjoj meri i uglavnom se nalazi vezan za proteine – prealbumin, albumin i tiroksin, vezujući globulin u krvi. Uglavnom nastaje iz aminokiseline tirozin i sadrži 3 atoma joda.  Samo 0,4 % hormona je slobodno i to su aktivni hormoni.

Tiroksin (T4)

Tiroksin (T4) je glavni hormon koji štitasta žlezda luči u krvotok. Pomaže u varenju, radu srca i mišića, razvoju mozga i održavanju kostiju. On je neaktivni oblik ovog hormona, koji se pretvara u aktivni oblik trijodtironin u bubrezima i jetri. Oslobađanje previše tiroksina, može biti uzrokovano prekomernom aktivnošću štitaste žlezde – hipertireoidizam, Gravesove bolesti, upale tiroidne žlezde ili benignog tumora. Premala proizvodnja tiroksina od strane štitne žlezde je hipotireoza.

Žene koje su obolele od sindroma policističnih jajnika ( PCOS) imaju veće šanse da obole od Hašimoto tireoditisa, kod kojeg postepeno dolazi do smanjene proizvodnje hormona štitaste žlezde.