(Meno)pauza ne znači kraj

Menopauza igra značajnu ulogu u menjanju naših života – da li se menjamo mi, ili nas menja naš organizam? Menopauza je i biohemijska promena u životu jedne žene, nije samo fiziološka. To je period u kome „naše staro ja“ živi u nešto „drugačijem“ telu. Ona simboliše jedan prelazni period između premenopauze (kada je žena sposobna za rađanje dece) i postmenopauze (kada više nema te sposobnosti). U periodu oko menopauze, odnosno, u perimenopauzi, organizam se prilagođava na novo stanje.

Pedeseti rođendan mnoge žene doživljavaju kao prelomni trenutak u životu, kao početak starenja, iako to u današnjim okolnostima još nije ni blizu godina za penziju, niti su njihove porodične obaveze smanjene. Većina ih je profesionalno aktivnih i u punom zamahu poslovne karijere, još uvek se bave decom koja su tinejdžeri ili adolescenti , podržavajući ih u periodu odrastanja i osamostaljivanja, žive bračnim životom ili imaju partnerski odnos u punom razvoju i brinu o roditeljima, kojima je zalaskom u pozne godine neophodna posebna pomoć i nega. Uz svo ovo mnoštvo aktivnosti i obaveza, nastupa i period fizioloških promena.

Menopauza je prirodan proces fizioloških promena, koje nastaju usled prestanka ovulacije i lučenja ženskih polnih hormona iz jajnika. Period tranzicije – perimenopauza, najčešće nastupa oko 45 godine i traje 5-7 godina, dok menopauza – klimakterijum predstavlja završetak reproduktivnog perioda, i definisana je odsustvom menstruacije tokom 12 uzastopnih meseci. Rođenjem, svaka žena nosi sa sobom rezervu od oko 500.000 jajnih ćelija, koja se sasvim iscrpi u razdoblju od puberteta do menopauze. Sa početkom reproduktivnog perioda, i tokom polne zrelosti, svakog meseca po jedna jajna ćelija, a ponekad i više od jedne, sazreva u folikulu jajnika, paralelno sa cikličnom proizvodnjom ženskih hormona odgovornih za njen razvoj i pripremu za oplodnju. Jajnici predstavljaju primarni izvor ženskih hormona koji utiču na razvoj karakterističnosti ženskog tela poput grudi, oblika tela i specifične maljavosti. U menopauzi, prestanak proizvodnje ženskih polnih hormona izaziva disbalans na koji bi organizam trebalo da se privikne.

Osnova ove promene je prestanak reproduktivne funkcije jajnika. Ovaj period karakteriše i prestanak hormonske funkcije jajnika, te se više ne luče polni hormoni (estrogeni i progesteron). Estrogen je najvažniji od svih polnih hormona, on generiše prelazak u seksualnu zrelost stimulacijom rasta dojki i kreiranjem fertilne sredine u materici, dok estrogen priprema matericu za fertilisanu jajnu ćeliju, progesteron to podržava. Tokom svakog ciklusa nivo tih hormona raste, a zatim pada. Menstruacija započinje ako jajna ćelija nije fertilisana. Ovi hormoni imaju brojne funkcije u celom organizmu, te smanjenje njihovog lučenja prirodno dovodi do niza promena. Mozak prepoznaje njihov nedostatak, pa se luče velike količine stimulišućih hormona, koji više ne uspevaju da nateraju jajnik da proizvodi polne hormone. Perimenopauza je vreme u životu žene kada funkcija njenih jajnika počinje da slabi i u kome više ne može ostvariti trudnoću.

Smanjena količina polnih hormona dovodi do metaboličkih promena, koje prave dugoročni rizik za nastanak bolesti. Povećana količina masnih materija u krvi dovodi do nagomilavanja po zidovima krvnih sudova, što dovodi do kardiovaskularnih poremećaja, infarkta, šloga i slično. Povećanje nivoa kalcijuma u krvi posledica je smanjenja rezervi u kostima što dovodi do osteoporoze i preloma kostiju. Perimenopauza je različita kod svake žene, a naučnici i dalje pokušavaju da sa preciznošću utvrde faktore koji mogu inicirati ili uticati na ovaj tranzicioni period. U ovom periodu počinju da se javljaju i prvi simptomi rane menopauze, koji mogu biti prisutni čak i 10 godina pre poslednje menstruacije. Nivo estrogena u organizmu opada ali nejednako, neredovni i nepravilni ciklusi su prisutni kao i valunzi, promene raspoloženja, problemi sa spavanjem. Nezavisno od ovih simptoma i u ovom periodu žena može ostvariti trudnoću, iako se to ne dešava baš često. Menopauza označava kraj ženskog menstrualnog ciklusa, kao i kraj reproduktivnih godina žene, ali ne i kraj životnih radosti. Svaka osoba može drugačije doživeti menopauzu. Svaka žena će u nekom trenutku svoga života ući u menopauzu i suočiti se s brojnim fizičkim i psihičkim promenama koje na početku mogu delovati zastrašujuće i obeshrabrujuće. Obzirom da je očekivani životni vek za žene u Srbiji oko 79 godina, to dalje implicira da će prosečna žena trećinu ili čak polovinu svog života provesti u postmenopauzalnom razdoblju. Upravo zbog toga, važno je upoznati se s promenama koje možete očekivati u tom periodu.

Menopauza u proseku nastupa oko 50. godine života. Ukoliko menopauza nastupi pre 40. godine života onda govorimo o prevremenoj menopauzi, čiji uzroci mogu biti nepoznati faktori, genetsko nasleđe, autoimuni proces za koji pokretač može biti stres, loša ishrana i sl. Ukoliko menopauza nastupi nakon 40. godine života, a pre 50. godine života, onda govorima o ranoj menopauzi. Veštačka menopauza je gubitak menstrualnih ciklusa usled operativnog zahvata kojim se uklanjaju jajnici usled ginekoloških bolesti, a nekada i u toku lečenja karcinoma dojke.

Fizičke i psihičke promene kod žena za vreme menopauze

Supstitucija hormonima se često savetuje ženama mlađim od 45 godina jer estrogeni imaju zaštitno dejstvo na srce i mozak i odlučujući su za prevenciju gubitka koštane mase. Kod žena u pedesetim, ginekolozi pre svega procenjuju odnos koristi i rizika u odnosu na težinu simptoma, nasledni faktor za pojavu raka dojke, uzimajući u obzir i odnos same pacijentkinje prema supstitucionoj hormonskoj terapiji.

Tokom perimenopauze, menstrualni ciklusi mogu biti neredovni, a sa menopauzom počinju talasi vrućine praćeni noćnim znojenjem, napetošću u dojkama i vaginalnom suvoćom. Prateći simptomi često su povećanje telesne težine, lupanje srca, anksioznost, nesanica, iritabilnost, emocionalna labilnost, bolne grudi, urinarna inkontinencija, migrene, seksualna disfunkcija i pojačano opadanje kose. Mnoge žene se žale na smanjenu mogućnost koncentracije ili probleme sa memorijom. Još jedna od posledica menopauze je i osteoporoza, odnosno, poroznost kostiju. Koštano tkivo je živo. Gubitak estrogena posle menopauze dovodi do brzog gubitka minerala koštanog tkiva, brže nego kod muškaraca. To stanje dovodi do smanjenja koštane mase i može dovesti do osteoporoze. Osteoporoza je skeletno oboljenje koje se karakteriše poremećenom koštanom čvrstinom usled čega je povećan rizik za nastanak fraktura. Najčešći prelomi u osteoporozi nastaju na kičmenim pršljenovima, kuku, donjem delu podlaktice, kostima karlice i nadlaktice, ali se mogu javiti i na drugim kostima.

Fitoterapija može biti od velike pomoći za ublažavanje valunga i noćnog znojenja. Okidači poput stresa, toplih napitaka, kofeina i nedostatka sna mogu pokrenuti vruće valunge, pogoršati ih i učiniti češćim. U te svrhe može se koristiti lekovito bilje koje sadrži fitoestrogene ili lekovito bilje koje stimuliše hormonsku funkciju jajnikačija upotreba se preporučuje u periodu dok funkcija jajnika nije sasvim ugašena. Fitoestrogeni su biljne supstance koje su slične strukture kao ženski polni hormoni, zbog čega pozitivno deluju na sve tegobe prouzrokovane nedostatkom estrogena u menopauzi. Fitoestrogeni deluju pouzdano uz minimum neželjenih efekata. Osteofact E, prirodni preparat sa svojim dvokomponentnim sastavom, crvena detelina i vitamin E, obezbeđuje optimalan efekat kod problema ovog prelaznog doba. Fitoestrogeni crvene deteline, imitiraju dejstvo estrogena u organizmu i tako pomažu regulaciji poremećene hormonske ravnoteže kao posledice ulaska u menopauzu.

Vreme je za promene

Kako bi reorganizacija svakodnevice i pozitivan stav prema ovoj novoj životnoj fazi doprineli ličnom zadovoljstvu i kvalitetu života, potrebno je da žena bude dobro informisana o promenama koje se dešavaju u njenom telu kako bi ih bolje razumela i preduzela sve što je moguće da otkloni prateće tegobe. Od velike pomoći je umereno bavljenje fizičkim aktivnostima, jer je dokazano da rekreativno bavljenje sportom ne stimuliše samo metabolizam, već povoljno deluje na kardiovaskularni sistem, popravlja raspoloženje i doprinosi kontroli telesne težine. Džoging, hodanje i plivanje imaju dobar učinak, deluju povoljno na održanje mišićne mase i kao preventiva gubitka koštane mase.

Povremena poseta sauni može pomoći ublažavanju valunga jer omogućava da se organizam privikne na brzu promenu temperature. Osim toga, promena toplo/hladno povoljno deluje na perifernu cirkulaciju, bolju ishranu kože, što doprinosi održanju njene elastičnosti i usporava starenje.

Okruženje u kome smo odrasli i kulturološke prilike imaju velikog uticaja na lični doživljaj sebe samih. Stoga, ulazak u menopauzu može biti sagledan i kao mogućnost za novi početak, period kada najzad, žena sebi može da dozvoli da bude svoj lični prioritet, ukoliko to nije činila ranije. Iskren “razgovor sa samom sobom”, odgovori na pitanja šta je sada zaista njoj potrebno, šta želi, koji su njeni ciljevi, mogu biti od velike koristi za osmišljavanje i planiranje nastupajuće životne faze. Za sve žene, koje su nesebično davale i svojom požrtvovanošću se ugradile u živote svojih bližnjih, podrška prijatelja i porodice tokom ovog perioda je od neprocenjivog značaja za održanje poverenja u sebe i osećaj sopstvene vrednosti.

Kako uspešno brinuti o sebi na toliko frontova?

Veliki broj žena se oseća nespremno za ono što menopauza nosi,  ali za razliku od drugih hormonalno burnih perioda, poput puberteta i trudnoće, zapravo ima puno više kontrole nad ovim periodom i nad tim kako ga preživljavaju. Prirodni preparat crvene deteline Osteofact E donosi podršku i olakšava prolazak kroz buran period života žene, kakav je menopauza. Brini o sebi na prirodan i proveren način.

Više o hormonima koji su odgovorni za zdravlje žene, možete pročitati u našem tekstu: Hormoni u zdravlju žene od A do Š. Naše druge tekstove o ovoj temi možete pročitati na sledećim linkovima:
Menopauza ne znači pauzu u očuvanju lepote!
Menopauza – Prof. dr sc. med. Nemanja M. Milinčić
Menopauza: kraj menstrualnog ciklusa i početak promena

Korisni linkovi:
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/menopause/symptoms-causes/syc-20353397
https://www.webmd.com/menopause/guide/menopause-basics
https://www.medicalnewstoday.com/articles/155651#lgbtqia-and-menopause
https://www.mocbilja.rs/menopauza-vreme-promena/
https://jevremova.rs/ginekologija-i-reproduktivno-zdravlje/menopauza/

Podeli ovaj članak

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on email