Kod mnogih ljudi scenario izgleda isto: sve je u redu, a onda se nekoliko sati posle odnosa pojave peckanje, učestalo mokrenje i onaj osećaj da bešika stalno traži još jedan odlazak u toalet. Nekad prođe brzo, nekad se razbukta u klasičnu urinarnu infekciju, a nekad se ponavlja toliko često da počneš da planiraš seks oko straha od simptoma. To ne mora da bude stvar loše higijene ili nečega što radiš pogrešno. Češće se radi o anatomiji i mehanici.

Uretra kod žena je kraća i bliža anusu nego kod muškaraca, pa bakterije lakše dospeju do bešike. Kod muškaraca se urinarnе infekcije posle odnosa ređe javljaju, ali nisu nemoguće, naročito kada postoje iritacije, suženja, problem sa pražnjenjem bešike ili upale prostate. U oba slučaja, odnos može da bude okidač jer se tokom odnosa pojača trenje, menja se lokalna mikroflora, a bakterije dobiju lakši prolaz.

Mehanika koja pravi problem

Najčešći uzročnik urinarnih infekcija je bakterija Ešerihija coli, koja normalno živi u crevima. Problem nastaje kada iz okoline anusa dospe u područje oko uretre, a potom se popne do bešike. Tokom odnosa dolazi do pomeranja kože i sluzokože, pa se bakterije lakše prenesu. Ako se uz to zadrži mokraća duže vreme, bešika dobije manje šanse da se prirodno ispere, pa bakterije lakše opstaju.

Kod osetljivije sluzokože trenje pravi mikrooštećenja, a mikrooštećenja otvaraju vrata za iritaciju i upalu. U tim situacijama simptomi mogu da liče na infekciju, iako se nekad radi o iritaciji bez bakterija. Zato je važno da se ne pretpostavlja unapred, već da se posmatra obrazac i, po potrebi, uradi urinokultura.

Kada je rizik veći?

Rizik raste kada se poklopi više faktora. Neko ima učestale odnose u kratkom periodu, neko ima vaginalnu suvoću, neko koristi spermicidne preparate koji menjaju lokalnu floru, a neko ima naviku da dugo ne ide u toalet. Zatvor takođe zna da doprinese, jer pritisak u karlici i zadržavanje stolice povećavaju kontakt sa bakterijama u tom području.

Posebnu grupu čine osobe u periodu hormonskih promena. Menopauza i period dojenja često donesu suvlju i osetljiviju sluzokožu, a pH se menja. Tada se lakše javljaju iritacije i infekcije, pa ono što je ranije prolazilo bez posledica odjednom počne da pravi problem.

Razlika između iritacije i infekcije

Peckanje posle odnosa ne znači uvek urinarnu infekciju. Kod iritacije često dominira osećaj žarenja i nelagodnosti bez izraženog učestalog mokrenja i bez osećaja da bešika stalno ostaje puna. Kod infekcije se obično javljaju učestalo mokrenje, hitnost i peckanje pri mokrenju, a urin zna da promeni miris i boju.

Ako se pojave temperatura, bol u krstima, mučnina ili drhtavica, situacija se više ne tretira kao blaža epizoda. Tada se ide lekaru, jer se sumnja na širenje infekcije ka bubrezima.

Navike koje smanjuju rizik

Prevencija često deluje kao lista saveta koje je lako pročitati, a teško primeniti. Ipak, nekoliko stvari stvarno pravi razliku kada se rade dosledno.

Mokrenje posle odnosa smanjuje rizik jer mehanički ispira uretru. Ne radi se o savršenom štitu, ali radi se o potezu koji često rešava pola problema. Dovoljno tečnosti tokom dana takođe pomaže, jer razređuje urin i povećava učestalost pražnjenja bešike, pa bakterije dobijaju manje vremena da se zadrže.

Važan je i način brisanja posle toaleta, od napred ka nazad, jer se tako smanjuje prenos bakterija ka uretri. Ako koristiš agresivne gelove, mirisne maramice ili često ispiraš intimnu regiju, sluzokoža može da postane osetljivija, a flora nestabilnija. Tu pomaže blag pristup, jer sluzokoža bolje funkcioniše kada je barijera sačuvana.

Kod osoba koje imaju suvoću, trenje tokom odnosa se pojača i prave se mikrooštećenja. Tada pomaže lubrikant na bazi vode ili silikona, a kod izraženije suvoće i lokalna hidratacija sluzokože, uz savet ginekologa. Kada sluzokoža postane elastičnija, rizik od iritacije se smanjuje, a time se smanjuje i rizik da se kasnije nadoveže infekcija.

Još jedan detalj pravi razliku: ne odlažeš odlazak u toalet. Zadržavanje mokraće posle odnosa ili tokom dana često postane tihi okidač.

A kada se infekcije ponavljaju?

Ako se infekcija javlja više puta u nekoliko meseci, ne radi se više o slučajnosti. Tada se traži obrazac: da li se javlja baš posle odnosa, da li se javlja posle putovanja, da li se javlja kada se pije malo vode, da li postoje ginekološke promene, da li se javlja zatvor, da li postoji problem sa potpunim pražnjenjem bešike.

U tom periodu lekar često traži urinokulturu, a ponekad i dodatnu dijagnostiku. To je pametan korak, jer se bez jasne slike lako uđe u krug ponavljanih antibiotika, a to zna da pogorša lokalnu floru i da dodatno pojača osetljivost.

Šta pomaže kada krene peckanje?

Kada se pojave prvi simptomi, dan obično završi u dve krajnosti: ili ignorišeš, ili odmah posegneš za antibioticima na svoju ruku. Nijedna opcija ne radi posao dugoročno.

Ako su simptomi blagi, često pomažu pojačan unos tečnosti i češće pražnjenje bešike. Ako simptomi ne popuštaju ili se pojačavaju, posebno ako se doda temperatura ili bol u krstima, razgovor sa lekarom postaje obavezan.

U praksi mnogi traže i urološku podršku koja može da se koristi kod početnih tegoba ili kao prateća pomoć uz terapiju koju lekar odredi. Zato mi predlažemo Utisept, jer spada u uroantiseptike biljnog porekla i namenjen je upravo situacijama sa akutnim i ponavljanim urinarnim infekcijama. Kod nekih ljudi se koristi samostalno kod početnih simptoma, a kod drugih ide uz antibiotik, kada se želi dodatna podrška da se simptomi brže smire i da se smanji verovatnoća recidiva. Posebnu vrednost dobija kod onih koji imaju prepoznatljiv obrazac infekcije posle odnosa, jer tada postoji prostor da se deluje pre nego što se epizode ponove iz meseca u mesec.

Ako se infekcije vraćaju uporno ili se simptomi pogoršavaju, pregled i urinokultura ne predstavljaju preterivanje, već najbrži put do rešenja koje neće da se vraća kao bumerang. Brini o sebi.