Počelo je omiljeno godišnje doba mnogih. Dani traju duže, temperatura raste, a broj sunčanih sati je duži nego u bilo kom drugom periodu godine. Željno se iščekuju godišnji odmori i odlazak na more, jezero ili na neku reku. Spas od vrelih dana treba potražiti u hladovini, kraj vode uz konzumaciju dosta tečnosti. Ipak, u prevelikoj želji da se što više opustimo i uživamo, često umemo da budemo nesmotreni. Izlažemo se jakom suncu, ne mažemo zaštitni faktor i ne unosimo dovoljno tečnosti, što može dovesti do ozbiljnih posledica.

Sunce je u isto vreme veoma korisno, ali i štetno po naš organizam. Zašto je to tako? Ozonski omotač značajno je oštećen u poslednjih 30 godina čime je povećana količina sunčevog zračenja koja dolazi do zemljine površine. Posledica takvog UV zračenja je povećan broj obolelih od katarakte, kao i melanoma i nemelanomskih tumora kože. Osim toga, UV zraci dovode do ubrzavanja procesa starenja kože i preranog stvaranja bora i linija na koži. Danas su štetni uticaji sunčevog zračenja na kožu nepobitno utvrđeni. Pojačano UV zračenje u toku letnjih meseci glavni je krivac za posledice koje nastaju na koži usled prekomernog izlaganja suncu.

Ipak, u umerenim količinama nama i našoj koži neophodno je sunce, odnosno „sunčev vitamin“ – vitamin D. Telo proizvodi vitamin D kada je koža direktno izložena suncu, a većina ljudi zadovoljava svoje potrebe za vitaminom D na ovaj način. Koža koja je izložena suncu u zatvorenom prostoru kroz prozor neće proizvesti vitamin D. Oblačno vreme, senka i tamna – obojena koža takođe smanjuju količinu vitamina D koju koža proizvodi.

Međutim, uprkos važnosti sinteze sunca i vitamina D, pametno je ograničiti izlaganje kože sunčevoj svetlosti kako bi smanjili rizik od raka kože.

Malo više o koži

Pre nego što pomenemo kako pravilno zaštiti kožu, treba objasniti šta je koža i koja je njena struktura i uloga. Koža predstavlja omotač tela koji je u neposrednom dodiru sa spoljašnjom sredinom. Površina kože odraslog čoveka prosečne visine iznosi 1,7 m2, a masa oko 18% ukupne mase tela. Koža je u kontaktu sa okruženjem i predstavlja prvu liniju odbrane od spoljašnjih faktora. Osnovne uloge kože su:

• zaštitna – štiti telo od mehaničkih povreda, patogenih organizama (koža je nepopustljiva za viruse i bakterije kad je neoštećena), od UV sunčevih zraka;
• održavanje stalnog sastava unutrašnje telesne sredine tako što kod kopnenih sprečava gubitak vode i soli;
• učestvuje u razmeni materija – razmena gasova;
• produkcija folata i vitamina D;
• učestvuje u procesima izlučivanja koji se vrše kožnim žlezdama;
• primanje spoljašnjih nadražaja pomoću brojnih čulnih organa koji su u njoj smešteni;

Koža prekriva celo telo i jedan je od najvećih sistema organa ljudskog organizma. Debljina kože je promenljiva i kreće se od 0.5 do 4 milimetra. Najtanja je na očnim kapcima, a najdeblja je na dlanovima i petama. Koža ima tri sloja: epidermis, dermis i hipodermis.  Koža se oko telesnih otvora transformiše u sluzokožu. Sluzokoža štiti pored telesnih otvora i organe za disanje i varenje. Ona je crvenkasto ružičaste boje, jer je bolje prokrvljena od kože. Naziv je dobila po vlažnosti koja potiče od ćelija koje luče sluz.

Kako da zaštitite kožu od sunca?

Umereno izlaganje suncu dobro je za naše zdravlje, ali prekomerno izlaganje sunčevim zracima može da izazove kako kratkotrajna, tako i dugotrajna oštećenja kože. Ne reaguje svačija koža na isti način na sunce. Godine kao i tip i stanje kože mogu nas učiniti osetljivijim prilikom izlaganja suncu. Toplota i UV zračenje su dva faktora koja podstiču osetljivost kože. Kada je koža izložena suncu, mali kapilari koji izazivaju crvenilo se šire i postaju vidljiviji, pogotovo kod ljudi sa svetlom, tankom kožom koja je sklonija crvenilu. Ljudi sa ovakvim tipom kože moraju da zaštite svoju kožu kremama koje su specijalno dizajnirane da spreče pogoršanje crvenila. Pored opekotina, koje su svakako bolne i same po sebi opasne po kožu, usled preteranog izlaganja suncu dolazi i do pojava fleka, ljuštenja kože, crvenila, alergija, isušivanja, a posledica svega toga mogu biti maligne promene na koži, a u krajnjem slučaju i kancer.

Koža je na nekim delovima tela osetljivija na sunce i podložnija oštećenjima izazvanim suncem nego koža na drugim delovima. Koža lica i koža tela imaju različite potrebe kada je u pitanju zaštita od sunca. Koža lica je tanja i, kako uglavnom nije prekrivena, izložena je suncu svakoga dana. Njoj je neophodna svakodnevna zaštita od sunca. Koža tela je deblja i generalno manje izložena uticajima sredine. Postoje, naravno, određeni izuzeci kao što su šake, ruke i dekolte i ovim oblastima potrebna je posebna nega.

Lice, vrat i dekolte su izloženiji suncu od skoro bilo kojeg drugog dela tela. Za njih je neophodna svakodnevna zaštita od sunca koja je posebno formulisana za kožu lica i koja se poklapa sa tipom i stanjem kože. Naša lica su često jedan od prvih delova tela koji pokazuju vidljive znakove oštećenja kože izazvanog suncem kao što su opekotine od sunca, fotostarenje (prevremeno starenje kože izazvano suncem) i hiperpigmentacija. S obzirom da je konstantno izložena, znakovi oštećenja od sunca su posebno vidljivi po koži lica i vrata.

1. Odeća:

Kako biste zaštitili kožu od štetnih uticaja UV zraka preporučljivo je da u toplim letnjim danima nosite odeću koja pokriva veći deo kože, ali dozvoljava da se osećate lagodno. Lagano, ali gusto tkanje i materijali poput lana i pamuka dozvoljavaju koži da „diše“, a ujedno sprečavaju da bude pod direktnim udarom sunca. A suva odeća štiti bolje nego mokra. Vodite računa o bojama, jer tamnije boje više upijaju svetlost, tako da crninu ostavite u ormanu i nabacite odeću pastelnih boja. Osobama veoma svetle puti i onima koji imaju problem sa alergijom se preporučuju dugi rukavi. Ako već morate nositi tokom vrućeg perioda duže rukave, neka budu beli i od što laganijeg materijala. I ne zaboravite na šešire i marame, jer tako štitite glavu, odnosno kosu, lice, uši i vrat, leđa, ali i dekolte.

2. Vreme izlaganja suncu:

Stručnjaci često skreću pažnju na to da je izlaganje sunčevim zracima leti najopasnije u periodu između 10 i 16 sati, kada su najjači. Izbegavajte, ako možete, da u tom periodu dana budete na suncu. Ljudi koji izbegavaju sunce u periodu između 10 i 16 časova, zaštićeni su od oštećenja kože, pa je samim tim i ten koji su dobili ovim načinom sunčanja dugotrajniji i ujednačeniji.

3. Piling kože pre izlaganja suncu:

Sloj mrtvih ćelija na koži zapušava pore, što dovodi do pojavljivanja bubuljica i akni. Akne i bubuljice se pojavljuju jer se prilikom velikih vrućina lučenje sebuma povećava, pa ukoliko su pore zapušene, koža će burnije reagovati. Osim toga, sloj mrtvih ćelija može uzrokovati i neujednačenost tena, ukoliko se izlažete suncu sa ciljem da potamnite. Da biste izbegli ove posledice, obavezno uradite piling kože i tela.

4. Kreme sa zaštitnim faktorom:

Bez obzira na to da li se izlažete suncu sa ciljem da potamnite ili ne, morate zaštiti svoju kožu u svakom momentu. Ovo pravilo važi čak i ako ste u hladu, budući da je UV zračenje štetno, čak i kada niste direktno izloženi suncu. Posebnu pažnju obratite na lice, jer je ono najizloženije štetnom zračenju. Uvek koristite kreme koje imaju adekvatan zaštitni faktor! Na lice obavezno nanosite one koje imaju visok – 50, a ako ste naumili da uživate u plivanju, izaberite one kreme koje su vodootporne. Svako plivanje ili ulazak u vodu zahteva da nakon toga ponovo nanesete kremu za sunčanje.

5. Hladovina:

Čak i kada se nalazite u hladovini, UV zraci mogu doći do vaše kože. Zbog toga je važno štititi vašu kožu i onda kada se ne izlažete direktno sunčevoj svetlosti. Napomena, UV zraci prolaze kroz suncobran, pa je bolje potražiti prirodnu hladovinu i zaštitu od sunca u vidu nekog drveta.

6. Hidratacija:

Porastom temperatura, počinjemo više da se znojimo, a samim tim i brže gubimo tečnost. Bilo da se sunčate ili provodite vreme napolju za vreme velikih vrućina, važno je hidrirati se. Unosite dovoljnu količinu vode, kako biste nadoknadili ono što ste kroz znoj izgubili.

Sunce nam je neophodno, kao i vitamin D koje nam ono pruža. Prateći savete, moguće je izlagati se i uživati u sunčevoj svetlosti, a ujedno sačuvati zdravlje kože. Zaštitite sebe i svoju kožu, zaštitite svoje zdravlje i izbegnite potencijalni problem. Brinite o sebi u ovim sunčanim, letnjim danima.

Više o ovoj temi možete pročitati na sledećim linkovima:
Uticaj sunca na kožu i nega kože tokom izlaganja sunčevim zracima
Putna apoteka na (letnjem) odmoru
VELIKO „DA“ ZA VITAMIN D3
VITAMIN KOJI NEDOSTAJE SAVREMENOM ČOVEKU
Kako razmaziti svoju kožu