Koje sve dodatke ishrani bi trebalo davati bebama i deci?

Prema istraživanjima, prva godina života deteta je od presudnog značaja za njegov razvoj, ali i za njegovo zdravlje, razvoj sposobnosti učenja, kao i za njegova postignuća u kasnijem životu. U ranom detinjstvu dolazi do fizičkog i kognitivnog sazrevanja, koje prati i socijalno i emotivno sazrevanje. Zato je od izuzetne važnosti da brinemo o zdravlju naših mališana.

Ovome svedoči i činjenica da je razvoj mozga deteta najintenzivniji tokom prvih meseci i godina života. Bebin mozak razvija se najviše u poslednjem trimestru trudnoće. Potom, kada se dete rodi, prva godina života je najvažnija za razvoj mozga. Tada su rast i razvoj mozga najintenzivniji, čak 175%, i direktno zavise od iskustva i stimulusa kojima je dete izloženo. Delovi mozga zaduženi za vid i sluh najbrže se razvijaju tokom prvih tri do četiri meseca, a period od šestog meseca do treće godine je od posebnog značaja za razvoj govora. Međutim, pored stimulacije rasta i razvoja, mozgu je pre svega potrebna dobra ishrana. Ona mora da bude raznovrsna, dobro izbalansirana i da sadrži neophodnu količinu proteina, ugljenih hidrata, korisnih masti, vitamina i minerala. Upravo ovakva ishrana je kod dece preduslov za pravilan rast i razvoj, ali i očuvanje dobrog zdravlja.

Najbolji „borci“ protiv čestih prehlada i infekcija su korisni nutrijenti – vitamini, minerali i proteini. Međutim, ponekad je teško da ubedimo decu da  jedu dovoljne količine voća, povrća i mlečnih proizvoda, a koji su idealan izvor svih hranljivih materija koje učestvuju u razvoju mladog organizma. Iskoristivi minerali i vitamini ne nalaze se u dovoljnim količinama u hrani koja je dostupna našim mališanima. Pored toga, izazov predstavlja i to što sve ono što je zdravo nije u dovoljnoj meri primamljivo i ukusno našim najmlađima.

Kako zbog načina ishrane i ostalih subjektivnih i objektivnih razloga (zdravstvenog stanja, na primer), nije uvek moguće da se samo hranom unesu svi neophodni nutrijenti u odgovarajućim količinama, tada je upotreba dijetetskih suplemenata opravdana. Dijetetski suplementi namenjeni deci predškolskog i školskog uzrasta, imaju široku primenu vezanu za jačanje imuniteta. Dečiji imunitet se razvija od samog rođenja, da bi oko dvanaeste godina dostigao nivo odrasle osobe. Na roditeljima je da pomognu svom detetu da što bolje razvije sopstveni imuni sistem, kao dobar temelj za njegovo zdravlje. Kada detetu procuri nos, nije neophodna hitna intervencija i najjači antibiotik. Ono što je detetu potrebno jeste dosta tečnosti, zdrava ishrana, dosta sunca i svežeg vazduha, redovan san, redovna vakcinacija i dovoljno fizičke aktivnosti. Potrebno je obratiti pažnju da ishrana bude raznovrsna i da u njoj bude zastupljeno dosta voća i povrća, zbog vitamina i biljnih vlakana, koja pospešuju varenje. Jogurti sadrže probiotike bitne za razvoj digestivnog trakta. Mleko i mlečni proizvodi obiluju kalcijumom, koji ulazi u sastav koštano-mišićnog sistema. Riba je bogata omega masnim kiselinama i od izuzetnog je značaja za neurološki razvoj. Crveno meso je bogato gvožđem. Sveže ceđeni sokovi od voća, pored vode, mogu biti idealni napici, kako za tople, tako i za zimske dane.  Takođe, potrebno je mališanima obezbediti dovoljno sna radi psihičkog i fizičkog odmora. Jako je bitno zbog lučenja hormona rasta, da deca pre 22 č budu u krevetu. Naravno, uvek mogu pomoći dodaci ishrani bogati vitaminima i mineralima.

Kako bismo se osigurali da naša deca imaju optimalan unos nutrijenata, možemo da koristimo suplemente u vidu dodataka ishrani. Oni će nam pomoći da unapredimo, a ponekada i da popravimo, opšte stanje dece.  Naravno, pošto su deca i glavne sudije kada je u pitanju odluka da li će uzimati dodatak ishrani ili ne, na farmaceutima je da se postaraju da budu zanimljivog oblika i delikatnog ukusa, a da opet sadrži dobro izbalansiran odnos vitamina i minerala. To su samo neki od faktora koji će detetu učiniti vitamine i minerale primamljivim i podstaći ih da ih redovno uzimaju.

Pedijatri mogu roditeljima preporučiti unos dodataka ishrani u određenim stanjima i to kod:

  • odojčadi koja su rođena sa malom telesnom masom, rođena pre termina, iz blizanačke trudnoće, rođena od majki koje su bile malokrvne u trudnoći, rođena od majki koje su krvarile neuobičajeno tokom porođaja, nakon rođenja imala izraženu novorođenačku žuticu izazvanu nepodudarnošću krvnih grupa bebe i majke,
  • primarno pothranjene – dece koja ne jedu redovno ili ne unose hranu iz svih grupa namirnica (deca koja su anemična), dece sa slabim apetitom koja nedovoljno napreduju u razvoju, dece koja su na nekom od restriktivnih režima ishrane, na vegetarijanskoj ishrani, deca koja su neuhranjena,
  • sekundarno pothranjena – deca sa hroničnim oboljenjima kod koji je smanjena resorptivna sposobnost te imaju veći rizik za razvijanje deficita hranljivih materija u organizmu (deca koja imaju hroničan proliv, refluks, celijakiju, dijabetes tip 2, deca obolela od bolesti jetre, žučnih puteva, creva ili pankreasa  i sl), dece sa intolerancijom na određene namirnice (mleko i mlečni proizvodi, jaja, riba i sl),
  • u slučajevima hipovitaminoze kod dece,
  • deca izložena učestalim fizičkim naprezanjima (deca koja se intenzivno bave sportom),
  • deca uključena u kolektiv (jasle, vrtić, škola) sa vršnjacima.

Kao i dodaci ishrani, koji su namenjeni odraslima, i oni za decu mogu biti monokomponentni ili kombinacije vitamina i minerala. Biljni suplementi su kontraindikovani za decu mlađu od tri godine, zbog nedovoljnog broja podataka o bezbednosti skoro svih biljaka, koje su u upotrebi kao dodaci ishrani.

Samo određeni hemijski oblici dodataka ishrani su dozvoljeni, a oni moraju biti u pogodnom farmaceutskom obliku prilagođenom uzrastu, dakle, u vidu kapi, sirupa ili praška, koji se može neposredno pre upotrebe rastvoriti u mleku ili vodi, da bi deca mogla neometano da ih konzumiraju. Deca mlađa od četiri godine ne mogu lepo da usitne hranu žvakanjem, pa je preporučljivije davati im tečne dodatke ishrane kako bi se sprečilo gušenje.

U proizvodnji dodataka ishrani za odojčad i decu do 3 godine, dozvoljeno je koristiti isključivo najbezbednije aditive sa sertifikatom ispravnosti za proizvodnju mlečnih formula i dečije hrane.

Evo koji su to dodaci ishrani preporučeni od strane pedijatara, kako bi nadomestili najmlađima deficitarne materije, neophodne za njihov pravilan rast i razvoj.

Omega-3 masne kiseline

Omega-3 masne kiseline podstiču intelektualni razvoj, pospešuju koncentraciju i doprinose uspešnijem učenju. Ove masne kiseline zovemo i esencijalne, njih ne stvara naše telo te ih moramo uzimati putem hrane.

Riba i riblje ulje su najbogatiji izvor omega-3 masnih kiselina. Za razliku od omega-6 masnih kiselina koje su zastupljene u ishrani u dovoljnoj meri unosom biljnih ulja i mesa, omega-3 masne kiseline nisu u toj meri prisutne u savremenom načinu ishrane. Da bi se naš organizam snabdeo dovoljnom količinom ovih esencijalnih masti, bilo bi potrebno da makar tri puta nedeljno konzumiramo ribu.

Ishrana bogata omega 3 masnim kiselinama je neophodna za razvoj kako mozga, tako i nervnih ćelija i mrežnjače oka deteta. Ove esencijalne masti utiču na pravilan razvoj mozga sve do treće godine života, dok na razvoj mrežnjače utiču do prve godine života. Zato je potrebno da beba u kontinuitetu pije preporučene doze ovih kiselina.

Koliko će beba uneti Omega 3 masnih kiselina zavisi isključivo od ishrane majke. Majka je veoma važna za prenos mikrobiote na dete, ali i svih hranljivih supstanci koje su potrebne za pravilan razvoj deteta. Tako je odgovorna i za unos Omega 3 kiselina.

Prema preporukama Udruženja pedijatara Srbije, dnevni unos Omega 3 (DHA) kod novorođenčadi i odojčadi treba da bude 100 mg DHA dnevno od osmog dana do kraja prve godine života.

Veći unos esencijalnih masnih kiselina može povoljno da utiče na hiperaktivnost i poremećaj pažnje kod dece. Sa druge strane, nedostatak masnih kiselina u ishrani može izazvati probleme s pamćenjem, ekceme, alergije, probleme sa kardiovaskularnim sistemom, ali i različita upalna stanja u organizmu.

Probiotici

Probiotici predstavljaju žive, nepatogene mikroorganizme koji su korisni za čovekovo zdravlje. Utiču na crevnu mikrobiotu. Time ostvaruju ulogu u regulaciji imunog sistema deteta i smanjuju učestalost i težinu gastrointestinalnih i respiratornih infekcija. U prevenciji alergija imaju povoljan efekat. Utiču i na crevnu peristaltiku, tj. rad creva, i suzbijanje grčeva kod beba.*

Probiotske bakterije se proizvode u vidu kapsula, namenjenih starijoj deci i u formi kapi za bebe i malu decu, te stoga moraju ispuniti uslove: da su bezbedne, otporne na dejstvo želudačne kiseline, da su neosetljive na antibiotike, da utiču na uvećanje sluzi u želucu i crevima i stvaranje imunoglobulina odnosno antitela, što ima zaštitnu ulogu. Ostvarivanje funkcije ovih „dobrih“ i korisnih bakterija se vrši njihovim vezivanjem za receptorska mesta na ćelijama crevne sluznice. Na taj način se sprečava i onemogućuje vezivanje patogenih, štetnih mikroorganizama za sluznicu creva i ostvaruje se povećanje kiselosti u crevima, što takođe ometa dejstvo štetnih patogena. Time probiotici, prevashodno oni iz grupe Lactobacillus i Bifidobacterium, prave takozvanu „sluzničku odbranu“.*

S obzirom na postojanje velikog broja probiotskih bakterija, veoma je važno znati kada se koji probiotik primenjuje.

Poslednjih godina se posebno ističe veliki značaj probiotika u jačanju imunog sistema. Među njima se posebno izdvajaju sojevi Lactobacilos Ramnosus i Lactobacilus Reuteri. Činjenica da se crevna mikroflora naziva još i „prirodnom imunizacijom majke prirode“ je dovoljna da pokaže njen značaj za dete. Probiotici održavaju floru detetovih creva i time jačaju njegov imunitet. Oni su glavni u odbrani od naseljavanja patogenih mikroorganizama, čime doprinose sazrevanju imunog sistema. Bez pravilne ravnoteže crevnih bakterija, dete može imati grčeve, zatvor, dijareju ili razviti ozbiljnije probleme sa varenjem kao što je sindrom nervoznog creva. Majčino mleko je bogato probiotskim bakterijama (Lactobacillus Reuteri, Lactobacillus Plantarum, Lactobacillus Salivarius, Bifidobacterium Breve, Bifidobacterium Longum, Bifidobacterium Bifidum), koje „oblažući“ crevni trakt štite bebu od potencijalnih infekcija i ono svakako predstavlja idealnu hranu za odojče, naročito tokom prvih 6 meseci života.

Zbog toga, u slučaju potrebe, lekari određenoj deci već u uzrastu odojčeta savetuju uzimanje probiotika.

Kada dođe do pojave takozvanog antibiotskog proliva, idealan probiotik je Sacharomyces Bulardi. Za decu koja su sklona alergijama potrebno je primenjivati probiotske bakterije iz grupe Lactobacillus Reuteri i Lactobacillus Rhamnosus, koji je probiotik izbora, kako za bebe koje su imale nekrotizirajući enterokolitis, tako i za prevenciju sezonskih respiratornih infekcija kod dece.*

Naš DuoBiotic® sadrži probiotik i prebiotic,preporučuje se deci starijoj od 3 godine u slučajevima poremećene funkcije creva, loših navika u ishrani, za jačanje imuniteta i u slučajevima narušenog zdravlja celokupnog organizma. Preparat je u formi kapsule, te se preporučuje rastvaranje praškastog sadržaja kapsule u vodi, za primenu kod male dece.

Kolostrum

Kolostrum je već poznat majkama. Naime, on je prvo majčino mleko, a naziva se i prvom vakcinom, jer je važan za izgradnju imunog sistema bebe. Kolostrum je bogat veoma važnim hranljivim materijama. Njegovim unošenjem beba dobija već gotova antitela koja su spremna da se bore protiv svake infekcije. Novorođenče  uz pomoć kolostruma dobija najbolju kombinaciju proteina, soli, masnoća i vitamina za kompletnu ishranu. Upravo zbog svih tih hranljivih sastojaka, omogućava pravilan rast i razvoj mozga, gastrointestinalnog trakta, očiju i srca bebe. Ova super hrana prestaje da se luči do petog dana nakon porođaja. Posle tog perioda, kolostrum se menja u mleko koje pre svega utiče na zdrav nastavak rasta bebe.

Ali, postoji rešenje za brigu o imunom sistemu našeg deteta nakon treće godine života. U pitanju je kolostrum kravljeg porekla – dodatak ishrani Kolostrum + D3. Kravlji kolostrum ima visok sadržaj imunoglobulina odnosno antitela. Najzastupljeniji imunoglobulini u kolostrumu ovog tipa su imunoglobulini G (odnosno IgG antitela), ali i IgA i IgM antitela. Pored imunoglobulina sadrži faktore rasta, laktoferin, amino kiseline, enzime, proteine, vitamine i minerale. Imunoglobulini G nam pomažu da zaista damo snagu našem imunom sistemu. Oni utiče na jačanje imuniteta i koriste se u odbrani organizma od bakterijskih i virusnih infekcija. Od naročitog je značaja za zdravlje gastrointestinalnog i respiratornog trakta, a smanjuje i učestalost i ozbiljnost respiratornih infekcija.

Vitamin A (retinol)

Retinol je rastvorljiv je u mastima (liposolubilan vitamin) pa se zadržava (akumulira) u organizmu. Utiče na imunitet, pomaže rast i razvoj deteta i razvoj kostiju. Takođe ima važnu ulogu za čulo vida. Vitamin A je važan za brojne funkcije dečjeg organizma: neophodan je za razmnožavanje epitelnih ćelija, to su ćelije “pokrivači” koje se nalaze na koži i sluzokoži (posebno organa za varenje i disanje), one se veoma brzo dele, a za tu deobu je neophodan vitamin A. To je veoma važno u uobičajenim uslovima života, a naročito kada je koža ili sluzokoža oštećena (sunčevim zracima, infekcijama, hemijskim supstancama i sl). Ovaj vitamin je snažan antioksidans, neutrališe veoma opasne slobodne radikale.  

Leto i rana jesen je “sezona” namirnica koje su bogate provitaminom A (beta karotenom). Beta karoten je “prethodnik” vitaminu, odnosno, hemijska supstanca koja se u organizmu pretvara u vitamin A i predstavlja najvažniji “izvor” vitamina A. Ima ga u velikom broju namirnica.

Najviše vitamina A ima u jajetu, džigerici, mlečnim masnoćama, šargarepi, prokelju, spanaću, paprikama i kajsijama.

Retinola ima u mleku i mlečnim proizvodima, ribi i životinjskoj jetri, dok beta karotena ima u namirnicama biljnog porekla (šargarepa, svako “žuto” povrće i voće, kajsija, tikva i dinja).

U savremenom svetu su retke bolesti koje nastaju zbog nedovoljnog unosa vitamina A, ali ukoliko nastupi glavni “simptom” je takozvano noćno slepilo – poremećaj vida koji je uzrokovan smanjenjenim stvaranjem vidnog pigmenta (rodopsina). Ukoliko je nedostatak vitamina A još duži, to prouzrokuje loš imunitet, usporen rast i veća oštećenja kože i sluznica. U slučaju hipervitaminoze ovim vitaminom, dolazi do umora, iscrpljenosti, bezrazložne nervoze, problema sa varenjem, kostima i zglobovima.

Vitamini B kompleksa

Ovi vitamini su važni za metabolizam, energiju, zdravo srce i nervni sistem. Jačaju imunološki sistem, te mogu doprineti ukupnom blagostanju organizma.

Vitamin B1 (tiamin) je veoma važan za funkcionisanje centralnog nervnog sistema i metaboličkih procesa ugljenih hidrata. Prirodno ga najviše ima u džigerici, bubrezima, kvascu, žitaricama (pšenica, ovas, raž, pirinač), grašku, karfiolu, soji, sočivu i svinjskom mesu. Nedostatak tiamina može da izazove probleme sa probavom i srcem, a može da uzrokuje i oboljenje beri-beri. Ova bolest i dan danas predstavlja veoma veliki problem na Dalekom istoku, jer pirinač koji se tamo koristi u ishrani, nema visoki nivo vitamina B1.

Vitamin B2 (riboflavin) je, takođe, zadužen za dobar vid. Pre svega, njegova uloga je da snabdeva ćelije kiseonikom i učestvuje u prometu masti i ugljenih hidrata. Najbolji prirodni izvori riboflavina su jaja, kvasac, mlečni proizvodi (mleko, sir), iznutrice, žitarice i pečurke. Nedostatak riboflavina može prouzrokovati osetljivost sluzokože, osetljivost očiju na svetlost i zapaljenje uglova usana.

Vitamin B3 (niacin) je veoma važan kod regulisanja masnoće u krvi i metabolizma masti. Najviše niacina ima u mesu, džigerici, ribi, krompiru i pšeničnim mekinjama. Ukoliko se javi nedostatak ovog vitamina, može doći do problema sa kožom. Javlja se zapaljenski dermatitis koji zahvata otkrivene delove kože (lice i ruke do laktova), a može se javiti i na jeziku. Promene se uglavnom javljaju početkom proleća i osim crvenila i otoka, može doći i do hiperpigmentacije.

B5 (Pantotenska kiselina) ulazi u sastav koenzima A, koji je neophodan za obavljanje mnogobrojnih reakcija u organizmu. Metabolizam šećera, masti i proteina, sinteza polnih hormona su samo deo široke lepeze funkcija vitamina B5. Nazivaju ga “antistresnim hormonom”, pa je obavezan pomoćnik u lečenju nervoze i napetosti. Visoke i niske temperature su pogubne za vitamin B5. Njegovu iskoristljivost pomažu drugi vitamini iz grupe B kompleksa, kao i vitamin C. Kafa, alkohol i lekovi za spavanje mu umanjuju dejstvo. Iznutrice, tamno pileće i ćureće meso i žumance su izrazito bogati ovim vitaminom, ali prednost je potrebno dati žitaricama u punom zrnu (pšenica, ovas, pirinač), kao i mleku, kikirikiju, mahunarkama, pečurkama. Ukoliko se ove namirnice iskombinuju sa voćem ili povrćem bogatim vitaminom C, upotpunjuje se iskoristljivost ovog vitamina. Sintetišu ga i crevne bakterije. Deficit je retka pojava, ali ukoliko ipak dođe do njega, manifestacije su umor, depresija, gubitak apetita, grčevi, loše varenje i nesanica, na koži se javlja depigmentacija, akne, dolazi do opadanja kose, anemije i zaustavljanja rasta. Prevelike doze mogu biti štetne u toku trudnoće i za majku i za dete.

Vitamin B6 (piridoksin, piridoksal i piridoksamin) je neophodan za metabolizam proteina i predstavlja kristalno jedinjenje osetljivo na UV zrake. Izlaganjem ili stajanjem na svetlu prelazi u neaktivnu formu. Kao i drugi članovi grupe B rastvorljiv je u vodi, pa se ne taloži u organizmu. Nedostatak vitamina B6 može da izazove glavobolju, depresiju, konfuzno ponašanje, zaostajanje u rastu, promene na koži i sporo stvaranje antitela imunog sistema. Borba protiv bolesti je nemoguća bez antitela, a za njihovu izgradnju je neophodan vitamin B6. Učestvuje u izgradnji crvenih krvnih zrnaca i metabolizmu proteina. Poboljšava imunitet, podstiče metabolizam, suzbija stres, depresiju i bolesti srca i krvnih sudova, sprečava pojavu anemija. Ima ga u svim namirnicama biljnog i životinjskog porekla: banane, suvo voće, avokado, orasi, puter od kikirikija, tamno zeleno lisnato povrće, riba, piletina, soja, malteks, pivski kvasac, pšenica i pšenične klice. Povećana potreba se javlja kod osoba koje su izložene infekcijama, groznici, crevnim bolestima, stresu i anemiji. Vitamin B6 se ne preporučuje u lečenju akni i sličnih oboljenja kože, kod astme, glavobolja, kao ni za povećanje apetita ili stimulaciju laktacije. Koža prva pokaže deficit ovog vitamin – suva, ispucala koža oko usta, na kapcima i obrazima koja ne reaguje na negu masnijim kremama. Kod dece se češće javljaju grčevi u mišićima i probavni poremećaji poput mučnina i povraćanja. Kod odraslih se češće javljaju anemija, mišićna slabost i psihički poremećaji. Prekomernim unosom ovog vitamina nastaju nervni poremećaji u vidu uznemirenosti, nestabilan hod, kočenje ruku i stopala, kao i noćna uznemirenost.

Vitamin B12 (kobalamin ili cijanokobalamin) je najvažniji u vitaminima B grupe. Esencijalan za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca čime sprečava pojavu anemija, neophodan je za pravilno funkcionisanje mekih tkiva, pomaže funkciju nervnog sistema, poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu, snižava nivo holesterola, potpomaže rast i povećava apetit kod dece, omogućava bolju iskoristljivost masti, ugljenih hidrata i proteina, sprečava pojavu alergija, a budući da ga organizam ne može samostalno proizvoditi potrebno ga je unositi hranom.Nalazi se u namirnicama životinjskog porekla, najviše ga ima u džigerici, sardini, jajima, svim vrstama mesa, siru i mleku. Hrana obogaćena ovim vitaminom se može smatrati zadovoljavajućim izvorom (npr. bademovo mleko sa dodatkom B12, cerealije i sl). Rastvorljiv je u vodi i delotvoran u veoma malim dozama. Simptomi nedostatka mogu da se pojave i više od pet godina nakon što se iscrpe njegove telesne rezerve. Njegov manjak se javlja kod vegetarijanaca koji godinama ne konzumiraju meso, jaja ili mlečne proizvode. Uzrok deficita nije nedostatak vitamina u hrani, već poremećeno formiranje unutrašnjeg faktora koji normalno luče ćelije želuca, a koji je neophodan za apsorpciju vitamina B12. Na taj način nastaje perniciozna anemija.

Ne podnosi kiseline, sunčevu svetlost, alkohol i pilule za spavanje.

Vitamin C

Vitamin C podstiče stvaranje antitela koja jačaju odbrambenu sposobnost organizma i štite ga od štetnih agenasa. Vitamin C je neophodan za zdrave kosti, zube, hrskavicu, tkivo i kožu. Neophodan je i za aktivaciju hormona, eliminaciju toksina, imunitet, lučenje žuči i aktivaciju nervnih nadražaja. Zahvaljujući svojim antioksidativnim i antistresnim svojstvima,povoljno utiče na imuni sistem deteta i skraćuje trajanje respiratornih infekcija, što je još jedna indikacija za primenu dijetetskih suplemenata, posebno u toku sezone gripa i prehlada.

Najveći broj zdrave dece ima normalne nivoe vitamina C u organizmu, čak i ukoliko odbija da jede voće i povrće, zahvaljujući tome što se veliki broj namirnica uključenih u svakodnevnu ishranu deteta obogaćuje ovim vitaminom (hleb, žitarice, voćni sokovi, mlečni proizvodi). Međutim, postoje slučajevi u kojima deca, nažalost, ne dobijaju neophodne količine ovog vitamina, kada je opravdano ishrani dodati dodatke ishrani. To su slučajevi dece koja su pothranjena, decu koja su iz zdravstvenih razloga na restriktivnim dijetama ili koja boluju od hroničnih bolesti zbog kojih imaju veći rizik za razvijanje deficita. Vitamin C se smatra bezbednim vitaminom zahvaljujući tome što je hidrosolubilan. To znači da se svaka suvišna količina uneta u dečiji organizam efikasno izlučuje urinom. Uprkos tome, štetni nivoi vitamina C se ipak mogu postići, i to najčešće primenom prevelikih doza dijetetskih suplemenata i hrane i pića obogaćenih ovim vitaminom, zbog čega je izuzetno važno držati se preporuka za doziranje. Neželjeni efekti koji se mogu javiti kod dece uključuju dijareju, mučninu, povraćanje, grčeve u stomaku, gorušicu, osip na koži i glavobolju.

Vitamin D3

Osnovna uloga vitamina D3 jeste da pospešuje ugradnju kalcijuma u koštano tkivo. Upravo zato je on neophodan za rast, ali i za kalcifikaciju kostiju i zuba. Naš organizam stvara vitamin D3 – „sunčani vitamin“, tek nakon izlaganja tela sunčevoj svetlosti. Međutim, kako bi naše telo sintetisalo optimalnu količinu ovog vitamina, moramo se „sunčati“ u tačno određeno vreme.

Vitamin D možemo da unesemo i hranom. Međutim, tek nekoliko namirnica u ishrani ljudi su prirodni izvori vitamina D: jetra, masne ribe hladnih mora (skuša, sardina, losos), riblje ulje i žumance jajeta. Upravo ove namirnice nisu u dovoljnoj meri zastupljene u ishrani odojčadi i dece.

Zdrava odojčad sve hranljive sastojke neophodne za pravilan rast i razvoj dobijaju kroz majčino mleko ili mlečnu formulu. Brojnim kliničkim ispitivanjima je utvrđeno da je rizik od nedostatka vitamina D3 kod odojčadi i male dece povećan, kao i da je ovaj nedostatak najizraženiji do 3 godine njihovog života. Nedostatak vitamina D3 kod odojčadi i male dece može imati ozbiljne posledice. Jedna od posledica jeste rahitis. On se javlja zbog toga što kosti postaju mnogo osetljivije, zbog čega se lako savijaju i lome.

Kako bi se obezbedio pravilan rast i razvoj deteta, preporučeno je davati dodatke ishrani sa vitaminom D3 već od osmog dana života. Nakon navršene prve godine možemo smanjiti ovu suplementaciju, ali je potrebno ponovo da je povećamo tokom jesenjih i zimskih meseci sa manje sunčanih dana. Ali, nisu samo bebe te koje imaju povećane potrebe za vitaminom D3, već ih imaju i deca školskog uzrasta u fazi intenzivnog rasta. Naši preparati SolD3evit®400 i SolD3evit® 1000 su prvi i jedini proizvodi vitamina D3 sa dozirnom pumpom za laku i jednostavnu primenu vitamina D3. SolD3evit®400 se preporučuje kao dodatak ishrani, radi sprečavanja nedostatka vitamina D3 kod dece od 8. dana nakon rođenja. SolD3evit® 1000 se ne preporučuje deci mlađoj od 3 godine.

Vitamin E (tokoferol)

Vitamin Eje snažanantioksidans, suzbija štetno dejstvo slobodnih radikala i štiti supstance koje lako oksidišu, pa je unos ovog vitamina kod dece veoma važan. Važan je za imunitet, oporavak DNK i za druge metaboličke procese. Neophodan je za pravilno funkcionisanje čovekovog tela i mozga. Izuzetno je važan za jačanje imunološkog sistema, za zdravlje kože i očiju.

Najviše vitamina E ima u biljnim uljima (puter od kikirikija, suncokretovo ulje, kukuruzno ulje), zatim u lisnatom povrću (spanać, brokoli) i zelenom voću (kivi, mango), jajima, puteru, kikirikiju, bademima, lešnicima, soji, orasima, semenkama.

Ukoliko dođe do nedostatka vitamina E može doći do sve češćeg pucanja i “listanja” noktiju na rukama, neuroloških promena, anemije, degeneracije bubrežnih tubula kao i mišićnih ćelija, kod trudnica dolazi do spontanog pobačaja. Kod dugotrajnog uzimanja većih količina mogu nastupiti problemi sa vidom. Međutim, poznato je da prekomerne količine vitamina E ne uzrokuju veća oštećenja.

Vitamin K1

Vitamin K1 pripada grupi liposolubilnih vitamina. Značajan je za formiranje faktora koagulacije (zgrušavanja) krvi. Novorođenče ga dobija odmah po rođenju još u porodilištu, ali se primenjuje i naknadno ukoliko se beba hrani majčinim mlekom. Bebe se rađaju sa niskim nivoom vitamina K1. Vrlo je malo vitamina K u majčinom mleku. Bebe koje su isključivo dojene imaju nizak status vitamina K dok ne počnu da se hrane čvrstom hranom. Pored unosa putem namirnica (spanać, karfiol, kupus, žumance, puter i sl.), vitamin K1 se sintetiše u organizmu i od strane bakterija prisutnih u gastrointestinalnom traktu.

U Srbiji, Republička stručna komisija za zdravstvenu zaštitu žena, dece i omladine preporučuje produženu oralnu primenu vitamina K1 u cilju prevencije profilakse kasne hemoragijske bolesti. Ove preporuke podrazumevaju peroralni (kroz usta) unos 25 µg vitamina K1 dnevno i to u periodu od 2-12. nedelje života novorođenčeta. Preporuke se odnose pre svega na onu novorođenčad koja su na prirodnoj ishrani (humano mleko mlečne formule obezbeđuju dnevne potrebe vitamina K od 25 mcg), kao i u slučajevima nakon teške i/ili produžene neonatalne žutice, u slučaju primene antibiotika kod novorođenčeta, kao i uzimanja određenih lekova od strane majke (antibiotici, antipepileptici).

Cink

Cink je važan deo zdravog imuniteta deteta. Ovaj mikroelement  je sastavni deo procesa u telu koji učestvuju u odbrani organizma od “mikronapadača”, on ima direktan uticaj na neke viruse (Rinoviruse) ali učestvuje u odbrambenom mehanizmu organizma aktivirajući naročito limfocite T. Spada u mikroelemente, jer se u organizmu nalazi u izuzetno maloj količini, ali mu je značaj ogroman. Najveće koncentracije cinka se nalaze u kostima, zubima, kosi, koži, jetri, mišićima, belim krvnim zrncima i testistima. Brojne funkcije u organizmu zavise od cinka. On učestvuje u procesima značajnim za pravilan rast i razvoj deteta, kvalitet sna, zdravlje očiju i kože, razvoj mozga, raspoloženje, proizvodnju testosterona. Njegova imunološka funkcija je veoma značajna, jer ima uticaj na aktivnost ćelija koje se bore protiv infekcija. Kada je to potrebno, cink ima odbrambenu ulogu, jer aktivira enzime koji razgrađuju proteine u bakterijama i virusima, uzročnicima infekcija. Sprečava nastanak oštećenja u ćelijama koje učestvuju u imunom odgovoru i deluje antiimflamatorno. Sastavni je deo preko 200 proteina u organizmu, uključujući i brojne enzime. Cink ima antioksidativni efekat – neutrališe “višak” kiseonika (kao i slobodnih radikala) pa tako štiti od prevremenog trošenja i starenja; ubrzava zarastanje rana nakon povreda, tako što je deo enzima “reparacije” oštećenog tkiva, pa time pomaže u lečenju i prevenciji ojeda (pelenskog dermatitisa) kod beba, ubrzavajući obnovu oštećene kože i tako joj obnavlja zaštitni efekat, koji je veoma važan u ovom osetljivom periodu života deteta; važnu ulogu ima u formiranju kostiju, ali i u aktivaciji vitamina A koji je važan za zdrav vid deteta; učestvuje u procesu varenje hrane; neophodan je za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, ali i za stvaranje važnih hormona (insulina, hormona rasta),.

Namirnice koje sadrže cink su crvena mesa, posebno govedina, jagnjetina i jetra (džigerica), koja imaju najveći sadržaj cinka. Ima ga u žitaricama i kupusu, a u nešto manjoj meri i u pasulju, kikirikiju, orasima, bademima, semenu bundeve i suncokreta. Ima ga i u majčinom mleku.

Nedostatak cinka je posledica neadekvatne ishrane, ali može da se javi i u sklopu raznih bolesti ili stanja (veoma loše funkcije creva, urođenih oboljenja poput enteropatski akrodermatitis, hroničnih oboljenja jetre ili bubrega, anemije srpastih ćelija, šećerne bolesti, ali i nekih malignih bolesti), ali i u slučaju konzumacije namirnica koje sadrže puno fitata (cerealije i mahune, kofein iz kafe i čaja) koje smanjuju apsorpciju cinka u crevima. Dugotrajan nedostatak cinka kod dece dovodi do patuljastog rasta, nerazvijenosti polnih žlezda, kožnih promena, slabljenja imuniteta, a takođe i do oštećenja čula ukusa, ćelavosti, anoreksije, noćnog slepila, anemije, letargije i sporijeg zarastanja rana. Nedostatak cinka u trudnoći može da dovede do oštećenja ploda i male porođajne mase deteta, ali može da dovede do komplikacija samog porođaja. Nadoknada ovog elementa se preporučuje kod teške pothranjenosti i dijareja. Suplementacija cinkom, posebno kod dece sa malom porođajnom masom, sprečava bolesti (upalu pluća, smanjuje učestalost i težinu proliva) i smanjuje smrtnost. Prekomerne količine cinka mogu da budu štetne, jer smanjuju apsorpciju gvožđa i bakra, dovodeći do pojave anemije i oštećenja imuniteta, a u težim situacijama može da dođe do povraćanja i proliva.

Preporučujemo naš Vitamin C Direkt+Zn, dodatak ishrani koji na brz i jednostavan način obezbeđuje organizmu korisno dejstvo vitamina C i cinka. On omogućuje jednostavnu primenu, budući da je mikrogranulat u kesicama. Sadržaj kesice aplicira se direktno na jezik. Ovaj preparat mogu koristiti deca od šeste godine starosti.

Gvožđe

Gvožđe je glavni mikroelement koji pomaže širenju kiseonika iz pluća u druge organe i delove tela. Zalihe gvožđa se moraju stalno dopunjavati kako bi se osigurao skladan rad većine organa. Gvožđe direktno učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), transportu kiseonika u organe i uklanjanju ugljen-dioksida iz pluća.

Bebe se rađaju sa zalihom gvožđa. Ta zaliha im traje 4 do 6 meseci. Američka akademija za pedijatriju preporučuje da se bebama, koje su rođene u terminu i koje su dojene, daju suplementi gvožđa već od četvrtog meseca u preventivnoj dozi (1-2 mg/kg telesne težine na dan). Sa druge strane, bebe koje piju adaptirana mleka već obogaćena gvožđem nemaju potrebu za dodatnom suplementacijom. Deca rođena pre vremena ili sa malom težinom mogu da imaju nedostatak zaliha gvožđa. U tom slučaju, preporučljivo je da se bebi daju suplementi koji sadrže gvožđe sve dok ne napuni najmanje šest ili dvanaest meseci.

Najčešća anemija je ona koja nastaje usled nedostatka gvožđa. Ona se stručno naziva sideropenijska anemija. Najčešći uzrok deficita gvožđa su nedovoljan unos hranom, povećane potrebe (trudnoća, dojenje, deca u periodu rasta i razvoja), smanjena apsorpcija gvožđa u gastrointestinalnom traktu i hronična krvarenja.

Anemija kod dece je veoma česta bolest u pedijatriji, a razlog tome je njihov intenzivni rast. Deca s anemijom zaostaju u fizičkom i duševnom razvoju od zdravih vršnjaka, skloni su razvoju hroničnih patoloških procesa i različitih vrsta komplikacija.

Postoje jasno vidljivi znaci koji odaju da dete pokazuje simptome malokrvnosti. Ti simptomi, pod uslovom da je dete zdravo, jesu bleda koža, bledunjave sluznice, nokti koji lako pucaju, kao i pojava malih pukotina na uglovima usana. Mlađa deca su plačljiva, promenjivog raspoloženja, dok se starija deca žale na glavobolju, vrtoglavicu, a često su i vrlo nervozna. Deca školskog uzrasta, zbog anemije, slabije pamte i imaju lošiju koncentraciju na časovima. Malaksalost jeste rezultat nedostatka kiseonika koji prenose eritrociti. Taj nedostatak takođe znači i smanjen imunološki odgovor. Zbog toga, neke od posledica deficita gvožđa tokom dužeg perioda jesu usporen rast i razvoj, pad imuniteta i česte infekcije koje se stalno vraćaju. Tada je potreban dodatan unos gvožđa farmaceutskim proizvodima koji u sebi sadrže ovaj mineral, zato je potrebno pomno pratiti opšte stanje deteta.

Preporučujemo preparat Gvožđe Direkt sa komfornom primenom i ukusom crne ribizle, u vidu mikrogranulata u kesicama, što omogućava brzu i komfornu primenu, direktno na jezik, za decu stariju od šest godina.

Jod

Više od 60% joda u organizmu se nalazi u štitastoj žlezdi. Iako je nežne građe, ona reguliše metabolizam skoro čitavog organizma i utiče na rast i razvoj organa, naročito mozga. Sve to obavlja preko svojih “posrednika” – tiroidnih hormona, Važnost ovog mikroelementa je nezamenljiva u svakom uzrastu, od dečjeg doba, preko trudnoće, do poznih godina.

Tokom trudnoće, nedostatak joda negativno deluje na fetus. Dovodi do povećanog broja spontanih pobačaja, manje telesne težine rođenog deteta, pojave urođenih nenormalnosti, neuroloških oštećenja (kretenizma) i drugih psihomotornih deficita, uz povećanu ranu smrtnost tek rođene dece. Nedostatak joda kod dece i adolescenata dovodi do gušavosti, kao i smanjenih mentalnih funkcija, uz retardaciju mentalnog i fizičkog razvoja, što se manifestuje problemima u učenju.

Zbog svega navedenog, vrši se jodiranje kuhinjske soli, pa se na taj način sprečava deficit ovog elementa. Neophodno je kupovati kvalitetnu so (sa rokom trajanja najmanje šest meseci), potom je čuvati dobro zatvorenu, na hladnom i suvom mestu, a hranu soliti nakon termičke obrade.

Apsorpcija joda se odvija u tankom crevu i zavisi od hrane koju jedemo. Kupus, karfiol i kelj ometaju njegovu apsorpciju. Višak joda se izlučuje u bubrezima, a prevelik unos može da izazove nervozu, metalni ukus u ustima, glavobolju.

Najbolji prirodni izvori joda su: morski plodovi (školjke, škampi, sardele, morska riba, alge) i mlečni proizvodi. Jod u voću i povrću direktno zavisi od sastava tla na kom je raslo. Od suplemenata joda, kod nas su popularni proizvodi na bazi algi, poput spiruline.

Kalcijum

Kalcijum je “pokretač sveta”,ima ga mnogo u organizmu. Ulazi u sastav kostiju i zuba, a ima značajnu ulogu u održavanju srca i nerava zdravim, a pozitivno utiče i na rad mišića. Telo odraslog čoveka (od oko 70 kilograma), sadrži čak jedan i po kilogram kalcijuma. Najvećim delom, on je u kostima (99%), a preostali deo je raspoređen u krvi i ostale delove organizma.

Pored učešća u zdravlju kostiju i zuba, kalcijum učestvuje u prenošenju nervnih impulsa, ali i onih u srcu, obezbeđujući mu skladan i ritmičan rad; neophodan je za proces kontrakcije mišićnih vlakana; učestvuje u procesu zgrušavanja krvi;

reguliše i ravnotežu između kiselina i baza u krvi, sprečavajući preveliku kiselost organizma.

Ovog vitamina ima u mesu, mlečnim proizvodima, zelenom lisnatom povrću, semenkama, mahunarkama, bademima, tofu siru, orasima, susamu.

Kalijum

Kao glavni katjon (pozitivno naelektrisana čestica), kalijum “živi” unutar ćelija i ima presudnu ulogu u skoro svim njenim životnim procesima. U kombinaciji sa natrijumom i hlorom, ovaj element omogućava provodljivost impulsa u nervnim vlaknima i tako neposredno diktira većinu procesa u našem telu (rad srca, creva, mišića, mozga). Prisutan je u svim ćelijama i od suštinske je važnosti za rad nervnog sistema; za prenošenje hranljivih materija do krvnih ćelija; oslobađanje energije iz mišića i kontrolu njihovog grčenja; reguliše balans vode u organizmu, pomaže isceljivanje i obnovu ćelija, kao i zarastanje raznih povreda tkiva; odstranjuje kiselinu iz zglobova i olakšava stanje njihove ukočenosti; ublažava bolne nadražaje, glavobolju i migrenu; sprečava pojavu toksikacije. Kalijum ima važnu ulogu i u raspodeli telesnih tečnosti i regulaciji pritiska.

Zdrav čovek će teško upasti u stanje hipokalijemije zbog široke rasprostranjenosti kalijuma u voću i povrću. Najbolji izvori su banane, krompir, pasulj, sušene kajsije i smokve, paradajz, brokoli, sok od narandže i avokado.


Fizičko iscrpljivanje izazvano intenzivnim vežbanjem, kada dolazi do obilnog znojenja, praćeno je gubitkom kalijuma. Kao posledica, osim premora mišića, javljaju se i psihičke promene – u vidu usporenosti, bezvoljnosti, zaboravljanja. Sve to se pripisuje slabljenju elekrolitskih veza i smanjenoj provodljivosti nervnih impulsa.  Ukoliko pacijenti koriste diuretike koji ne štede kalijum, može doći do hipokalijemije. Kod dece su retke pojave manjka kalijuma, upravo zbog raznovrsne ishrane. Opasnost preti deci koja povraćaju ili dugo imaju dijareju. Tada je neophodna stalna hidracija deteta. I hiperkalijemija u krvi je veoma stresno stanje za organizam.

Magnezijum

Magnezijum učestvuje u preko 300 procesa u našem organizmu, deo je važnih enzimskih sistema, aktivira i brojne vitamine, ali i ima direktni efekat na najvažnija tkiva i organske sisteme (nervni, kardiovaskularni i koštano-mišićni). Utiče na “sagorevanje” masti u organizmu, neophodan je za apsorpciju kalcijuma, pa je izuzetno važan za pravilan rast i razvoj deteta, pomaže regulaciji pH ravnoteže u telu, širi krvne sudove, ali i smanjuje taloženje kalcijuma i masnoća u zidu krvnih sudova i tako sprečava aterosklerozu, srčane i moždane udare, direktno pomaže na normalan rad srca i sprečava nastanak opasnih poremećaja srčanog ritma, važan je za normalan rad creva i funkciju organa za varenje, a smanjuje mogućnost nastanka kamenja u žučnim putevima i u bubrezima, deluje kao “antistres” mineral, ima ulogu u smirivanju hiperaktivnosti kod dece koja pate od ovog, sve češćeg, poremećaja pažnje.

Najbogatiji izvori magnezijuma su: kikiriki, pistaći, orasi, pasulj, integralne žitarice, sojino brašno, zeleno lisnato povrće, meso. Prilikom pripreme obroka, naročitu pažnju je potrebno posvetiti izbegavanju namirnica koje “kradu” magnezijum. Beli hleb, beli šećer, gazirana pića, kafa su u stanju da potpuno onemoguće apsorpciju ovog minerala. Njegovu apsorpciju smanjuju masti, prosti šećeri, vlakna, fitati, oksalati, fosfor i mangan, dok je vitamin D povećava.

Ukoliko dete hranom i vodom ne obezbedi organizmu dovoljno magnezijuma mogu se javiti brojni problemi: simptomi hroničnog umora, bezvoljnosti, neraspoloženja i smanjene koncentracije, neretko i bezrazložne glavobolje, “sindrom nemirnih nogu”, grčevi u mišićima (u potkolenicama), kao i opstipacija.

Preporučujemo naš Magnezijum 300 Direkt koji omogućava brzu i laku primenu, budući da je formulisan tako da na brz i jednostavan način obezbedi organizmu izvor magnezijuma. Ovaj preparate mogu koristiti deca od 6. i više godina starosti.

Selen

Ovaj mineral se apsorbuje u dvanaestopalačnom crevu. U zavisnosti od toga da li je organskog ili neorganskog porekla, apsorbuje se između 50-100 odsto. U obliku selenoproteina, u telu se nalaze njegove rezerve, i to u eritrocitima (crvenim krvnim zrncima), slezini, jetri, zubima i testisima. Jedan je od važnih sastojaka sperme.

Kao nezaobilazni deo antioksidativnih enzima, važan je za jačanje imuniteta i ublažavanje oksidativnog stresa. Dodaje se vitaminu A i E jer pospešuje njihovo delovanje.

Biljke (brazilski orah, urme, banana, čija semenke, ovas, integralni pirinač, bobičasto voće, grožđe) su glavni izvor selena, iako može da se nađe i u nekim vrstama mesa, ali i u hrani iz mora, naročito lososu i školjkama. Količina selena u hrani zavisi od tla na kome je biljka rasla, odnosno sadržaja selena u biljkama koje je životinja jela. Najbolja iskoristljivost selena je u hrani koja se konzumira u sirovom obliku.

Deficit selena se javlja kod osoba koje se nepravilno hrane. Postoje čak geografska područja sa manjkom selena u zemlji. Kina i Rusija predvode što se tiče bolesti koje se povezuju sa njegovim nedostatkom (Kešanova bolest, Kašin-Bekov sindrom). Promene boje noktiju, mišićna slabost, kardiomiopatija, su samo neki od simptoma nedostatka selena. Češći je kod ljudi koji boluju od gastrointestinalnih bolesti. Dodatni unos selena se smatra korisnim i kod osoba sa smanjenim unosom joda, čime se utiče na neurološke simptome koji prate smanjenu funkciju štitaste žlezde. Usled vrlo velikog unosa selena (100 miligrama na dan), nastaje selenoza. U tom slučaju se javljaju gastrointestinalne tegobe, između ostalog mučnina i povraćanje, zadah na beli luk, bele pege na noktima, gubitak kose i blagi neurološki problemi.

U slučaju neophodne suplementacije selenom, preporučujemo Selen + Zn Direkt u kesicama za direktnu primenu na jezik, za decu stariju od šest godina.

Naravno, pre nego što detetu damo bilo kakve dodatke ishrani, uvek je potrebno da se konsultujemo sa njegovim pedijatrom, pošto se potreba za dodacima ishrani svakog deteta razlikuje. Nemojte na svoju ruku davati dodatke ishrane detetu, jer to nije bezopasno. Ukoliko ih imate u kući, čuvajte ih van domašaja dece. I na kraju, dodaci ishrani nisu zamena za zdrav i nutritivno uravnoteženi prirodni obrok.

Dakle, kao što već znamo – za roditelja ne postoji veća sreća nego da je njegovo dete zdravo. Sve što je potrebno za to, jeste da brinući o deci, im pomognemo da budu zdrava i srećna. S druge strane, zdrava i srećna mama je najbolja mama, što znači da je bitno da mame, i žene generalno, posebnu brigu posvete sopstvenom zdravlju. Iz tog razloga smo pripremili još jedan tekst o vitaminima i mineralima neophodnim za dobro zdravlja žena, koji možete pročitati klikom ovde.

* http://tirsova.rs/lat/probiotici-koji-probiotik-koristiti/

Podeli ovaj članak

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on email

Kako još možeš da brineš o sebi

Za slobodu pokreta

Linija proizvoda za poboljšanje pokretljivosti i olakšanje bolnih stanja mišićno koštanog sistema. Pharmanova je obogatila liniju proizvoda za ublažavanje bola i bolju pokretljivost zglobova, koja sada pored NEM® kapsula ima i NEM® krem gel za lokalnu primenu.