Uprkos činjenici da se ženski mozak razlikuje ne samo po veličini već i po sastavu i gustini nervnih ćelija, kada je inteligencija u pitanju, IQ žena i muškaraca je u proseku sličan. Eksperimenti su pokazali da je kod žena povećan dotok krvi u 112 od 128 proučavanih regija, što znači da su ženski mozgovi u proseku aktivniji od muških, ali muški mozak je pokazao veću aktivnost u regijama koje su povezane sa vizuelnom percepcijom, praćenjem objekata u prostoru i prepoznavanjem oblika. Stereotipi o polnim razlikama utiču na upitnu sliku društva diktirajući naš način ophođenja prema muškarcima i ženama, kao i vaspitanja dece. Ne postoje prednosti, već razlike u načinu funkcionisanja i u rešavanju zadataka kako bi se postigli isti rezultati.

Veliki mudrac – mozak

Mozak predstavlja najznačajniji i najsloženiji organ u telu čoveka, koji kontroliše sve funkcije tela, interpretira informacije iz spoljašnjeg sveta, i središte je u kom obitava naš um. Mozak je najznačajniji deo nervnog sistema. Smešten je u lobanjskoj čauri i obavijen moždanim opnama: tvrdom, paučinastom i mekom. Od spoljašnje sredine je zaštićen lobanjom kao čvrstom strukturom, i cerebrospinalnom tečnošću u koju je uronjen. Jedna od funkcija cerebrospinalne tečnosti je uloga amortizera i sprečavanje traume.

Dakle, da naglasimo, mozak je najsloženiji organ ljudskog tela. Deo je centralnog nervnog sistema i nalazi se u lobanji. Upravlja svim vitalnim aktivnostima koje su neophodne da bi organizam preživeo. Sve ljudske emocije su kontrolisane mozgom. On takođe šalje i prima bezbrojne signale od svih ostalih delova tela i spoljašnje sredine. Mozak nas čini svesnim, emotivnim i inteligentnim bićima.

Prosečna masa mozga odraslog čoveka iznosi 1.350 g, ali intelektualne sposobnosti nisu srazmerne masi i veličini mozga. Veličina muškog mozga je u proseku veća od ženskog za 10%. Mozak žena je za toliko manji od muškog, srazmerno veličini njihovog tela. Kod žena, veći volumen se nalazi u prefrontalnom korteksu, orbitofrontalnom korteksu, superiornom temporalnom korteksu, lateralnom parijetalnom korteksu i insuli. Muškarci u proseku imaju veći volumen u ventralnim temporalnim i okcipitalnim predelima. Volumen amigdale, dela temporalnog režnja veličine masline koji je važan za socijalno-emocionalno ponašanje, je samo 1% veći kod muškaraca, dokazano u različitim studijama. Svaki od ovih regiona je odgovoran za obradu različitih vrsta informacija. Kod manjeg mozga veći je odnos razlika sive i bele mase kao i veza između moždanih hemisfera. Nijedna od ovih razlika u vezi sa veličinom ne može objasniti poznate razlike u ponašanju između muškaraca i žena, kao što su empatija ili prostorne veštine.

Moždane hemisfere

Veliki mozak je najveći deo mozga koji sadrži moždanu koru koja se sastoji od dve moždane hemisfere. Mozak čine neuronske mreže, on ima funkcionalne oblasti koje su u interakciji i sastoji se iz leve i desne hemisfere. Svaka hemisfera specijalizovanija je za neke oblasti od drugih. Dve hemisfere nisu odvojene funkcionalne i anatomske jedinice, već ih povezuju mnoge nervne strukture i mnogi neuroni imaju jedro ćelije u jednoj hemisferi i nastavke u drugoj.

Kaže se da je leva hemisfera sedište racionalnog razmišljanja, intelektualnog razmišljanja, analize i govora. On takođe obrađuje numeričke informacije deduktivno i logički. Disecira informacije analiziranjem, razvrstavanjem i strukturiranjem delova celine, linearnom organizacijom podataka. Leva hemisfera mozga opremljena je da se bavi zadacima u vezi sa jezikom (pisanje i čitanje), algebrom, matematičkim rešavanjem problema, logičkim operacijama. Zato se može verovati da ljudi koji su racionalni, intelektualno nastrojeni, logični i koji imaju dobar smisao za analitiku prevashodno koriste „levi mozak“ i često su matematičari, inženjeri i istraživači.

Desna hemisfera se naziva sedištem intuicije, emocija, neverbalnog razmišljanja i sintetičkog razmišljanja, on omogućava predstavljanje prostora, kreativnost i emocije. U glavnom sintetiše, rekreira trodimenzionalne oblike, uočava sličnosti pre nego razlike i razume kompleksne konfiguracije. Iz ovog sledi komplementaran mit da ljudi koji su intuitivni, emotivni, imaginativni i lako se snalaze u prostoru prevashodno koriste „desni mozak“ i uglavnom se bave umetničkim i kreativnim zanimanjima. Intelektualne sposobnosti često su svrstavane u dve grupe: kritičke i analitičke sklonosti, sa jedne strane i kreativne i sintetičke sklonosti, sa druge.

Kod većine muškaraca istraživanja pokazuju da oni imaju razvijeniju levu hemisferu mozga, dok je kod žena karakteristično skoro ujednačeno korišćenje obe strane mozga. Dve hemisfere ženskog mozga komuniciraju jedna sa drugom više nego kod muškarca, što u mnogome objašnjava zašto se žene više oslanjanju na intuiciju i zašto im je komunikacija jača strana. Razumevanje čitanja i sposobnost pisanja kod žena u proseku konstantno premašuju sposobnost muškaraca. One nadmašuju muškarce u testovima fino motoričke koordinacije i brzine percepcije. Žene, poznato je, zadržavaju jače, življe uspomene na emocionalne događaje od muškaraca. One brže pamte emocionalna sećanja, a ona kojih se prisete su bogatija i intenzivnija. Veliku ulogu igra i Corpus callosum –  traka nervnih vlakana koja prenosi motorne, senzorne i kognitivne informacije između hemisfera mozga, koja je veća je kod žena nego kod muškaraca. Dokazano je i da muškarci mogu lakše da žongliraju sa predmetima u radnoj memoriji, imaju superiorne vizuelno-prostorne veštine, bolji su u vizuelizaciji i razumevanju problema dvo- ili trodimenzionalnog oblika koji se rotira u prostoru.

Postoje li razlike ili predrasude među polovima?

Lažni je utisak da postoji nešto kao što je ‘muški mozak’ i ‘ženski mozak’ i ova predrasuda ima veliki uticaj na to kako se ophodimo prema dečacima i devojčicama, muškarcima i ženama. Istina je da ne postoje univerzalne moždane karakteristike koje se razlikuju po polovima u celoj vrsti. Naše muške i ženske prednosti ne znače da je jedan ili drugi pol bolji ili pametniji, ili zaslužniji.

Brinite o sebi na isti način bilo da ste muškarac ili žena. Otkrijte što više o sebi, oslobodite se uniformišućih stereotipa i negujte svoje dobre osobine. Razvijajte svoju ličnost i individualnost, jer jedino zajedničkim delovanjem i razumevanjem možemo unaprediti svet.

Više saveta i korisnih informacija o tome kako da na pravi način brinete o sobe, možete pronaći u nekom od naših blog tekstova – https://pharmanova.rs/brini-o-sebi/