Tokom 2020. reč imunitet sigurno je bila jedna od najčešće izgovorenih. U moru različitih, često kontradiktornih, saveta i lažno magičnih formula, rešili smo da zastanemo i podsetimo se šta tačno nauka zna o imunitetu i kako možemo, pozitivno ili negativno, uticati na taj važni odbrambeni sistem našeg organizma.

Počećemo školski – sa definicijom. Imuni sistem je upravo to – sistem raznovrsnih odbrambenih reakcija tela na razne štetne uticaje. Drugim rečima, to je sposobnost organizma da se odbrani od virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija, kao i drugih opasnih materija. Kako bez njega ne bismo mogli da odgovorimo ni na najblaže napade, red je da upoznamo kako zapravo funkcioniše.

Prvo, na koji imuni sistem misliš?

Svako od nas ima urođeni (poznat I kao prirodni) i stečeni (odnosno adaptivni) imunitet, koji zajedno grade jedinstven imuni sistem.

Urođeni imunitet je, kao što mu samo ime kaže, onaj sa kojim se rađamo i koji je deo našeg organizma još pre ikakvog susreta sa virusima i bakterijama. Šta čini taj štit koji svako od nas ima? Prirodne barijere između nas i svega spoljašnjeg: koža, sluzokoža, pljuvačka, bronhijalna sluz, želudačna kiselina, pojedine vrste crvenih krvnih zrnaca i mnogi drugi načini na koje organizam zaustavlja ili uništava potencijalno štetne materije.

Najvažnija odlika urođenog imunog sistema jeste da nema moć pamćenja. To znači da naš urođeni imunitet ne uči i ne pamti vrste mikroorganizama i specifične načine borbe sa njima, već na njihovo prisustvo uvek reaguje isto – bez obzira da li se s njima sreće prvi put ili je ta ista borba vođena mnogo puta pre.

Ako je urođeni imunitet dat samim rođenjem, šta utiče na njegovu snagu? Ovo pitanje dugo je kopkalo i naučnike i dovelo do otkrića da se imuni sistem prenosi sa majke na dete, antitelima koji nastaju u majčinom organizmu i dospevaju u bebin putem krvi, ali i putem kolostruma, prvog majčinog mleka koje je bogato proteinima, solima, masnoćama, vitaminima, mineralima ali i imunoglobulinima. Zahvaljujući sastavu kolostruma, novorođenče ne dobija samo super hranu već prvo majčino mleko igra izuzetno važnu ulogu u izgradnji imunog sistema. Stoga je urođeni imunitet ključan tokom prvih nekoliko meseci života, jer štiti bebu dok ne stekne sopstvene mehanizme odbrane. A to nas dovodi do drugog tipa imuniteta, na koji svi mi daleko više utičemo.

Stečeni imunitet se stiče adaptacijom tokom života. Zahvaljujući njemu, naše telo pamti sve susrete sa antigenima – virusima, bakterijama i drugim štetnim mikroorganizmima. Zato što imamo stečeni imunitet, sposobni smo da “preležimo” neki virus i naknadno budemo imuni na njega.

Ovaj tip imuniteta funkcioniše preko belih krvnih zrnaca, tačnije T I B limfocita. T limfociti direktno eliminišu neprijatelje, dok B limfociti proizvode antitela koja se vezuju za antigene i šalju signal da ih treba otkloniti iz organizma.

Kao što smo rekli, antitela nastaju kao reakcija na antigene, odnosno viruse, bakterije i druge izvore infekcija. Antigeni u naš sistem mogu dospeti prirodno, usled spontane zaraze, recimo tokom sezone gripa. No, oni mogu biti i ubačeni  namernom intervencijom. Jedan od najboljih primera takve intervencije jeste vakcinacija, čiji je cilj da veštački steknemo imunitet. Vakcina sadrži oslabljene antigene, tako da naš organizam nakon kraćeg, lakšeg okršaja s njima postaje spreman na ozbiljniju odbranu u budućnosti.

Kako se imunitet menja tokom života?

Činjenica da smo se sa imunim sistemom delom rodili, kao ni činjenica da smo odbrambeni sistem drugim delom stekli “čeličenjem”, ne znači da će naš imunitet biti podjednako snažan tokom celog našeg života.

Nažalost, samim starenjem imuni odgovor našeg organizma neumitno slabi, što generalno starije ljude čini podložnijim bolestima i ujedno smanjuje njihove šanse za pun oporavak nakon infekcije.

Osim toga, tokom različitih faza u životu, naš imuni sistem može oslabiti. Pad imuniteta znači upravo smanjenu sposobnost organizma da se odupre određenoj infekciji. Tada je naša borba sa zarazom intenzivnija, sporija i mukotrpnija. Ovo se najčešće dešava u hladnijem periodu godine, od kasne jeseni do ranog proleća, ali može biti uzrokovano i stresom, restriktivnim dijetama, iscrpljujućim načinom života i manjkom minerala i vitamina. Baš zato najvažnija poruka ovog teksta…

Brini o sebi

• SMANJI ili IZBACI LOŠE NAVIKE

Cigarete i prekomerna upotreba alkohola su prvi i najočigledniji krivci za slabiju otpornost na infekcije. S obzirom na to da nemaju nijednu pozitivnu stranu, nije potrebno trošiti reči na argumente.

• KREĆI SE VIŠE

Tokom karantina, u medicinskim krugovima postavljalo se i pitanje kako slabije kretanje može uticati na imunitet. I dok preterana fizička aktivnost ume da iscrpi i optereti naš organizam, važno je istaći da je za optimalno funkcionisanje imunog sistema apsolutno neophodna redovna, umerena vežba i kretanje.

• SPAVAJ DOVOLJNO

San ima okrepljujući, revitalizujući uticaj na naš organizam, a samim tim i na imunitet. Svaki kontinuirani manjak sna slabi normalne funkcije organizma i šansu da se izbori sa izazovima. Zato se pobrini da od spavanja napraviš naviku, vodeći se motom – uvek u isto vreme i uvek u dovoljnoj količini.

• NE NERVIRAJ SE

Stres obara imunitet. I iako je lakše to reći nego zaista se opustiti, najbolje što možeš učiniti za svoje mentalno zdravlje jeste da izgradiš navike koje će smanjiti anksioznost. Nažalost, mnogo toga u životu ne možemo da kontrolišemo, ali barem možemo svoje misli i reakcije na stresne situacije.

• PAZI NA ISHRANU

Postaraj se da redovno unosiš uravnotežen odnos mikronutrijenata (vitamini, minerali, antiosksidansi) i makronutrijenata (proteini, ugljeni hidrati i masti). Manjak pojedinih vitamina i minerala – a naročito cinka, magnezijuma, selena, vitamina C i vitamina D – može poljuljati tvoj imuni sistem i oslabiti organizam.

Ove savete čuli smo mnogo puta. Teži deo nije otkriti šta nam pomaže, već istrajati u zdravim izborima i navikama. Dan po dan – brini o sebi i štiti svoj imuni sistem kako bi on štitio tebe.