HPV virus i tinejdžeri

HPV (humani papiloma virus) je najučestalija polno prenosiva infekcija seksualno aktivne populacije, a naročito je prisutna u kasnom tinejdžerskom dobu i ranim dvadesetim godinama. To su mali DNK virusi, bez omotača koji pripadaju familiji Papillomaviridae i podrazumevaju grupu od preko 170 tipova virusa. Papiloma virusi su epiteliotropni virusi, koji inficiraju bazalne ćelije epitela kože i mukoznih membrana i kompletiranje njihovog životnog ciklusa zavisi od diferencijacije epitelnih ćelija. Vrlo su infektivni (zarazni) i to su jedini virusi koji mogu dovesti do nekontrolisane proliferacije tkiva, tj. do tumorskog rasta, usled DNK mutacije.  Manifestacije infekcije humanim papiloma virusima se mogu klasifikovati kao: latentne (bez simptoma), subkliničke (slabo izražene), kliničke (vidljive). Do sada su HPV infekcije dokazane u usnoj šupljini, na konjuktivi, u grkljanu, respiratornom i anogenitalnom traktu.

Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u 2018. godini, registrovano je oko 43 miliona infekcija HPV-om među populacijom adolescentskog uzrasta. Zato je važno informisati se o načinu prenošenja HPV virusa, njegovoj prevenciji, lečenju, ali i o vakcini protiv njega. Srbija je na petom mestu u Evropi po broju obolelih i smrtnih slučajeva od karcinoma grlića materice. Iako naučnici nisu još sa sigurnošću utvrdili zašto se HPV najčešće javlja baš kod tinejdžera, pretpostavlja se da je ovaj povećani rizik od infekcije kod mlađih žena povezan s nedostatkom adaptivnih imunoloških odgovora. Međutim, činjenica je da tinejdžeri imaju svoje prve seksualne odnose i na taj način se izlažu riziku dobijanja i širenju HPV virusa. On se prenosi vaginalnim, analnim i oralnim seksom, dok neki tipovi HPV-a mogu da se prenose i preko kože.

Ljudski papiloma virusi napadaju slojeviti epidermis i mogu izazvati bolesti u rasponu od benignih kondiloma do malignih tumora. Virus prodire u epitelne ćelije u bazalnom sloju epitela, dok ćelije zaražene ovim virusom izviru iz terminalno diferenciranih ćelija u rožnatom sloju, na površinskom sloju epitela. Kao primarni etiološki uzročnici raka grlića materice, humani papiloma virusi (HPV) moraju isporučiti svoj genetski materijal u jezgro ciljne ćelije. Virus prodire u ćeliju interakcijom glavnog kapsidnog proteina, L1, sa heparan sulfatnim proteoglikanima ćelije.

Zašto su HPV infekcije i njihove posledice česte?

Najvažniji razlog zašto se u našoj zemlji češće nego u drugim zemljama javljaju najteže posledice HPV infekcija, poput karcinoma grlića materice, jeste u tome što:

  • žene i muškarci, pogotovo mlađeg uzrasta, nemaju znanja o rizičnom seksualnom ponašanju,
  • žene i muškarci ne poznaju veštine ili ne primenjuju zdravo seksualno ponašanje,
  • žene se ne pregledaju redovno kod ginekologa a muškarci nedovoljno traže pomoć urologa,
  • ne primenjuju se specifične mere sprečavanja HPV infekcija pre početka seksualnih aktivnosti – vakcine.

Redovnim pregledom kod ginekologa, odnosno, urologa, otkrile bi se promene koje ukazuju na HPV infekciju, a kod žena i promene koje prethode karcinomu grlića materice (displazije) i moglo bi se rutinskim medicinskim zahvatima sprečiti prenošenje infekcija ili dalji razvoj ovih promena u ćelije raka grlića materice.

Dijagnostika HPV-a

Postoje dve uobičajene metode za određivanje tipa HPV DNK, a to su hibridno uzimanje (hybrid capture ii) i PCR metoda. Oba su jednako osetljiva i sasvim odgovarajuća za otkrivanje infekcije i praćenje postinterventnog stanja kod cervikalne intraepitalne neoplazije.  Testiranje se obavlja kod žena kod kojih rezultati skrininga za cervikalni karcinom (Papanikolau test) testa pokazuju atipične ćelije sa prisustvom koilocitoze u brisu, vidljive promene na polnim organima i uvek kada se koristi citologija zasnovana na tečnosti. Biopsija tkiva se koristi da bi se potvrdila HPV infekcija, kada je dijagnoza nejasna, posebno ukoliko su bradavice nenormalno pigmentisane, gnojne ili stvrdnute, ukoliko je pacijentu narušen imunitet, ukoliko se bradavice pogoršaju tokom terapije, ili ukoliko ne odreaguje na standardnu terapiju.

Velika većina  HPV infekcija prođe bez osetnih simptoma, a većina prekanceroznih lezija se spontano reši. Međutim, za sve žene postoji rizik da HPV infekcija postane hronična, a predkancerozne lezije da napreduju do invazivnog karcinoma grlića materice. Kod ozbiljnijih oblika HPV virusa, pojavljuju se genitalne bradavice u vidu kvržica raznih oblika i veličina. Retko kad izazivaju svrab, ali su svakako ukazatelj na prisustvo HPV virusa i neophodno je otići na lekarski pregled.

Po epidemiološkim kriterijumima, klasifikaciju sojeva HPV-a čine: 

  • Sojevi niskog rizika: 6, 11, 40, 42, 43, 44, 54, 61, 70, 81 i CP 6108, koji retko izazivaju lezije koje napreduju do predancerogenih promena raka,
  • Sojevi sa višim rizikom: 26, 53, 66,
  • Visoko rizični, onkogeni sojevi: 16, 18 kao i 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68.

Visokorizični tipovi HPV-a su nađeni kod 80% slučajeva karcinoma raka grlića materice. Najopasniji sojevi HPV-a su tipovi 16 i 18. Oni su ti koji dovode do bržeg razvoja lezija, u poređenju s drugim sojevima, manje lezije i ranice brzo prelaze u velike, pa čak i do raka. Iz tog razloga, testiranje se može obaviti samo za ova dva soja i produženo ispitivanje po potrebi, kako bi se otkrili drugi postojeći sojevi.

Nažalost, test kojim bi se utvrdio HPV ,,status’’ osobe ne postoji, kao ni odobreni test za pronalaženje HPV-a u ustima ili grlu. Mlade devojke mogu otkriti da imaju HPV kada dobiju abnormalan rezultat Papanikolau testa prilikom skrininga za rak grlića materice. Drugi mogu saznati tek kada razviju ozbiljnije probleme koji se dovode u vezu sa HPV-om.  HPV virus je takav da se njegovi simptomi mogu pojaviti godinama nakon što je osoba imala seksualni odnos sa osobom koja je prenela virus. Zbog toga je ponekad teško utvrditi tačno kada je došlo do zaraze.

Najveća opasnost koja nastaje po dobijanju HPV virusa jeste karcinom. On može izazvati rak grlića materice, vulve, vagine, penisa ili anusa, a u određenim slučajevima može izazvati i rak na zadnjem delu grla, uključujući bazu jezika i krajnike.

Treba imati u vidu da su za razvoj karcinoma često potrebne godine, čak i decenije, nakon što se osoba zarazi HPV virusom. Takođe, tipovi HPV-a koji mogu izazvati genitalne bradavice nisu isti kao tipovi HPV-a koji mogu izazvati rak, ali je u oba slučaja je neophodno da se edukujemo o načinima prevencije dobijanja i širenja HPV-a.

Kako prevenirati pojavu HPV virusa?

Seksualni odnos je glavni faktor rizika za dobijanje HPV virusa i to je ono na šta je potrebno da mladi posebno obrate pažnju. Obavezno je koristiti prezervative svaki put tokom seksualnog odnosa, jer ovo znatno smanjuje šanse za dobijanje HPV-a. Mladim devojkama i muškarcima se preporučuje da redovno idu na preglede kod ginekologa, odnosno urologa. U svakom slučaju, redovni pregledi i zaštita tokom seksualnog odnosa predstavljaju jedini efektivni načini smanjivanja rizika od dobijanja HPV-a. Ono što u potpunosti može anulirati šanse za dobijanje virusa jeste vakcina.

U uzrastu od 11 i 12 godina, dete bi trebalo vakcinisati protiv meningitisa, velikog kašlja, HPV-a i sezonskom vakcinom protiv gripa. Vakcina protiv HPV virusa se preporučuje još i mladim ženama do 26. odnosno muškarcima do navršene 21. godine života, ukoliko vakcinu nisu primili kao tinejdžeri, kao i muškarcima sa povećanim rizikom za dobijanje polno prenosive infekcije.

Prema izveštaju CDC iz 2019. godine, HPV vakcinacija je smanjila učestalost HPV infekcija koje uzrokuju maligne bolesti i polne bradavice kod devojčica za 86% i kod mladih žena za 71%. Kod odraslih žena, učestalost prekanceroznih lezija uzrokovanih HPV-om koje dovode do cervikalnog karcinoma se smanjila za 40%.

Budući da su HP virusi zapravo DNK virusi, koji imaju osobinu da sprečavaju prenos signala i produkciju interferona, integrišu se u genom ćelije a za rast su važni E6 i E7 proteini koji stvaraju sopstvene proteine (proteone). Kao i ostale vakcine i HPV vakcina uzrokuje imunski odgovor koji ima za posledicu stvaranje neutrališućih antitela i B limfocita memorije. HPV vakcina se sastoji iz virus-like partikula (VLP) koji su zajedno sa rekombinantnim HPV površinskim proteinima. Prirodni virusni kapsid se sastoji iz dva proteina: L1 i L2, a u vakcini je samo L1 protein. VLP se vezuje za B limfocite, što dovodi do njihove aktivacije i stavaranja antitela, koji odlaze na mesto infekcije HPV-om u cerviksu. VLP ne sadrži virusnu DNK i zato ne izazivaju infekciju.

Vakcina ne štiti protiv drugih seksualno prenosivih bolesti ili protiv HPV sojeva koji se ne nalaze u vakcini a takođe nema efekat kod osoba koje su već inficirane HPV-om ili već imaju cervikalni karcinom. Veći obuhvat HPV vakcinacijom štiti i nevakcinisane i tako se stvara kolektivni imunitet.

Vakcine dostupne u Srbiji

Srbija je uvrstila vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV) kao „preporučeni” deo prevencije karcinoma, ali domovi zdravlja uglavnom ne dobijaju tu vakcinu, iako u Srbiji od raka grlića materice svake godine oboli više od 1.300 žena, a umre približno 500 pacijentkinja. Besplatnu vakcinaciju dece protiv HPV virusa u cilju prevencije raka grlića materice i ostalih obolenja izazvanih HPV virusom trenutno jedino sprovodi Dom zdravlja „Novi Sad“. Vakcina se daje u dve doze pre stupanja u seksualne odnose ili u tri doze posle stupanja u seksualne odnose.

U Srbiji su dostupne dvovalentna vakcina namenjena ženama, ali i četvorovalentna vakcina namenjena za oba pola. Dvovalentna vakcina  u sebi sadrži tipove 16 i 18 humanog papiloma virusa, dok četvorovalentna sadrži tipove 6, 11, 16 i 18. Ove vakcine su široko primenljive jer je 70% slučajeva raka grlića materice prouzrokovano upravo humanim papiloma virusom tipa 16 i 18. Četvorovalentna vakcina se daje u dve doze u razmaku od šest meseci, a optimalan uzrast za dobijanje vakcine jeste između 9 i 13 godina. Međutim, vakcina se može primiti i nakon navršenih 13 godina života. Devojke vakcinu mogu da prime do 26, a muškarci do 21 godine starosti.

Neželjene reakcije i kontraindikacije HPV vakcine

Efikasnost i bezbednost HPV vakcine se prati više od 12 godina i nastavlja se. Od ukupnog broja prijavljenih rekacija, 92% čine blage reakcije u vidu bola, crvenila i otoka na mestu vakcinacije, povišene temperature, glavobolje, muke, a nesvestica se javlja uglavnom samo kod adoelscenata.

Osobe koje su preosetljive na kvasac ne bi trebalo da se vakcinišu, sve dok se kvasac koristi u toku proizvodnje vakcine. Osobe sa blagom ili srednje teškom akutnom bolesti, odlaže se vakcinacija do prestanka simptoma bolesti.

FDA je svrstala HPV vakcinu u kategoriju B, što znači da nije pokazan nepovoljan efekat na fetus u toku istraživanja na životinjama. Nije pokazano da HPV vakcina ima nepovoljno dejstvo na tok trudnoće ili na fetus, ali treba biti obazriv. Ukoliko se trudnoća desi u toku trodozne vakcinacije, treba sačekati da se trudnoća završi i onda da se nastavi vakcinacija.

Mere za sprečavanje HPV infekcija

 Za mladiće i devojke pre stupanja u seksualne odnose:

  • Ne stupati rano u seksualne odnose, svakako je rano pre 14 godina, a ukoliko je pre 18 godina, značajno je imati što manje partnera/partnerki,
  • Neophodna je edukacija o pravilom korišćenju prezervativa,
  • Potrebno je planirati da prvi seksualni odnos bude željen i zaštićen, bez upotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci,
  • Dobro je da devojka poseti ginekologa pre prvog seksualnog odnosa radi savetovanja, a mladić joj može pružiti podršku,
  • Informacije se mogu dobiti i u savetovalištu za mlade u Domu zdravlja ili od vršnjačkih edukatora, informacije na internetu mogu biti netačne ili nepotpune,
  • Vakcine protiv HPV postoje i mogu se dati devojčicama i dečacima, najbolje u dobi od 12 godina, kod nas nisu u kalendaru obaveznih vakcinacija.

Za seksualno aktivne mladiće/muškarce i devojke/žene:

  • Svaka seksualno aktivna devojka i žena je potrebno da posećuje ginekologa jednom godišnje a prvi skrining za cervikalni karcinom (Papanikolau test) treba obaviti najkasnije 3 godine od početka seksualne aktivnosti; bitno je da partner pruža podršku i ohrabruje,
  • Mladić/muškarac i devojka/žena brine o sopstvenom seksualnom zdravlju tako što sve do odluke o začeću, u dogovoru sa partnerom(kom), ima željene i bezbedne seksualne odnose i planira i pravilno koristi kontracepciju,
  • Informisana odluka o vrsti kontracepcije donosi se u dogovoru sa partnerom, najbolje uz konsultaciju sa ginekologom i urologom,
  • Prezervativ, jedino, u isto vreme štiti od HPV i drugih seksualno prenosivih infekcija i neželjene trudnoće, iako nije 100% zaštita; da bi šanse u zaštiti bile najveće, kondom se kupuje u apoteci, čuva na zaštićenom mestu i koristi pri svakom seksualnom odnosu, od njegovog početka do kraja, na pravilan način,
  • Izbegavati sva druga rizična ponašanja: veliki broj seksualnih partnera, česta promena ili istovremeno postojanje više seksualnih partnera, seks pod dejstvom alkohola i droga, pušenje, nedovoljna lična higijena itd.

Šta podrazumeva odgovorno seksualno i reproduktivno ponašanje?

  • izbegavanje ranog stupanja u seksualne odnose (pre 14 godina i pre psihofizičke zrelosti),
  • izbegavanje čestog menjanja partnera i istovremenog postojanja više seksualnih partnera,
  • korišćenje kontracepcije, kada ne postoji stalni seksualni partner i do odluke o potomstvu,
  • poznavanje upotrebe prezervativa,
  • izbegavanje neefikasnih metoda kontracepcije, kao što je metoda plodnih i neplodnih dana i prekinutog odnosa,
  • ne pribegavati hitnoj kontracepciji, pilula za „jutro posle“, kao pretežnom vidu kontrole neželjenih trudnoća,
  • nekorišćenje abortusa kao metoda kontrole rađanja,
  • za žene – pregled kod ginekologa jednom godišnje i po savetu,
  • za muškarce – pregled kod urologa,
  • nestupanje u seksualne odnose pod dejstvom psihoaktivnih supstanci (alkohola ili droga),
  • nepristajanje na nebezbedan i neželjen seks,
  • informacije tražiti od ginekologa, savetovališta za mlade, vršnjačkih edukatora i stručno recenziranih izvora,
  • savetovanje i testiranje na HIV u DPST savetovalištima (dobrovoljno, poverljivo, anonimno i besplatno), pri zavodima i institutima za javno zdravlje i Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata,
  • pravilna lična higijena, veš od prirodnih vlakana, kao i ulošci (najbolje pamučni, koji se menjaju više puta tokom dana, nakon tuširanja),
  • detaljna i potpuna depilacija intimne regije ne preporučuje se kao deo rutine zbog opasnosti od infekcija i alergija,
  • nepušenje i neizlaganje duvanskom dimu, pravilna ishrana,
  • izbegavanje trudnoće i porođaja pre 18 godina,
  • planiranje da razmaci između porođaja budu najmanje dve godine,
  • planiranje i željeno gajenje svakog deteta.

Dakle, u doba kada su nam sve informacije na dohvat ruke, lako je biti informisan. Važno je edukovati se o efektima i posledicama virusa, kao što je HPV, kako bismo znali kako da brinemo o sebi i svom zdravlju. Zato je preporuka  preduzeti gore navedene mere za smanjenje rizika za infekciju HPV-om i druge seksualno prenosive infekcije i ponašati se odgovorno tokom seksualnog odnosa.

Ukoliko se niste vakcinisali pre svog prvog seksualnog odnosa, imajte u vidu da HPV virus može da prouzrokuje ozbiljne zdravstvene posledice. Koristite zašitu prilikom odnosa sa vašim partnerom da biste se oboje zaštitili. Jedino vi možete da utičete na očuvanje svog zdravlja, zato je važno da brinete o sebi, budete oprezni, i redovno idete na preglede kod lekara.

Izvori:
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3334820/
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2823669/
https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/human-papillomavirus-(hpv)-and-cervical-cancer
http://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=&link=3-17-378
https://www.dr-raketic.rs/savetovalista/savetovaliste-za-vakcinaciju/hpv-vakcinacija.php

Podeli ovaj članak