Mentalno zdravlje je jedan od najvažnijih faktora koji utiče na naš kvalitet života. Međutim, i pored toga, mentalna stanja su i dalje tabu tema u našem društvu. Nažalost, mnogi ljudi i dalje gledaju na one koji imaju problema sa mentalnim zdravljem kao na osobe koje su slabe ili „lude“. Statistike pokazuju da su mentalna stanja mnogo češća nego što većina ljudi misli.
Tabu u društvu
Postoji nekoliko razloga zašto je mentalno zdravlje, na žalost često tabu tema među ljudima, prijateljima, supružnicima, unutar same porodice.
Stigmatizacija: Mentalne bolesti su još uvek stigmatizovane u društvu, a ljudi koji pate od njih često su osuđivani i marginalizovani. To može dovesti do osećaja sramote i krivice kod ljudi koji imaju mentalne probleme, pa upravo zbog toga mnogi ne žele da govore na tu temu.
Nedostatak obrazovanja: Mnogi ljudi ne razumeju šta su mentalne bolesti, kako se manifestuju i kako se mogu lečiti. Nedostatak znanja i edukacije o mentalnom zdravlju može dovesti do osećaja nesigurnosti i nelagode u razgovoru o toj temi.
Kultura ćutanja: Mnoge kulture imaju tendenciju da ignorišu ili minimiziraju probleme mentalnog zdravlja. To se može često manifestuje kroz kulturu ćutanja, gde se o problemima mentalnog zdravlja ne govori otvoreno, nego se drži skriveno i u većini slučajeva ignoriše.
Osećaj privatnosti: Mnogi ljudi osećaju da je mentalno zdravlje privatna stvar i da treba zadržati svoje probleme za sebe. Osećaj da niko drugi ne treba da se meša u njihove probleme ili da bi ih neko osuđivao može da dovede do želje da se problemi mentalnog zdravlja zadrže u tajnosti.
A šta kažu statistike?
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), oko 1 od 4 osobe u svetu ima neki vid mentalnog poremećaja. To znači da postoji veliki broj ljudi u svetu koji se bore sa različitim mentalnim stanjima, kao što su depresija, anksioznost, bipolaritet, shizofrenija i drugi poremećaji. Ovi poremećaji se mogu javiti u bilo kom dobu, iako su najčešći kod osoba starijih od 18 godina.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji, 2019. godine je zabeleženo 1844 samoubistva. Iako ne postoje podaci o uzrocima ovih samoubistava, mnogi ljudi koji se suočavaju sa mentalnim poremećajima se bore sa mislima o samoubistvu. U Srbiji se i dalje ne pridaje dovoljno pažnje ovom problemu, a često se i dalje smatra tabu temom o kojoj se ne priča.
Jedan od najčešćih mentalnih poremećaja je depresija. Prema podacima SZO, depresija je drugi vodeći uzrok invaliditeta u svetu, a 264 miliona ljudi širom sveta pati od ove bolesti. U Srbiji, prema istraživanju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, 9% stanovništva pati od depresije, a samo 30% njih potraži pomoć stručnjaka.
Anksioznost je takođe jedan od najčešćih mentalnih poremećaja, a karakteriše se preteranim strahom i zabrinutošću. Prema podacima SZO, oko 284 miliona ljudi širom sveta pati od anksioznosti. U Srbiji, prema istraživanju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, 6,7% stanovništva pati od anksioznosti.
Bipolarni poremećaj, koji se karakteriše periodima depresije i manije, takođe utiče na veliki broj ljudi širom sveta. Prema podacima SZO, oko 45 miliona ljudi pati od bipolarnog poremećaja. U Srbiji, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, bipolarni poremećaj se javlja kod oko 1,2% stanovništva u Srbiji.
Shizofrenija, koja se karakteriše poremećajima mišljenja, rasuđivanja i percepcije, takođe predstavlja veliki izazov za mnoge ljude širom sveta. Prema podacima SZO, oko 20 miliona ljudi širom sveta pati od shizofrenije. U Srbiji, prema istraživanju Instituta za mentalno zdravlje, 0,6% stanovništva pati od ove bolesti.
Iako su ovi poremećaji uobičajeni, mnogi ljudi i dalje osećaju stigmu kada je u pitanju mentalno zdravlje. Stigma se može manifestovati na različite načine, od nepravilnog tretmana od strane drugih ljudi, do straha od traženja pomoći i lečenja. Međutim, treba napomenuti da postoji veliki broj organizacija i resursa koji mogu pomoći ljudima sa mentalnim poremećajima. Stručni timovi koji se bave mentalnim zdravljem pružaju podršku i lečenje u vidu terapija i lekova. Takođe, postoje različite grupe za podršku i savetovališta koja mogu pomoći ljudima da se osećaju manje sami i da se izbore sa stigmom.
Zašto je važno otvoreno govoriti o mentalnom zdravlju?
Govoriti o mentalnom zdravlju je veoma važno iz mnogo razloga. Pre svega, mnogi ljudi se suočavaju sa različitim mentalnim problemima, ali često se osećaju izolovano i neshvaćeno zbog tabu teme o kojoj se ne priča. Govoreći o mentalnom zdravlju, stvaramo otvoreniju kulturu u kojoj ljudi mogu da se osećaju slobodnije da podele svoje probleme i potraže pomoć.
Takođe, kada govorimo o mentalnom zdravlju, pomažemo uklanjanju stigme koja se često vezuje za osobe koje imaju problema sa mentalnim zdravljem. Stigma može biti vrlo destruktivna i može sprečiti ljude da potraže pomoć i podršku koja im je potrebna. Otvoreni razgovori o mentalnom zdravlju takođe mogu pomoći u osvešćivanju ljudi o različitim mentalnim poremećajima i simptomima, kao i o dostupnim opcijama lečenja. Kada ljudi imaju više informacija o mentalnom zdravlju, lakše mogu prepoznati simptome i tražiti pomoć.
Govoriti o mentalnom zdravlju takođe pomaže u podizanju svesti o tome koliko je važno brinuti o svom mentalnom zdravlju. Svi imamo svoje mentalne izazove u životu i važno je da znamo kako da brinemo o svom mentalnom zdravlju kako bismo mogli da živimo srećniji i ispunjeniji život.
Briga o sebi i svom mentalnom zdravlju je od vitalne važnosti za dobrobit svakog pojedinca. Potrebno je razvijati svest o mentalnom zdravlju, edukovati se o tome i razbijati predrasude kako bi se stvorio prostor za otvoreni i iskreni razgovor o ovim pitanjima. Potrebno je podsticati prihvatanje i razumevanje mentalnih stanja, te osnažiti pojedince da se suoče s izazovima koje ona mogu predstavljati. Sve to je ključno za stvaranje zdravog društva u kojem se mentalno zdravlje tretira jednako važno kao i fizičko zdravlje.
