Pored vitamina i minerala, koji učestvuju u mnogim procesima u ljudskom organizmu, postoje i drugi dodaci ishrani, koji nam mogu biti potrebni u nekim situacijama, kako bi organizam normalno funkcionisao.
1. Vitamini i minerali
Najčešće koristimo dodatke ishrani koji sadrže vitamine i minerale. Oni mogu biti mono- ili višekomponentni, zavisno od njihove namene. Od najranijeg uzrasta dobijamo vitamin D, a zatim najčešće primenjujemo i vitamin C, kalcijum, vitamine B grupe, magnezijum, cink, folnu kiselinu, kao i gvožđe u kasnijem uzrastu.
Kako da prema nazivu prepoznamo vitamin C na deklaraciji?
Neki od naziva koje možemo sresti na deklaraciji su: vitamin C ili askorbinska kiselina, L -askorbinska kiselina, a vitamin C se može naći i u obliku svojih soli, kao natrijum-askorbat, kalcijum-askorbat, kalijum-askorbat, cink-askorbat, magnezijum-askorbat, ili estar askorbilpalmitat. Čak ga možemo naći kao aktivni sastojak ekstrakta biljke acerola, i u ekstraktu šipurka ili divlje ruže.
Potrebno je pažljivo pročitati deklaraciju i proveriti koliko vitamina C ili askorbinske kiseline sadrži proizvod koji želimo da kupimo. Na primer, po našim pravilnicima preporučen dnevni unos (PDU) za vitamin C ili askorbinsku kiselinu je 80 mg dnevno, a maksimalna količina u dnevnoj dozi dodataka ishrani za odrasle osobe je 1000 mg.
Količina vitamina C za koju ćemo se opredeliti zavisi od toga da li smo zdravi i vitamin C uzimamo kao redovnu dnevnu suplementaciju ili smo u stanju kada nam je potrebna veća doza. Kada je u pitanju redovna suplementacija, treba da se odlučimo za niže doze, dok povećana fizička i mentalna aktivnost, stanja prehlade, loša ishrana, pušenje i sl. zahtevaju veće doze – do 1000 mg.
Neka vaši prijatelji u svakodnevnoj suplementaciji ovim vitaminom budu Vitamin C+Zn Direkt i Vitamin C+Zn kapsule, Pharmanova.
2. Digestivni enzimi
Digestivni enzimi u dodacima ishrani su najčešće dobijeni u postupcima fermentacije. Ređe su životinjskog porekla (npr. neki lekovi koji sadrže enzime dobijene iz pankreasa). Neki od enzima koji se mogu naći u dodacima ishrani su proteaze, amilaza, laktaza, lipaza, celulaze, alfa galaktozidaza i sam njihov naziv ukazuje na koju vrstu jedinjenja iz hrane taj enzim deluje (laktaza na šećer laktozu iz mleka, preteaze na proteine, lipaze na masti itd.).
U prirodi, sirovo voće i povrće sadrži sve enzime koji su nam potrebni kako bismo tu hranu svarili. Na primer, sirova jabuka sadrži enzime koji su našem telu neophodni za njeno varenje, ali ako je jabuka rasla na zemljištu koje je siromašno prirodnim hranljivim supstancama, sadržaj enzima je niži. Prilikom termičke obrade kada se od jabuke napravi pasterizovani sok, pita ili kaša, ovi enzimi se mogu uništiti.
Uloga digestivnih enzima je da nam pomognu u razgradnji hranljivih materija. Tako masti, ugljene hidrate i proteine razgrađujemo na manje jedinice koje naš organizam može da iskoristi. Naše telo proizvodi sopstvene enzime, ali ponekad ta količina nije dovoljna.
Dodatni enzimi mogu da se unesu putem suplemenata ili lekova, kako bi se olakšalo varenje i maksimalno iskoristile hranljive materije koje unosimo. Ovo nam je bitno jer potpuno oslobađanje i apsorpcija hranljivih supstanci podrazumeva bolje varenje, a to dalje znači i bolje zdravstveno stanje.
Za dodatke ishrani koji sadrže enzime je vrlo važno da ih uzmemo ili neposredno pre jela, ili sa prvim zalogajima hrane. Enzimi i hrana treba da se nađu zajedno u stomaku kako bi enzimi započeli proces varenja uzete hrane. Enzimi ne deluju na naš organizam i ne menjaju naše sopstveno lučenje enzima, već deluju na hranu i pomažu našem organizmu da je lakše i brže svari.
Preporučujemo našu mešavinu enzima, koji olakšavaju konzumaciju hrane koja sadrži gluten – preparatGastroRegular® Gluten, koji pomaže kod otežanog varenja glutena i osećaja: nadutosti, grčeva i nedovoljne ispražnjenosti creva. Upotrebom ovog preparata se smanjuje štetan uticaj glutena na organizam i sprečavaju dalja oštećenja organizma. Enzimi koji ulaze u sastav ovog preparata pripadaju grupi proteaza, enzima koji deluju na proteine, pa oni razgrađuju istovremeno i druge proteine prisutne u hrani koju unosimo.
3. Probiotici
Da li ste znali da se 70% naših imunih ćelija nalazi u digestivnom traktu? Da bi ovaj sistem pravilno funkcionisao, potrebno je da se u crevima održava ravnoteža tzv. dobrih i loših bakterija, odnosno da imamo zdravu crevnu floru.
Zdrava i uravnotežena crevna flora olakšava varenje, čuva naš organizam od patogenih organizama, obezbeđuje vitamine i nutrijente, i obezbeđuje zdrav imuni odgovor.
Razni su faktori koji mogu da utiču na smanjenje broja dobrih bakterija i to u meri da one brže nestaju nego što nastaju – loša ishrana, antibiotici i bolesti koje duže traju.
U korisnu crevnu floru spadaju:
- Mlečno-kiselinske bakterije – Lactobacilli i Bifidobacteria
- Spore – Bacillus subtilis je poznat preko 100 godina, prvi put je izolovan i opisan 1915. godine;
- Kvasci – Saccharomyces boulardii
Dobre bakterije (probiotike) možemo da uzimamo kroz hranu (kefir, jogurt, kiseli kupus, kimči i tempeh) ili suplemente, koji imaju standardizovan sastav u višim koncentracijama i predstavljaju jednostavan način za upotrebu.
Naš preparat DuoBiotic® pospešuje funkciju creva i reguliše varenje, pomaže u održanju zdrave mikroflore crevai ponovno uspostavlja prirodni sastav narušene mikroflore, učestvuje u jačanju imuniteta i povoljno utiče na zdravlje organizma.
4. Polifenoli
Polifenoli su najmoćniji prirodni antioksidansi, čiji se benefiti kontinuirano dokazuju. Nalaze se u biljkama i pomažu biljkama da se zaštite od štetnog dejstva UV zraka i patogena. Kada ih tokom dužeg vremena koristimo u ishrani, polifenoli smanjuju upale, pomažu u prevenciji dijabetesa i oboljenja kardio-vaskularnog sistema, pomažu varenje i imaju pozitivno dejstvo na tzv. dobre bakterije u crevima, čuvaju lepotu i mladalački izgled kože, pomažu u regulisanje telesne težine i poboljšavaju raspoloženje.
Dobri izvori polifenola su bobičasto voće (borovnice, aronija, kupine), kao i neka pića (kafa, čaj, crvena vina). Ipak, uobičajenom ishranom ih nije lako obezbediti u većim količinama, a da bi ostvarili nabrojane povoljne efekte treba da se nađu u organizmu u nekim malo većim koncentracijama.
Kako možemo uneti dodatne količine polifenola?
Jedan od načina su suplementi sa standardizovanim sadržajem polifenola iz prirodnih izvora koji sadrže od 100 do 400 mg polifenola. Jedna bočica dnevno našeg Alixira 400 Protect obezbeđuje maksimalnu dnevnu antioksidantnu zaštitu organizma u standardizovanoj dozi od 400 mg.
Dakle, tokom svog rituala brige o sebi vodite računa i o unosu vitamina C, digestivnih enzima, probiotika, ali i polifenola. Iako ishranom možemo da unosimo ove supstance, to često nije dovoljno kako bismo uneli njihove preporučene dnevne doze. Stoga, tu su dodaci ishrani koje bi trebalo uvrstiti u svakodnevnu brigu o sebi.
Odgovore na pitanja šta su zapravo dodaci ishrani i šta je sve potrebno ispuniti da bi se stavili u promet, možete pročitati u našem tekstu na linku Kako da znamo da su dodaci ishrani ispravni za korišćenje?
